NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Jeromonah Anatolije Berestov
SVET VIRTUELNE STVARNOSTI

Poslednjih godina razvoj informacionih tehnologija omogućio je nastanak novih tehničkih i psiholoških fenomena koji su čoveku ponudili novu kakvotu percepcije i doživljaja i na toj osnovi otkrili novi svet – svet „virtuelne realnosti“, ili „svet prividne realnosti“, ili „svet VR-sistema“. Suština tog sveta prividne realnosti je u tome što se, putem razrađivanja specijalnih sredstava predaje informacija i povratne veze i stvaranja nove vrste percepcije i doživljavanja uz pomoć kompjuterskih i drugih sistema čovek potapa u svet koji je izmislio programer, vrlo sličan ovome, i dobija mogućnost ne samo da postane gledalac i posmatrač tog sveta sa strane, nego i aktivni učesnik istog, ne samo onaj koji ga doživljava, nego i onaj koji taj svet stvara. S tačke gledišta čovekove percepcije i doživljaja, taj prividni svet je isto toliko realan, a po sili preživljenog čak i osetniji nego postojeći svet. Čovek ulazi u novi, tehnologeno stvoren svet, i njegova svest kao da se odvaja od realnog sveta i prelazi u taj novi. Pri čemu je taj svet – svet ne samo maštarija, nego svet realnih preživljavanja i postupaka.
Prema proceni japanskih naučnika, do 2000. g. obim prodaje novih tehnologija, povezanih sa svetom prividnih realnosti, iznosiće deset triliona jena, što će izazvati pravu revoluciju, sličnu atomskoj, kosmičkoj, informativnoj, seksualnoj.
Ali da li je svet virtuelne stvarnosti nov za čoveka?
Ne, nije.
Čovek maštar, koji u svojim maštarenjima i sanjarijama izmišlja sebi svet koji realno ne postoji, može toliko duboko da zađe u isti, da on postaje njegovo sopstveno „ja“. Postepeno se uživljavajući u taj uobraženi svet, ljudi prestaju da odvajaju izmislicu od sveta realnosti, mešaju ih i u isti mah žive i u jednom i u drugom svetu, pretvarajući se u psihičke bolesnike.
Čarobnjak, mag, ekstrasens, gatar, to jest okultisti raznih boja, takođe ulaze u okultni, za nas tajanstveni, svet, svet virtuelnih realnosti. Taj okultni svet je za nas, koji živimo po zakonima materijalnog, veštastvenoga sveta, svet virtuelne stvarnosti, ali je, takođe, on i veoma opasan za nas. Svojevoljno mi sa njim ne smemo kontaktirati. Za pravoslavne hrišćane kontakt sa tim svetom je uopšte nedopustiv.
Osnovni elemenat ustrojstva virtuelnih realnosti je razvijeni sistem interaktivne stereoskopske vizualizacije prividnog (virtuelnog) prostora i realnih objekata koji se po njemu kreću.
Taj sistem pruža:
– potpuno uranjanje čovekove svesti u kompjuterski model;
– čulnu i intuitivnu izmenu percipiranih likova i promenu mišljenja;
– vršenje direktnih manipulacija sintetizovanim modelom i virtuelnim trodimenzionalnim prostorom.
Zašto je opasan svet virtuelnih realnosti za čoveka i da li je on uopšte opasan?
Bezuslovno je opasan. Ovde čoveka očekuje takva ogromna i stvarna opasnost da je mi uopšte ne možemo preceniti, no samo – potceniti.
To je opasnost – i duhovna, i psihička, i fizička.

1. Opasnost je duhovna zato što u svetu virtuelne realnosti nema mesta za Boga, ali ima mesta za đavola. Kod čoveka se snažno razvija čulnost a gasi se duhovnost. Ovde nema mesta za duhovnu borbu. Čovek se uopšte ne bori protiv svojih strasti, nego im se sav predaje i potapa se u njih.
Prepodobni Nil Sinajski je rekao: „Sva borba duše se i sastoji u tome da se um ne udalji od Boga, da se ne zaustavlja i ne saglašava sa nečistim pomislima, da ne obraća pažnju na ono što u srcu slika taj dostojni svakog odbacivanja drevni slikopisac (smrtonosac) – đavo“. Ali svet virtuelnih stvarnosti udaljava čoveka od Boga i baca ga u svet naslada, u svet izmišljeni, potčinjen đavolima.
Prepodobni Makarije Veliki je rekao: „Đavo ima samo taj cilj da svakoga čoveka baci u tešku i bezutešnu tugu, da ga učini dalekim od vere, od nade, od ljubavi Božje“.
Pogledajmo šta sa te tačke gledišta čoveku daje svet virtuelne stvarnosti.
2. Tehnologija virtuelne stvarnosti je stvorila tzv. „kiberseks“, koji omogućuje da se prirodno fiziološko opštenje između muža i žene zameni kompjuterizovanom onanijom i polnim izopačenostima. Kiberseks dopušta totalnu seksualizaciju društva. Uz pomoć specijalnih seksualnih kompjuterskih programa moguće je doživeti razna polna uzbuđenja sa bilo kim, kad se hoće i kako se hoće. Dovoljno je na sebe staviti seksamove i uključiti program, pa da čovek iskusi sva čulna osećanja koja mu je pripremio partner ili programer.
Po mišljenju stručnjaka, kiberseks će dovesti do seksualnog otuđenja ljudi, to jest oni će prirodne polne odnose zameniti prividnima, smanjiće se broj sklopljenih brakova i stopa rađanja, a to će pogodovati najširem razvoju psihičkog onanizma i seksualnih izopačenosti.
U tom slučaju će se dobiti upravo ono o čemu je govorio u svoje vreme prepodobni Nil Sinajski: „Čim demoni ovladaju dušom, postupaju s njom tako gnusno i uvredljivo, kako je i svojstveno zlima, koji žele našu bruku i propast. Skinuvši sa nje svu odeću vrline, odenuvši je u prnje poročnih strasti… i ispunivši je svakom nečistotom koja im je svojstvena, oni se neprestano hvališu porugama kojima (dušu) podvrgavaju“. Da ovde prekinemo citiranje svetoga, i da se vratimo svetu virtuelne stvarnosti i kiberseksu.
Naučnike već sada uznemirava to što u određenoj fazi, uz jako emocionalno i intelektualno uživljavanje u program, može da dođe do prelaska nečije svesti, to jest duše, iz realnog sveta u virtuelni svet datog programa. Tada će svest čoveka biti sačuvana u realnosti programa, a telo može umreti.
Već su opisani slični slučajevi smrti prilikom snažnih kiberseksualnih doživljaj a.
Sada se vratimo citatu iz prepodobnog Nila Sinajskoga: “ I neće znati demoni ni za kakvu sitost u tom gnusnom i nepriličnom postupanju sa dušom, nego kao pijanice, koje su sve mahnitije što više piju… tako i oni tada naročito besne i snažnije i svirepije nasrću na dušu, kada je najviše ranjavaju, udarajući je i sakateći je sa svih strana i sipajući u nju svoj otrov. I neće od nje odstupiti dok god je ne dovedu u stanje u kome se oni nalaze, ili dok ne vide da se već odvojila od tela“.
Kao da je za naše vreme rekao ove reči veliki svetitelj koji je živeo u petom veku.
3. Velika opasnost sveta virtuelnih realnosti se sastoji u tome što se stvara strašna sablazan i prava mogućnost da se upravlja čovekovom psihom, mogućnost ciljevitog manipulisanja njegovom svešću. To jest, pogružavanje čoveka u svet virtuelne stvarnosti nudi mogućnost sugerisanja i programiranja i nameće žrtvi određeno ponašanje, način života, mišljenja.
4. S moje tačke gledišta, masovno zabavljanje ljudi kompjuterskim igrama koje sadrže programe virtuelne stvarnosti dovešće do ogromnog povećanja broja psihičkih obolenja, to jest kod čoveka se veoma brzo može izbrisati granica između realnog i virtuelnog sveta. Cilj VRtehnologije je stvaranje lažnog sveta,ali kad u čovekovoj svesti lažni svetovi postanu pravi, čovek prosto neće moći da izađe na kraj sa njihovim razlikovanjem i lako može doći do podvajanja ličnosti, pa čak i do depersonalizacije.
U bilo kom slučaju moramo imati na umu tu veliku pretnju čovečanstvu, koje mu donose tehnologije sveta virtuelnih, to jest lažnih, realnosti.
A otac laži je – đavo.
Nije manje opasno ni delovanje na podsvest.
Naučno – tehnički progres civilizovanu svetsku zajednicu privodi tehnokratiji. Čovekova svest je sve više i više podložna informativnom presingu uz pomoć raznih tehničkih sredstava, uglavnom televizije i radija. Pa ipak, s pojavom kompjutera, delovanje na čoveka može steći načelno novi karakter.
Radovi u oblasti „mozak – kompjuter“ sada se nalaze u onom stadijumu razvoja kada je moguć upad u podsvest. Čemu može dovesti dalja razrada u toj oblasti, nije teško pogoditi. Očiti primer su razne hipnotičke seanse i neka druga slična psihogena delovanja, koja „otključavaju“ ili, pak, „blokiraju“ svesnovoljnu sferu i koja je koriguju u skladu sa ciljem izvođenja seanse. Uz pomoć nekoliko tehnički jednostavnih metoda moguće je kodiranje ili gašenje vizuelnih i semantičkih likova (dvostruka furije-transformacija, 25. kadar Fišera), koji, prilikom predaje, bivaju potpuno neuočljivi.
Ali (prema podacima iz radova domaćih naučnika) moguća je analiza i klasifikacija izazvanih potencijala koji se dobijaju od čovekovog mozga kao odgovor na gore pomenute pokazane likove ili stimulanse, koje ne prima naša svest. Doduše, treba se odmah ograditi: razvrstavanje i izdvajanje izazvanih potencijala obavlja se sa velikom dozom približnosti, što može suštinski da utiče na konačni rezultat istraživanja.
Pa ipak, slični, likovima izazvani, potencijali se grupišu u odnosu na osnovne psihičke stavove individue, koje formiraju „jezgro“ njenog unutarnjeg sveta, njene duše, njenog „ja“. Na taj način kompjutersko testiranje čoveka može da pokaže njegovu socijalnu orijentaciju, njegove psihičke osnove skrivene u dubinama podsvesti čak i od njega samoga. A šta ako je čovek opterećen većim brojem zakodiranih informacija i uz to, da dodamo, usmerenog sadržaja? „Savremeno stanje nauke i tehnike omogućuje da se sasvim neprimetno za čovekovu svest u njegovo pamćenje uvodi bilo koja informacija bez njegovog znanja, koja se prima kao hrana, i postaje njegova sopstvena, to jest određuje njegove potrebe, želje, ukuse, poglede, samoosećanje, sliku sveta“ (I. V. Smirnov, E. V. Beznosjuk – saradnici katedre psihijatrije Moskovske medicinske akademije „I. M. Sečenov“). Bezazlene varijante upotrebe sličnih vrsta delovanja, po podacima štampe, imaju svoju primenu u lečenju alkoholizma, u programima za obučavanje, na terapeutskim seansama… Da li samo tu?
Novine „Komsomolskaja pravda“ (6. oktobar 1995. godine) izveštavaju da je grupa moskovskih naučnika razradila i već upražnjava novi metod kompjuterske psihotehnologije koji omogućuje da se u skrivnice podsvesti prodire na način koji Frojd nije mogao ni da sanja. U perspektivi je uvođenje u praksu kompjuterske psihoanalize, što može da postane strašnije i moćnije od pronalaska atomske bombe, zato što je ona u mogućnosti da nadzire svest, secirajući, „anatomizujući“ dušu i menjajući sadržaj duše po svom ukusu!
Taj metod je i svojevrstan detektor laži, koji omogućuje da se sazna da li je čovek sposoban za kriminalne postupke, da li je sklon alkoholizmu, narkomaniji, samoubistvu, itd. Tim metodom je moguće usmereno delovati na čitave grupe ljudi, što se i sprovodi u psihološkoj rehabilitaciji „Avganistanaca“, koji su se iz rata vratili sa teškim psihičkim traumama. Ali je najstrašnije to što se pomoću psihokorekcije mogu ostvariti politička i druga delovanja na ljudske duše, kao i to da se njima rukovodi. Naučnicima koji se bave psihokorekcijom već se obraćaju političari sa sličnim predlozima. I mada naučnici ne prave kompromis sa građanskom savešću, zar ne mogu i sami oni biti obrađeni i zar se tim metodom neće služiti kriminalci?
I. V. Smirnov u intervjuu „Komsomolskoj pravdi“ saopštava: „Ulazimo u čovekovu svetinju nad svetinjama – u njegovu dušu. I po prvi put to se ne čini pomoću intuicije, psihološkog začaravanja, hipnoze, nego pomoću instrumenta, „gvožđurije“. Izmislili smo skalpel za dušu! To je, naravno, strašno i zato treba biti jako oprezan“.
Pomoću spektralne transformacije govornih signala moguće je čovekovom mozgu predavati takvu informaciju koja prolazi mimo svesti, ali je usvaja podsvest. To je isto što i sugestija u dubokom hipnotičkom snu, i čovek se ne može suprotstaviti takvom delovanju. Prema rečima Smirnova, pomoću ovakvog kompjuterskog psihosondiranja iz dubine duše je moguće izvući čak i neku informaciju koju je priroda čvrsto blokirala.
Na taj način, već je sada moguće tehnogeno ubacivanje u čovekovu podsvest i manipulisanje svešću pomoću toga. Korišćenje okultne nauke u savremenoj elektronskoj tehnici za sada je zvanično dopušteno samo u medicini sa ciljem dij agnostifikovanja psihičkih i lečenja psihosomatskih poremećaja.
Ali gde je garancija da neko ne zaželi naprosto da manipuliše našom svešću radi koristoljubivih, – političkih, ekonomskih, kriminalnih ciljeva? Naročito stoga što se politička borba kod nas zaoštrava, pojavljuju se totalitarno opsednuti „vođi“, predvodnici psevdoreligioznih (okultnih) sekti.
Jasno je da nam je sad neophodna ne samo duhovna zaštita od sličnih uticaja (a tu zaštitu u potpunosti nudi samo pravoslavno hrišćanstvo), nego i pažljivo izrađeni zakoni koji onemogućuju nasilno delovanje na čoveka, njegovu svest i podsvest.
Važnost tog pitanja sada mora shvatiti svaki građanin naše zemlje, i moramo tražiti od svojih predstavnika u parlamentu da donesu neophodne zakone za zaštitu čovekovog duha, a od struktura vlasti dosledno ispunjavanje tih zakona.

prevod sa ruskog:
Vladimir Dimitrijević

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *