NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

NJU EJDŽ I HRIŠĆANSKA TEOLOGIJA

Proces otpadije, započeo na Zapadu od pada rimskog pape u jeres, nastavio se u protestantizmu, koji je individualističkim pristupom tajnama vere doveo skoro do potpunog urušavanja svega evanđelskog što je postojalo u hrišćanstvu Evrope. Takozvana „istorijska kritika“ XIX veka, čiji su glavni predstavnici bili Bauer i Štraus, razorila je poverenje u bogonadahnutost Pisma; Renan je ustvrdio da je Hristos samo čovek, darvinizam je prividno opovrgao biblijsku sliku stvaranja sveta i čoveka.
U XX veku protestanti su nastavili u sličnom pravcu. Rudolf Bultman je Sveto Pismo objašnjavao kao mitološku knjigu. Nemački luteranski pastor, Ditrih Bonhofer, koga su nacisti ubili u aprilu 1945., otišao je najdalje: „Hrišćanin nije „homo religiosus“, nego jednostavno čovek, kao i Isus, koji je takođe bio čovek“ Bonhfer je postavio osnove tzv. „ateističkog hrišćanstva“(?) Anglikanski biskup DŽ. Robinson objavio je knjigu „Časnost pred Bogom“ (1963.), u kojoj je izjavio da Boga nema. Drugi lider teologije „smrti Boga“, Viljem Hamilton, zapisao je: „Nekada je postojao Bog, u odnosu prema Kome je poklonenje, pohvala i poverenje bilo umesno, pa čak i neophodno, ali… sada takvog Boga nema“. Biti hrišćanin znači voleti bližnje i svet, činiti im dobro i verovati u istorijske mogućnosti progresa.
Zatim se pojavio „hrišćanski panteizam“, čiji je predstavnik bio katolički sveštenik i teolog, Pjer Tejar de Šarden. Šarden je čvrsto verovao u evoluciju po Darvinovom modelu i učestvovao u paleontološkim istraživanjima… U knjizi „Fenomen čovek“ Šarden je ponudio tipično novodopski koncept kosmičke evolucije i evolucije svesti ka „hristosvesti“ i dostizanju božanstvenosti – tzv. „tačke Omega“. On je omiljen među predstavnicima „novog hrišćanstva“.
Sledeća epoha u razvoju otpadije je stvaralaštvo rimokatoličkog monaha Tomasa Mertona, koji je tvrdio da je moguća sinteza između Hrišćanstva i dalekoistočnih religija, između molitve i meditacije. Njegovo delo je nastavio Metju Foks, dominikanski kaluđer koji je, zbog sukoba sa Rimokatoličkom crkvom, postao episkopalac.
Osnovna Foksova teza je da su sve religije putevi ka Bogu, i da ih je „Hrist“ sve blagoslovio. To je tzv. „Kosmički Hrist“. Foks nudi kult „Majke Zemlje“, kao živog bića. „Drugi dolazak“ Hristov će, po njemu, biti buđenje autentičnog misticizma koji će isceliti ranjenu „Majku Zemlju“. Foks sebe naziva „panenteistom“ – Bog je u svemu, sve je u Bogu, to jest – sve je Božanstveno.
S tim u vezi, jasno je da prolazi i „surovo lice“ starog, „patrijarhalnog“ Hrišćanstva – dolazi žensko sveštenstvo i feministička teologija. Holizam, ekologija, pravo na homoseksualnost – sve je „u igri“, sve je „u Bogu“. „Kosmički Hrist“ je „božansko ogledalo koje blista u svakom stvorenju“. „Da li činjenica da se Hrist vaplotio u Isusu isključuje da se Hrist vaplotio u drugima – LaoCeu ili Budi ili Mojseju ili Sari ili Gandiju ili u meni ili u vama?
Upravo je suprotno“, kaže Foks, i dodaje da treba graditi osnovu za „dubinski ekumenizam“, koji će obuhvatiti sve svetske religije. “ Kosmički Hrist može biti i muško i žensko, i heteroseksualan i homoseksualan“, tvrdi ovaj teolog iz škole satanine. Očito, „sveobuhvatni“, „kosmički Hrist“ nije ništa drugo do – antihrist…
Naročito je važna „feministička teologija“, na čijem su čelu u Americi često (bivše ili sadašnje) rimokatoličke časne sestre. Meri Deli, sa dva doktorata iz oblasti teologije, je profesor na Jezuitskom koledžu u Bostonu. Ona sebe predstavlja kao „ekofeminističku lezbejsku vešticu“. Rozmari Radford Ruter, bivša rimokatolkinja, profesor na Everetskoj evangelističkoj seminariji, nudi paganizam umesto hrišćanstva. „Mnogo zla je bilo učinjeno u ime Hrista, ali nije bilo pogroma ni krstaških ratova u ime Vaala, Izide, ili Apolona“. Ona je osnovala Žensku Crkvu, čiji su obredi vrlo slični veštičijim kultovima. Imena Boga i Hrista se nikad ne pominju. Hrišćanstvo je krivo za „inkviziciju, lov na veštice, pogrome, pogubljenja, cenzuru i koncentracione logore“. Ona kaže: „Možemo otvoriti oči i videti da ničeg nema što bi bilo spasavano… nema Boga van sveta koga se treba plašiti ili ga slušati“. Ona je napisala i poseban „obred za lezbejke“, a u njoj „crkvi“ se slavi blagoslov „otkinute jabuke“, to jest Evin greh…
Svetski savet crkava je 1993. u Mineapolisu, Minesota, organizovao skup žena – teologa, koje su se molile Sofiji: „Naš tvorče Sofija, mi smo žene po tvom liku… vrelom krvlju svojih utroba dajemo oblik novom životu… Naša slatka Sofija, mi smo žene po tvom liku; nektarom između svojih udova prizivamo ljubavnika, rađamo dete; toplim telesnim tečnostima podsećamo svet na njegova zadovoljstva i osete…“ Tako se „nova religiozna svest“ pretvorila u pornografiju. Ali to nije bilo sve. Izvesni protestantski mislilac, Virdžinija Molenkot, na tom skupu je izjavila: „Moramo izbeći androcentrični jezik (Otac, Sin, itd.) i dominantnu teologiju potčinjenosti… Ne mogu se više moliti u teološkom kontekstu koji opisuje Boga kao uvredljivog roditelja i Isusa kao poslušno i poverljivo dete“.
„Isusov seminar“ je teološki pravac kome ateistički krugovi Amerike posvećuju najviše pažnje, objavljujući tekstove o „pravom Hristu“ u uglednim revijama poput „Njuzvika“. „Seminaru“ daju prostor na televiziji. Sve to pomaže u širenju otpadije kako u Americi, tako i u svetu. Njegovi pripadnici su uvek spremni da odu dalje u odbacivanju Evanđelja kao autentičnih dokumenata.
Robert Fank, autor knjige “ Pet Evanđelja“, smatra da su autentične izreke Hristove sačuvana u gnostičarskom i jeretičkom „Evanđelju po Tomi“. Markus Borg kaže: „Kao i Sokrat, Isus je bio učitelj subverzivne mudrosti. Kao i Buda, imao je iskustvo Prosvetlenja. Kao šaman, bio je iscelitelj. Kao Gandi, protestovao je protiv puritanističkog sistema“. Odmah zatim dodaje: „Ne verujem da je Hrišćanstvo jedini put spasenja, ili da je Biblija otkrivena volja Božja, ili da je Isus jedini Sin Božji“.
Ovakvom teologu bi se radovao i sam Arije. Džejmsa Robinsona predstavnici „Isusovog seminara“ nazivaju „Henrijem Kisindžerom“ akademskog izučavanja Svetog Pisma. Sam Robinson se zalaže za obnovu gnosticizma, i Svete Oce koji su se protiv istog borili naziva „kratkovidim lovcima na jeresi“.
Ova „nova“ teologija stara je koliko i sam njen nadahnitelj, satana. Jedini način borbe protiv te vrste laži je život u Sinu Božjem. Po meri života, biće i mera poznanja Istine.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *