NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Umesto predgovora
PUT KOJIM SE ČEŠĆE IDE

Otpadajući od punote života u Hristu, zapadno čovečanstvo ostalo je u duhovnoj pustinji. I kao što se ožednelom, od sunca obamrlom, čoveku, koji u pustinji zaluta, čini se da vidi bunare pune vode, palme sa slatkim urmama ili čitave gradove, tako se i zapadnim bogotražiteljima prizraci i aveti drevnog mnogoboštva čine kao sveštena stvarnost kojoj svim srcem treba služiti. Kraj 19. i početak 20. veka u intelektualnim krugovima Evrope i Amerike bio je doba velikog bućenja antičkog paganstva, magije i okultizma. Otkriven je Daleki Istok kao istočnik umetničkih nadahnuća i kulturnog stvaralaštva. Šopenhauer se oduševljava Budom i njegovim učenjem; Niče se opija orgij astičkim stihijama dionisijskog. Francuski književnici – simbolisti su pod velikim uticajem hermetizma, pa i demonizma (Bodler piše „Litanije satani“, a Uismans u svom romanu „Nasuprot“ daje čitavu poetiku satanizma kao esteticističkog suprotstavljanja svakom ustaljenom poretku.) Osnivaju se mnogobrojne magijske družine. U britanskoj „Zlatnoj Zori“, koja svoja učenja gradi od „hrišćanske“ gnoze, jevrejskog kabalizma i induističkih svetih spisa, spiritualno obrazovanje stiče ugledni irski pesnik Viljem Batler Jejts. Alister Krouli, daroviti mladićmag, posle izlaska iz „Zlatne Zore“ postaje otvoreni satanista: sebi daje čarobnjačko ime „Velika Zver“ (antihrist) i počinje da prinosi čak i ljudske žrtve, da bi dostigao „viša stanja svesti“. Godine 1904. kroz njegovu ženu Rouz Keli oglašavaju se duhovi koji su ga izabrali za svog glasnogovornika, to jest za glasnogovornika „Novog Eona“. Krouli, u stanju transa, obuzet duhom Ajvazom, objavljuje i zakon tog Eona: „Čini ono što hoćeš i neka ti to bude jedini zakon“.
U to vreme, okultistkinja ruskog porekla Jelena Petrovna Blavacka osniva tzv. „Teosofsko društvo“. Ona ima nameru da objedini moderne naučne teorije (evolucionizam, recimo) sa istočnjačkim porukama o cikličnom vremenu, reinkarnaciji i karmi, kao i zapadnjačkim spiritizmom i astrologijom. Njeni sledbenici tvrde da ih rukovode duhovi drevnih himalajskih gurua koji im daju poruke za Novo Doba („The New Age“) probuđenog čovečanstva. Kao ključni znak raspoznavanja, teosofi biraju zmiju i svastiku, induski kukasti krst, koji kasnije preuzima Hitler. Jednom je Blavacka priznala da teosofija nije „teosofija“ (Bogo – mudrost), nego kult boga – zmije, teos ofija („ofis“ na grčkom znači „zmija“). To jest, kult satane.
Danas u svetu ima mnogo duhovnik potomaka velike zmijine sluškinje Jelene Blavacki. Njihov se pokret zove „Pokret za Novo Doba“, i širi se munjevitom brzinom, kako na Zapadu, tako i kod nas. Novodopci su objavili da je hrišćanska era čovečanstva završena sa astrološkim znakom Ribe, koji je trajao dve hiljade godina; sada nastupa Doba Vodolije, u kome će se ostvariti promena našeg poimanja i potpuno usavršavanje čoveka. Ljudsko biće će postati bog i ostvariće raj na zemlji. Pokret za Novo doba obuhvata najrazličitije oblasti ljudskog stvaralaštva. U oblasti prirodnih nauka, recimo, teoretičari poput Fritjofa Kapre dokazuju kako je moderna fizika došla do istih zaključaka koje su o prirodi stvari imale induske „Vede“ i kineski taoizam. U okviru ekologije, novodopci se zalažu za povratak božanstvu Majke Zemlje („Magna Mater“ kojoj su, u praistoriji, prinošene i ljudske žrtve.) Svakodnevni život treba da bude zdrav – malo džoginga, malo vegetarijanstva, joga vežbe i TM doprineće boljoj kondiciji. Ako se čovek razboli, treba da ide kod parapsihologa, bioenergetičara, vračara i gatara. Da bi postigao izmenjena stanja svesti i otvorio „vrata percepcije“ (Haksli), treba da se bavi magijom i koristi halucinogene droge (LSD, na primer). Nju Ejdž ima svoju muziku (snimljeni i u zvuke prevedeni kosmički šumovi, recimo); svoje filmove (Spilberg – Lukasovi „Bliski susreti treće vrste“, „Iti, Vanzemaljac“, serija o Indijani Consu); svoju književnost (horor, naučna fantastika, mač i magija.) To je veoma širok pokret i najveći broj dalekoistočnih sekti na Zapadu, kao i okultnih grupacija, uključen je u njega.
Evo nekoliko osnovnih pojmova teologije Nju Ejdža. Ti pojmovi su, slobodno to možemo reći, znaci za raspoznavanje savremene paganske duhovnosti.
Po učenju novodobaca:
1. Bog je bezlična svudaprisutna sila, istovremeno izvor dobra i zla. („Ako nema zla u Krišni, kako bi se moglo manifestovati u svetu“?, kažu krišnaisti.)
2. IsusHrist (namerno ne kažemo pravoslavno „Hristos“) je učitelj Novog doba i prosvetljena osoba koja je shvatila da je bog. Po ugledu na takvog „Hrista“, svako treba da shvati da je i on sam – „suštinski božanstven“.
3. Čovek je po sebi dobar i savršen, i u sebi može naći sve što mu treba za privremeni i večni život;
4. Spasenje je razvoj psihičkih snaga i „više svesnosti“. Ovo se postiže istraživanjem sopstvene unutrašnjosti i parktikovanjem okultnih tehnika kojima čovek shvata da je on lično – božanstven po prirodi;
5. Greh je „nepoznavanje sopstvene božanskosti“;
6. Smrt je trenutak utapanja u „Boga“, to jest u bezličnu kosmičku energiju. Da bi taj susret bio pravi, mora se dostići unutarnje prosvetljenje;
7. Satana je „obična svest“ – čovek koji postoji u stanju neostvarenog potencijala;
8. Raj i pakao su dobro ili loše stanje svesti.
Da li je potrebno reći da ovo učenje nema nikakve veze sa učenjem Crkve? Nažalost, potrebno je, jer je narod zaboravio Pravoslavlje, pa rog često prima kao sveću. I to rog satanin.
1. Bog je Sveta Trojica, Otac i Sin i Duh Sveti, sa bezbroj nestvorenih blagodatnih energija u kojima, u skladu sa svojim opredeljenjem mogu da učestvuju i razumna bića – angeli i ljudi. Sama suština Božja nesaznativa je i nepristupna. Po reči Svetog Maksima Ispovednika: „Bog se ne može saznati u suštini, ali se poznaje po lepoti Njegovih stvorenja i Svome promišljanju o njima“. Ili, kako kaže Sveti Jovan Damaskin: “ Da Bog postoji, to je očigledno. Ali šta je On po suštini i prirodi, to je nepoznato“. Gospod nije nikakva bezlična kosmička energija jer je kosmos Božja tvorevina, i Gospod ga nadilazi. Kako reče Sveti Grigorije Bogoslov, Bog je „najviša svetlost, nepristupna, neiskazana, umom nedosežna, rečju neizrečena; koja prosvećuje svaku razumnu prirodu“.
2. Isus Hristos je drugo Lice Svete Trojice, Sin Božji, Koji se u vreme vladavine rimskog ćesara Avgusta vaplotio od Duha Svetoga i Marije Djeve, postavši Sin Čovečiji, sjedinivši u Svojoj Božanskoj Ličnosti Božansku i ljudsku prirodu – nerazdelno i nesliveno. On je, žrtvujući Se na krstu, oslobodio rod čovečanski od greha, smrti i đavola, pomirivši ga sa Nebeskim Ocem. Vaskrsenjem iz mrtvih, pokazao je da ćemo svi mi jednog dana vaskrsnuti i stati pred Njega, kao Cara i Sudiju, da bi svako, po svojim delima, primio večni život ili večnu smrt, to jest da bi bio u večnoj svetlosti sa Bogom i angelima Njegovim ili u večnoj tami sa satanom i njegovim demonima.
3. Čovek je, po sebi, nasleđujući posledice pada Adama i Eve, sklon grehu, smrtan i pod vlašću zlih duhova. Tek krštenjem, koje je ulazak u Crkvu Božju, on dobija mogućnost da se oslobodi svoje truležnosti i da, čisteći se od unutarnje tame, blagodaću Božjom, postane usvojeni sin Nebeskog Oca. Kako kaže Sveti Irinej Lionski, Sin Božji postao je Sin Čovečji da bi sinovi ljudski postali sinovi Božji.
4. Spasenje je, dakle, stupanje u Crkvu Božju kao zajednicu Tela i Krvi Isusa Hrista. Tek u Crkvi on se oslobađa robovanja tami, jer je Gospod na Sebe dragovoljno uzeo grehe ljudi i Žrtvom na Golgoti, Vaskrsenjem i Vaznesenjem Svojim iskupio ljude. Da bi se neko spasao, potrebno je da stupi u organsku zajednicu Hrista i Njegovih vernih – u Crkvu, i da se čuva od greha, tvoreći vrline. Na taj način, on zadobija blagodat Svetoga Duha i oslobađa se služenja nečistim silama. Jer, po reči Sv. ap. Pavla, „gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda“ (Gal. 5, 1, 13; 2. Kor. 3, 17).
5. Greh je sve ono što se protivi svetoj i savršenoj volji Božjoj i što čoveka udaljuje od zajednice sa Bogom Ljubavi. To je odstupanje od Gospoda, gaženje Njegovih zapovesti, vređanje Njegove dobrote i milosrđa, predavanje sebe u ropstvo demonima i osuda na večnu muku. Grešnik je rob greha (Jn. 8, 34), a onaj ko vrši volju Oca Nebeskoga je sin svetlosti – po slobodi i ljubavi prema Svetoj Trojici. Ko robuje grehu, robuje tvari i osuđuje sebe na truležnost. Ko služi Presvetoj Trojici, nalazi se iznad stihija ovoga sveta i blagodaću se preobražava u „zemaljskog angela i nebeskog čoveka“ (pojam iz mnogobrojnih himni svecima Gospodnjim.)
6. Smrt je udaljavanje od zajednice sa Bogom Koji je Život i istočnik života. Ona je posledica greha. Kako kaže knjiga Premudrosti Solomonove: „Bog nije stvorio smrt, i ne raduje se pogibiji živih. On je sve stvorio za život… On je čoveka stvorio za besmrtnost. Zavišću đavolovom smrt je ušla u svet“ (Prem. Sol. 1, 1314; 2, 2324). Da Adam i Eva nisu poslušali satanu i prekršili zapovest ljubavi Božje, oni nikad ne bi okusili smrt i njihovi potomci je ne bi doživljavali kao bolno razdvajanje duše od tela. Pa ipak, Bogočovek Isus Hristos je, kako se peva u vaskršnjoj himni, „ustao iz mrtvih, (Svojom) smrću smrt uništio, i svima u grobovima darovao život“ kao mogućnost prebivanja u zajednici sa Svetom Trojicom.
7. Satana je predvodnik mračnih duhova koji su u početku od Boga stvoreni kao dobri angeli, ali su se u zle pretvorili kad su, po svojoj gordosti, otpali od Boga i izgubili prvobitnu lepotu. „Satana“ znači protivnik, jer je on protivnik Boga i čoveka. On je i đavo, što znači klevetnik, jer kleveta ljude kod Boga i Boga kod ljudi (učeći ih, recimo, da Bog nije Otac, nego „bezlična kosmička sila.“) On je i bes, jer, kad je čovek u njegovoj vlasti, tada pobesni, poludi, izgubi se. On je i demon, zloduh, jer je prestao biti čisti angeo. On stalno ratuje protiv ljudi, želeći da im duše pretvori u paklenu radionicu (Ef. 6, 1116); On vara sav svet (Otkr. 12, 9); odvaja ih od Hrista i Crkve (1. Tim. 4, 1). Gospod Isus Hristos ga je zbog toga nazvao „ubicom ljudskim od iskoni“ (Jov. 8, 44). S obzirom na to da je nekad bio angeo, on još uvek ima izvesne moći da vara i kuša ljude, ali je nemoćan ako mu se ovi suprotstave silom Božjom. Jer, Gospod Isus Hristos je raskopao njegova dela (1. Jov. 3, 8) i satro ga (Jev. 2, 14), a vlast da ga pobeđuju dao je i svojim učenicima (Mt. 10, 8; Mk. 16,17) Satana je izumitelj svih lažnih učenja o Bogu i čoveku nasuprot učenjima Crkve, koja je Dom Božji, stub i tvrđava istine (I Tim. 3,15). Bog je Glava Crkve, i On je Istina (Jov. 8, 44). Satana pak, u ljudska srca seje lažnu veru i pogrešno znanje (Mt. 13, 24-25). Ko ga sledi izopačava se i udaljuje od Boga; ko ga sledi, pada u smrt i tamu.
8. Raj i pakao su, već rekosmo, ili zajednica sa Bogom ili savez sa đavolom. Ko voli Boga i bližnjega, već sada živi sa Gospodom, a tako će biti i kad umre. Ko voli satanu i klanja mu se, nakon smrti mučiće se s njim zato što će biti udaljen od Lica Božjeg, od Hrista, istočnika Života.
Učenje Svete Crkve izložili smo ukratko (i, naravno, nepotpuno), da bismo pokazali da postoje ogromne, nepremostive razlike između „dogmatike“ sekti i družina koje propovedaju Doba Vodolije i novu epohu „više religijske svesti“ i Otkrivenja datog Crkvi Božjoj. To što Nju Ejdž govori o „univerzalnom hrišćanstvu“ je zlonamerno i neznalačko tumačenje osnovnih istina hrišćanske vere. Pretendujući na naučnost svojih ideja, ideologija Nju Ejdža nije ništa drugo do izraz ljudske gordosti koja bi htela da magijski potčini duhovni svet. To je stara zamka đavola: ako jedete plod poznanja, bićete kao bogovi. Oboženje se, međutim, ne postiže mehanički, na silu, već kroz zajednicu koju je Otac Nebeski sa čovekom uspostavio preko Svog Jedinorodnog Sina, Gospoda Isusa Hrista u Duhu Svetome. Oboženje je uzrastanje u ljubavi, kroz žrtveno smirenje, a ne kroz naduvavanje ogrehovljenog, truležnog „ja“ koje se skriva pod maskom ljubavi shvaćene sentimentalistički kao uvažavanje svog i tuđeg egoizma. Kako veli američki podvižnik, pokojni otac Serafim (Rouz), istočnjački kultovi su kod nas popularni upravo zato što hrane ljudsku gordost, učeći čoveka da je on bog po prirodi. Hrišćanstvo zna da čovek može biti bog po blagodatnom usvojenju; a po prirodi Božanstvo je samo Sveta Trojica, Otac i Sin i Duh Sveti.
Nju Ejdž čoveku preporučuje da postane bog baveći se magijom, što je Gospod izričito zabranio još u Starom Zavetu (Izlazak 20, 3; Pon. Zak. 18, 912). Magije se može upotrebiti jer je božanstvo „neutralno“, kao i duhovi koji nastanjuju kosmos: pomoću zazivanja i zaklinanja i „Bog“ i duhovi će se „pokoravati“ zazivaču. Nije slučajno što jedan od zagovornika Novog Doba, Šri Radžniš, kaže da je “ veštičarstvo jedna od najvećih mogućnosti ljudskog razvoja“, i što Svami Prabhubada iz „Hare Krišne“ uči da se može stupati u polno opštenje sa „bogom“. Različite dalekoistočne sekte su idolopokloničke (sledbenici Krišne nude hranu lutkicama svojih „bogova“). Strašna je istina da su ovom idolopoklonstvu podlegli i mnogi Srbi, čiji su preci stolećima umirali za istinu i pravdu Evanđelja. Zaboravivši Beskrvnu Žrtvu Svete Evharistije, oni prinose žrtve demonima (jer, kako svedoči Sveto Pismo, pagani žrtvuju demonima, a ne Bogu – 1. Kor. 10, 20). Ljudi, naročito mladi, skloni su padu u tzv. „pragmatičku obmanu“: ako nešto deluje, to je istinito. Okultizam i magija, naravno, deluju, ali to ne znači da su im dogmatika i etika ispravne. I korišćenje droga tipa LSD-a otvara „vrata percepcije“, stvarajući „mističke doživljaje“. Ali, odmah nakon toga, otvaraju se i vrata smrti, i nesrećni narkoman kroz njih upada u ponor svoje zablude. Razne tehnike zapadnog i istočnjačkog hermetizma („astralna projekcija“, „meditacije“, vežbe disanja, mantranje, seksualna joga, itd.) slične su drogama: u početku „šire svest“, a zatim dovode do prekida veza sa okolinom i do rastakanja duše. Želeći da dostigne „svoju božanstvenost“ neiskusni istraživač zaboravlja bogolikost koja se ne osvaja magijom, nego usvaja smirenošću i ljubavlju. Hoteći da se „stopi sa kosmosom“, on iščezava u haosu priviđenja koja mu zli duh podmeće kao surogat istinske duhovnosti. Verujući da je izašao u onostrano, on ostaje rob greha, smrti i đavola, slično praocu Adamu koji je, slušajući zmiju, umesto sličnosti Bogu postao sličan životinjama.

* * *

Pred čitaocem je knjiga o putu kojim se češće ide – putu u propast, u bezdan okultnih nauka i prakse. Na srbskom jeziku se do sada pojavilo preko dve hiljade knjiga koje se bave širenjem paganizma – od dalekoistočnih religij a do crne magije (samo od osnivača antropozofije, Rudolfa Štajnera, na srbskom jeziku postoji preko stotinu naslova!), plus „Treće oko“, „Večiti fenomeni“, „Dosije Iks“, „Čudo“, „Zona sumraka“ i slični časopisi… Ji Đing, tarot, natalne mape… astralna projekcija, reinkarnacija, karma… „Gospodar prstenova“, Stiven King, Klajv Barker… leteći tanjiri, opštenje sa duhovima, čeneling… gnosticizam, bogumilstvo, manihejstvo… alhemija, Kabala, geomantija (feng šui)… tantra, mantra, joga… neurolingvističko programiranje, transpersonalna psihologija, pozitivno mišljenje… telepatija, telekineza, parapsihologija… bioenergetika, aure, čakre… holistička medicina, makrobiotika… nova imena, nove reči, nova „evanđelja“, koja nas svaki dan zapljuskuju – i sve to, ma kako različito izgledalo, ima samo jednu ideju: nastupa Novo Doba, Doba Vodolije, Doba prosvetljenog čovečanstva, kome je Hristos nepotreban…. Međutim, umesto da to društvo, kome Hristos nije potreban napreduje i cveta, ono je sve nesrećnije, sve gore, sve više ispunjeno očajanjem i samoubilačkim sklonostima…
Ovo je knjiga o putu kojim se češće ide, putu u propast. Istovremeno, to je knjiga čiji je cilj da svakoga čitaoca obavesti o tome kako taj put izbeći, i da ga uputi na Onoga Koji jeste Put, Istina i Život Večni čoveka i sveta (Jn. 14, 6).

Na dan Sv. mučenika i arhiđakona Evpla,
11/24. avgusta 1998. od rođenja Puta

Priređivač

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *