НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

КО ЈЕ СКОТ ПЕК?

Један од најчитанијих поп-психолога данас у свету и код нас, дакако је М. Скот Пек, чије су књиге „Пут којим се ређе иде“, „Кревет поред прозора“ и „Људи лажи“ бестселери. Писане су занимљиво, из перспективе психолога-практичара, који је, лутајући кроз зен будизам дошао до хришћанског става према појавама па чак и открио постојање демона („Људи лажи“). Ипак, Пеково поимање хришћанства је далеко од Православља, што не треба губити из вида.
Њуејџерси су књиге „Пут којим се ређе иде“ признали за своју, што је, у интервјуу „Њузвику“ учинио и сам Скот Пек („Њузвик“, 18. новембар 1985.) У књизи Пек износи тезу да је човеково несвесно у потпуности Бог, и да је циљ свесно постајање богом, што ушима новодобаца звучи веома пријатно. Такође, у „Путу“ Пек говори о радости стицања духовне моћи и улажења у стање када ће се поседовати Божје свезнање. Оно што је, међутим, најважније јесте чињеница да овај поппсихолог уопште не признаје неке од основних истина Хришћанства.
У тексту „Нова америчка револуција“ објављеном у „New Age Journal“ за мај/јун 1987., објашњавајући Христово обећање да ће поново доћи Својим ученицима и узети их Себи, Пек вели: „Ја не говорим о телесном другом доласку. У ствари, ја сам дубоко песимистичан кад је у питању црква која седи и пасивно чека да се њен месија поново јави у телу. Радије говорим о васкрсењу Христовог духа што ће се у Цркви десити ако га Хришћани буду схватили озбиљно“.
У интервјуу датом „Плејбоју“ марта 1991. Пек је уверен да га је сам Свети Дух покренуо на писање; али, његов однос према Христу у најмању руку то не може да потврди. Тако је, на пример, овај поп-психолог у својој књизи „The Diferent Drum“ тврдио да је Христос био пун мржње и гнева према жени Сирофеничанки која га је молила за исцелење своје кћери (Мт. 15, 2128).
Сам Пек каже да је до Хришћанства дошао преко зен-будизма, у коме се вежбао преко двадесет година. Била му је потребна чулна, карнална религија, а то је, по њему, управо Хришћанство. Зато није необично што је у већ поменутом интервјуу за „Плебој“ изјавио:
“ Један од наших митова је и тај да треба да будемо сасвим срећни и испуњени једним мушкарцем или једном женом…и да немамо потребе да чинимо такве ствари каква је прелиставање порнографије. То је бесмислица… Ја верујем да порнографија може бити здрава. Она може да се употреби за добро или на зло… Од тога издвајам само оне стравичне, насилничке ствари. Што се осталог тиче, сматрам да је сасвим природно гледати порнографију. Ја у томе уживам“.
Стоти канон Шестог Васеленског сабора под претњом искључења из Цркве забрањује сликање и гледање порнографских слика, које кваре душу и ум и човека воде у вечну муку. Очито је да Пеково „хришћанство“ нема ништа са Православљем…
У „Новој америчкој револуцији“ Пек се залагао за борбу против национализма и стварање“ „глобалне заједнице“. Можда је зато тако омиљен међу онима који стварају глобалну културну климу… Међу творцима „новог светског поретка“, наравно… Додуше, треба признати да Скот Пек делимично и полемише са Њу Ејџом. У интервјуу датом „Плејбоју“, који је објавила „Дуга“, он Њу Ејџу замера наивни оптимизам и сакрализацију науке („Дуга“, бр. 535)

3 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *