NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

ŠTA JE PRETHODILO NJU EJDŽU?

Nju Ejdž je samo spolja, po pakovanju, nov: sve njegove ideje i postupci su drevni, da drevniji ne mogu biti, i čovečanstvo se sa njima cpeće stolećima, a Crkva odoleva starim oblicima Nju Ejdž jeresi od svoga nastanka (recimo, borba protiv gnosticizma, „paganstva sa hrišćanskim premazom“). Ono što u knjizi sledi su tekstovi koji nam objašnjavaju šta je duhovno prethodilo ideologiji „Doba Vodolije“, i kakvi su stavovi onih koji su osmislili tu „ideologiju za kraj stoleća“.
Đakon Andrej Kurajev, čijih tekstova ima najviše u zborniku „Carstvo praznine“, u svojoj vrsnoj dvotomnoj studiji „Satanizam za intelektualce“ analizirao je teozofiju, koja je „duhovna majka“ Nju Ejdža.
Teozofski pokret, nastao 1875. na čelu sa Jelenom Blavacki i Anom Bezant, najviše je doprineo širenju novog paganizma među evropskim intelektualcima krajem prošlog i početkom ovog veka. Sinkretistička smesa „ezoterijskog hrišćanstva“ i dalekoistočnih, induističkih i budističkih ideja nadahnjivala je mnoge: od Alise Bejli, za čije ime se vezuje nastanak pokreta Novog Doba, do Adolfa Hitlera, koji je teozofski znak, svastiku, uzeo za zastavu svog političkog ludila.
Ovaj odeljak knjige ima tri ogleda đakona Andreja Kurajeva, preuzeta iz njegove studije „Satanizam za intelektualce“. To su: „Čovek i zmija“, „Igre sa Luciferom“ i „Okultni rasizam“. „Čovek i zmija“ analizira grehopad praroditelja Adama i Eve, koji su poverovali drevnoj, lukavoj zmiji i poželeli da bezblagodatno, magijski postanu bogovi.
„Igre sa Luciferom“ su tekst o teozofskom i antropozofskom poklonenju satani, koje su, pod vešto načinjenom intelektualističkom maskom, upražnjavali kako Jelena Blavacka i Ana Bezant, Alisa Bejli i Rudolf Štajner, tako i poznati ruski teozofi Nikolaj i Jelena Rerih, čija je dela, na nesreću, ruska državna Duma sredinom devedesetih proglasila nacionalnim kulturnim nasleđem. (Rerihovi su emigrirali iz Rusije i živeli na Zapadu, ali su veoma simpatisali boljševičku vlast zbog njene borbe protiv Crkve).
Treći tekst, „Okultni rasizam“, bavi se okultnim izvorima nacističkog pokreta i srodnošću savremenom Nju Ejdža sa nacizmom.
Ogled Gilberta Čestertona “ Neprirodnost prirodnih religija“ govori o dubinskoj izopačenosti drevnog paganizma, koji sve više oživljava u „Doba Vodolije“.
U eseju „Od mita o Graalu do Novog svetskog poretka“ se, preko razmatranja jednog od najpoznatijih zapadnih mitova, omiljenog među novodopcima, sagledavaju izvori i smisao zapadnog utopizma.
Mitropolit sanktpeterburški i ladoški Jovan je ponudio pogled na komunizam kao satanističku psevdoreligiju mržnje.
Prema tome, redosled onoga što je prethodilo „Dobu Vodolije“ je ovaj: pad praroditelja, Adama i Eve; zaborav Boga vodi drevnom paganizmu, koji završava i u prinošenju ljudskih žrtava; i, premda, je taj paganizam pobeđen Hristom i Crkvom, otpadanje Zapada u papsku jeres vodi utopizmu. Jedan od plodova utopizma je i komunizam, kao, po reči vladike Jovana, „religija mržnje“. Krajem XIX veka javljaju se teozofi, koji satanu predstavljaju kao prosvetitelja – „svetlog“ Lucifera; teozofija, iz koje Nju Ejdž crpi nadahnuće, nadahnjivala je, takođe, i Adolfa Hitlera i vođe Trećeg Rajha…
Dakle, da vidimo…

Ključne reči:

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *