Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

UMETNOST U SLUŽBI TAME

Ko bi rekao da je čovekovo stvaralaštvo, po čemu smo slični „sveopštem Ocu poezije“ (Njegoš), moguće staviti u službu zla, i pomoću umetnosti propovedati tamu? Pa ipak, to se dešavalo i dešava se; i Nju Ejdž ima umetnost koja ga propagira, i pomaže da se šire ideje okultne revolucije.
Pred čitaocem su: ogled u Viljemu Blejku, engleskom pesniku i slikaru – romantičaru, čije su umetničke ideje i postupci predhodili idejama i postupcima popularnim u Nju Ejdž umetnosti; tekst o okultizmu u rok muzici, a koji nema nameru da složeni i ozbiljni fenomen rok-podkulture istraži u celini, nego samo da pokaže kako je ista korišćena za propagandu „Vodolijaške zavere“; izvanredan esej Vudroua Nikolsa i Bruksa Aleksandera o naučnoj fantastici, kao književnom žanru koji je mnogo doprineo popularizaciji okultističkih ideja u drugoj polovini dvadesetog veka.
Umetničko delo može biti i prokletstvo i blagoslov, u zavisnosti od toga šta mu je cilj. Živimo u „postmoderno“ doba, doba praznine, koje je odavno razorilo svešteno trojstvo: Dobro, Lepo i Istinito. Pa ipak, Hristos, za koga car David kaže da je „najlepši od sinova ljudskih“, neće ostaviti čovečanstvo. To jest, kako je prorokovao Dostojevski „lepota će spasiti svet“.