NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

NJU EJDŽ I NAUKA

Interes za okultizam prvo se javio među psiholozima: Karl Gustav Jung je svojom arhetipskom psihologijom i istraživanjem akauzalnog sinhroniciteta dao osnovu za „naučno“ pristupanje parapsihologiji. Parapsihološka asocijacija učlanjena je u Američku asocijaciju za razvoj nauke još 1969. Istraživanje psihodeličnog opita dovelo je Džin Hjuston i Stanislava Grofa pod okrilje Nju Ejdža. Prva je formirala „Asocijaciju humanističke psihologije“, a Grof „Asocijaciju transpersonalne psihologije“, koje predstavljaju vezu između psiholoških i okultističkih istraživanja.
Humanistička psihologija, naročito ona Abrahama Maslova, koji je govorio o vrhovnom iskustvu, kao iskustvu jedinstva sa kosmosom, i o „samoostvarenju“, dala je veoma dobro tle za psihološke spekulacije novodobaca. Sam Maslov, je, sa grupom naučnika, 1969. godine pokrenuo „Časopis za transpersonalnu psihologiju“, koja je trebalo da posluži kao osnov za razvoj „nadlične“, „kosmičke svesti“. Ovaj časopis je 1978. organizovao skup sa tipičnom Nju Ejdž temom: „Svest i kosmos“. Jedan od učesnika bio je i „okultni fizičar“ Fritjof Kapra. Transpersonalni psiholozi se zanimaju za mističke vežbe i iskustva Dalekog Istoka.
Još zanimljivije je to da je interesovanje za Nju Ejdž pokazala najracionalnija od svih prirodnih nauka, fizika. Hajzenberg, Openhajmer, Šredinger, ali i Ajnštajn, zanimali su se za dalekoistočne mističke koncepte. Sedamdesetih godina paralelizmi između rezultata savremenih fizičkih istraživanja i induističko-budističkih koncepata postali su teme posebnih istraživanja. Ovde je veoma važna studija Dejvida Boma „Kvantna teorija kao pokazatelj nove organizacije fizike“ (1971.) i Fritjofa Kapre „Tao fizike“. U epilogu „Taoa fizike“ Kapra kaže da je prošlo doba mehanicističkog pogleda na svet: novi, holistički pogled zahteva i promenu društva.
U savremenoj teorijskoj fizici zaista se može sresti mnogo analogija sa orijentalnom mistikom. Tako, pojam o neraskidivoj vezi između onoga ko izvodi ogled i objekta ogleda, poznat u kvantnoj fizici, liči na koncept budističkog filosofa Nagarđune o tome da sve stvari dobijaju svoju prirodu u uzajamnim odnosima. Predstava o Brahmanu kao apsolutnom bitiju i praznini u isti mah podseća na neke od teorija vakuuma. Drevna ideja o jedinstvu Mikrokosmosa i Makrokosmosa srodna je teoriji o zajedničkom poreklu metagalaksije i elementarnih čestica. Model kosmosa koji pulsira podseća na induističku predstavu o cikličnosti raznih univerzuma. Alen Vots smatra da istočnjačko mišljenje ima srodnosti sa teorijom relativiteta.
Krajem šezdesetih, neurofiziolog Karl Pribram iskazao je hipotezu prema kojoj mozak u svom radu koristi hologramski princip obrade i čuvanje informacija – celina je prisutna u svakom svom delu. Svest je hologramski odraz stvarnosti, zar to nije drevna mistička tvrdnja da je „sve u svemu“? Pod uticajem Alena Votsa, Pribram počinje da posmatra čitav kosmos kao hologram, i ova reč postaje magični ključ za objašnjenje svih tajni. „Hologramska paradigma“ postala je moda – ne samo u oblasti izučavanja svesti, nego i u fizici, pa i u društvenim naukama. Nju Ejdž je sve ovo shvatio kao rađanje nove, mističke nauke. Konture te nauke novodopci slute u Jančovoj teoriji samoorganizacije kosmosa, radovima Ilje Prigožina o „novoj nauci o životu“ Ruperta Šeldrejka i Grofovoj „transpersonalnoj psihologiji“. Izdavačka kuća „Šambala“ izdaje „Novu naučnu biblioteku“ koje uređuje psiholog i metodolog Ken Vilber i koja se bavi avangardnom naukom.

Ključne reči:

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *