NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Vladimir Dimitrijević
U POTRAZI ZA RAJEM

Čovek ne može bez raja. Ako nema raja, čovek će ga izmisliti; ako ne nađe raj, čovek će izvršiti samoubistvo; ako ga neko sprečava u potrazi za rajem, čovek će ga ukloniti s puta…
Ali, čovek je palo i propalo biće. On je imao raj i izgubio ga je; on ga se maglovito ceća, kao da ga vidi u daljini nekog od detinjih snova. Ono što ne vidi, on domaštava, docrtava, dopisuje; na njegovoj mapi raja mnogo je nepostojećih zemalja za koje se pretpostavlja da bi mogle biti upravo ono žuđeno. A nisu, i korak ka tim zemljama najčešće je korak u prazno.
Šta sve danas može biti sećanje na raj? Počev od banalnih poppesmica o samoći njih dvoje zaljubljenih koji dolaze u srce na talasima Prislijevog ili Sinatrinog glasa, preko žeđi za Indijom i „svetim rekama“ Indom i Gangom, za koje se zapadnom, od laži umornom čoveku, našem savremeniku, čini da će u njima sprati svu prljavštinu duše do potrebe da se nađe materijalistička vertikala postojanja – letom u kosmos (visina), arheološkim iskopavanjima (dubina)…
Sve civilizacije su sanjarile o raju, i plakale za rajem, i tražile put ka njemu; ali je bila magla, i magluštine su dočekivale umorne putnike, a posle baruština pustinje, a posle pustinja – snegovi i led…
Putevi čovečanstva se bele od kostiju onih koji su pošli da traže raj…
Zato je čovečanstvo raj uvek povezivalo sa Mesijom Spasiteljem. To jest, čovečanstvo je uvek verovalo u Čoveka Putovođu, koji će raj otkriti i ka raju povesti. Taj, naravno, nije mogao biti običan, jedan od onih čije se kosti bele kraj puta u nigdinu koja se priviđala kao obećana zemlja. Sama činjenica da je on – znalac Puta, i da je raj za njega prisan prostor, sa kojim se sigurno poznaje od iskoni, činila je željenog Čoveka višim od čoveka. Činila ga je Sinom Božjim, Bogom…
Bog Se mora javiti da bi nam otkrio put u raj, vapili su lutalice i prosjaci…
I Bog Se javio – u telu ljudskom, i pokazao, i otkrio, i otvorio dveri, i pozvao čovečanstvo: „Hajde za Mnom!“
Pokazujući na Sebe, pokazao je Put: „Ja sam Put, Istina i Život“…
Otkrivajući Sebe, otkrio je raj kao večnu kuću svih koji ga žele i traže: „U Domu Oca Mojega stanovi su mnogi“…
Otvorio je dveri raja razbojniku, pre svih drugih, da bi pokazao koliko Mu je stalo do svakoga od nas, i da nema tog zločinca koji se neće grejati na ognju Božje ljubavi, samo ako se pokaje i zavapi – „Pomeni me, Gospode, u Carstvu Svome“.
Pozivajući čovečanstvo, Bog Koji je postao čovek prvi je, Krstom Svojim, krenuo kroz baruštine, pustinje i snegove greha i smrti, i, vaskrsavši, zauvek satro sve prepreke na putu karaju…
Mnogi su Ga primili kao Putovođu, i pošli za Njim. Krv i meso prolaznih i smrtnih postajahu tkivo večnosti…
Ali mnogi su se uplašili, i zastali, i rekli: “ Težak je put koji nam se nudi. On, doduše, vodi u raj, ali traži da nosimo krst… Zašto da ne potražimo neki raj kome ne prethodi krst? Zašto da budemo raspeti da bi nam izrasla krila kojima ćemo tamo odleteti?“
I počeli su da traže raj, ponovo, bez Putovođe…
To jest, pojavile su se mnoge putovođe, sa širokim trgovačkim osmehom i punim džepom bombona za mamljenje slastoljubive dece ovoga sveta. Jer, oni koji nisu hteli da im Krst bude rajska lestvica, potvrdili su da žele slasti ovoga sveta, koje su blizu kao vrabac u ruci, više od slasti onoga sveta, dalekih kao golub na grani… Zaboravili su da je lek, kada se pije, gorak, ali leči; nisu se setili da je otrov, kada se pije, sladak, ali truje. I pošli su za novim putovođama. Povorke dobrovoljno oslepelih krenuše, sa sviju strana sveta, u raj bez Krsta i Vaskrsenja. Na čelu svih čelovođa i povorki bio je onaj kome je slepilo ljudsko najdraže, laža i otac laži – satana… On je svirao u frulu, omamljujući sluh vođenih muzikom bliskog raja; on je udarao u bubnjeve i pozivao da se u raj umaršira; on se smejao i zabavljao svoje sledbenike, pričajući im o uživanjima u bliskom raju…
I ljudi su uživali usputna zadovoljstva, verujući da su ona samo predukus konačnog. Kolone su svraćale u drumske mehane, svaka u svoju, i pijančile do zore, zaboravljajući na sve tegobe puta i podsmevajući se Onome Koji im je nudio raj po cenu Krsta. Povraćali su, znali su da je piće loše, ali su hteli još, još, još…
Hromi Daba, gazda u svakoj drumskoj mehani, dolazio je da račun naplati tek pred zoru.
Cena je uvek bila ista: pijanicama je tražio dušu. Pijanci su se bunili, ali ih je on odnosio u noć smrti… Samo su kosti ostajale da se bele na putevima koji su bespuća…
Ovo je priča o veštačkim rajevima koji su prethodili Novom Dobu, Dobu Vodolije, koje neumitno dolazi…
To jest, o drumskim mehanama koje mame umorne putnike, i u kojima se plaća tek pred zoru… Dušom…
Ovo je priča o putu kojim se češće ide…
Ovo je priča o carstvu praznine, koje su mnogo puta pokušavali da predstave kao Carstvo Božije…

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *