Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

ШТА ЈЕ ПРЕТХОДИЛО ЊУ ЕЈЏУ?

Њу Ејџ је само споља, по паковању, нов: све његове идеје и поступци су древни, да древнији не могу бити, и човечанство се са њима cpeћe столећима, а Црква одолева старим облицима Њу Ејџ јереси од свога настанка (рецимо, борба против гностицизма, “паганства са хришћанским премазом”). Оно што у књизи следи су текстови који нам објашњавају шта је духовно претходило идеологији “Доба Водолије”, и какви су ставови оних који су осмислили ту “идеологију за крај столећа”.
Ђакон Андреј Курајев, чијих текстова има највише у зборнику “Царство празнине”, у својој врсној двотомној студији “Сатанизам за интелектуалце” анализирао је теозофију, која је “духовна мајка” Њу Ејџа.
Теозофски покрет, настао 1875. на челу са Јеленом Блавацки и Аном Безант, највише је допринео ширењу новог паганизма међу европским интелектуалцима крајем прошлог и почетком овог века. Синкретистичка смеса “езотеријског хришћанства” и далекоисточних, индуистичких и будистичких идеја надахњивала је многе: од Алисе Бејли, за чије име се везује настанак покрета Новог Доба, до Адолфа Хитлера, који је теозофски знак, свастику, узео за заставу свог политичког лудила.
Овај одељак књиге има три огледа ђакона Андреја Курајева, преузета из његове студије “Сатанизам за интелектуалце”. То су: “Човек и змија”, “Игре са Луцифером” и “Окултни расизам”. “Човек и змија” анализира грехопад прародитеља Адама и Еве, који су поверовали древној, лукавој змији и пожелели да безблагодатно, магијски постану богови.
“Игре са Луцифером” су текст о теозофском и антропозофском поклонењу сатани, које су, под вешто начињеном интелектуалистичком маском, упражњавали како Јелена Блавацка и Ана Безант, Алиса Бејли и Рудолф Штајнер, тако и познати руски теозофи Николај и Јелена Рерих, чија је дела, на несрећу, руска државна Дума средином деведесетих прогласила националним културним наслеђем. (Рерихови су емигрирали из Русије и живели на Западу, али су веома симпатисали бољшевичку власт због њене борбе против Цркве).
Трећи текст, “Окултни расизам”, бави се окултним изворима нацистичког покрета и сродношћу савременом Њу Ејџа са нацизмом.
Оглед Гилберта Честертона ” Неприродност природних религија” говори о дубинској изопачености древног паганизма, који све више оживљава у “Доба Водолије”.
У есеју “Од мита о Граалу до Новог светског поретка” се, преко разматрања једног од најпознатијих западних митова, омиљеног међу новодопцима, сагледавају извори и смисао западног утопизма.
Митрополит санктпетербуршки и ладошки Јован је понудио поглед на комунизам као сатанистичку псевдорелигију мржње.
Према томе, редослед онога што је претходило “Добу Водолије” је овај: пад прародитеља, Адама и Еве; заборав Бога води древном паганизму, који завршава и у приношењу људских жртава; и, премда, је тај паганизам побеђен Христом и Црквом, отпадање Запада у папску јерес води утопизму. Један од плодова утопизма је и комунизам, као, по речи владике Јована, “религија мржње”. Крајем XIX века јављају се теозофи, који сатану представљају као просветитеља – “светлог” Луцифера; теозофија, из које Њу Ејџ црпи надахнуће, надахњивала је, такође, и Адолфа Хитлера и вође Трећег Рајха…
Дакле, да видимо…

3 Comments

  1. Znači u raju su ljudi koji su sami nosili svoje grehe a ne drugi za njih

  2. Драга сестро Радо,

    Бог ти помогао. Адамова глава (гроб Адама: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 и Голгота: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) односно лобања нашег Праоца се иконопише у доњем делу сцене Распећа нашег Господа Исуса Христоса као Новог Адама тј. Богочовека ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) на коју капље Његова Крв као чин искупљења грехова целог човечанства, цитирам:

    Јеванђеље по Светом Апостолу Луки 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 “Трпљењем својим спасавајте душе своје.” tj. “Дај крв, прими Свети Дух”.

    Адамова лобања са укрштеним костима се појављује и на Великој схими (Светогорски монаси немају тзв. Малу схиму, већ имају само ову поменуту):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Што се тиче заставе неких Светогорских монаха коју си поменула, мислим да се можда ради о следећем:

    “But to bring a sword”: Extra Ecclesiam nulla salus (“LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE” by Cyprian of Carthage) => “Live by the sword, die by the sword”: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => “Orthodoxy” or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    тј. о расколништву које своје корене кроз људску историју има у масонштини односно у несрећном покушају да се повеже “просветитељски” национализам са Православљем и створи монархо-клерикализам односно теократија.

    С Богом, а не слободно-од-савести “зидарско” збогом.

  3. сестра Рада

    Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу!
    Занима ме откуд симбол Лобања и кости тзв. Адамова глава на застави неких Светогорсих монаха?
    То јесте испред неких келија?
    Не желим да се осете нелагодно људи који су тамо или су били у испосницама.
    Волим Свету Гору и приче Светогорских Стараца.
    Ово питам јер сам чула да постоји таква застава испред врата неких келија?
    Да ли је тај симбол Православан?
    Уз дужно поштовање и према нашим борцима у Другом светском рату који су такође имали заставу са тим симболом-За краља и Отаџбину.
    Састрадавали су за наш народ.
    Не знам откуд тај симбол у нашој вери?
    Благодарим на одговору.
    Бог вам добра дао добри људи !
    Живи и здрави били!

    Амин +++