Царство Божије и царство празнине – Православље и духовност Њу Ејџа

ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ

Књига “Царство Божије и царство празнине” своје прво издање доживела је у јесен 1998. као седма у циклусу “Православље и секте”. Објављена је у малом тиражу, који је брзо распродат. Зато је “Светигора” решила да издање понови (у донекле измењеном виду), пошто је тема односа православног Хришћанства према идеологији Новог доба актуелна данас као што је била и онда, па чак можда и актуелнија, јер је после слома неокомунистичког тоталитаризма, код нас на сцени покушај успостављања атеистичко-мондијалистичког “грађанског” друштва у коме за Господа Исуса Христа и Светог Саву опет неће бити места (као што га није било, у већој или мањој мери, од 1945. наовамо.)
Садржај књиге је остао исти, осим појединих делова који су изостали, јер су своје место нашли у другим књигама потписника ових редова.
Један од битних разлога што се књига појављује поново је тај што се на њеним страницама, из пера најугледнијих хришћанских писаца, могу наћи редови који објашњавају корен, стабло и плодове окултне револуције којој присуствујемо. Поглавље “Астрална Србија”, које говори о нашим самообманама и духовном слепилу, могло би се, наравно, актуелизовати, јер и секте и окултисти још увек раде своје, али хтели смо да оставимо текст онаквим какав је био у доба када се спремала велика несрећа за наш многогрешни и многонамучени народ православни.
Прошло је три године од када је “Царство Божије и царство празнине” угледало светлост дана. На духовном обзорју човековог света све је више тамних, непрозирних облака. Али, ” облачак је – проћи ћe”, како је у доба кад су га гонили христоборци, говорио Свети Атанасије Велики. А иза свих облака ће гранути Он, Сунце Правде, Јагње Божје заклано за спасење света, Онај Којим се хранимо на Свакој Светој Литургији и Коме свештеник упућује славословље: “Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби!” Са Њим, Надом нашом, одолећемо свим искушењима доба које долази и, по милости Његовој, наследићемо Небески Јерусалим, нашу вечну Отаџбину и Очевину. Јер “ко претрпи до краја, тај ће се спасти” (Мт. 10, 22).

На Светог апостола Тадеја,
21. августа/3. септембра 2001. године

Приређивач

3 Comments

  1. Znači u raju su ljudi koji su sami nosili svoje grehe a ne drugi za njih

  2. Драга сестро Радо,

    Бог ти помогао. Адамова глава (гроб Адама: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 и Голгота: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) односно лобања нашег Праоца се иконопише у доњем делу сцене Распећа нашег Господа Исуса Христоса као Новог Адама тј. Богочовека ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) на коју капље Његова Крв као чин искупљења грехова целог човечанства, цитирам:

    Јеванђеље по Светом Апостолу Луки 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 “Трпљењем својим спасавајте душе своје.” tj. “Дај крв, прими Свети Дух”.

    Адамова лобања са укрштеним костима се појављује и на Великој схими (Светогорски монаси немају тзв. Малу схиму, већ имају само ову поменуту):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Што се тиче заставе неких Светогорских монаха коју си поменула, мислим да се можда ради о следећем:

    “But to bring a sword”: Extra Ecclesiam nulla salus (“LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE” by Cyprian of Carthage) => “Live by the sword, die by the sword”: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => “Orthodoxy” or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    тј. о расколништву које своје корене кроз људску историју има у масонштини односно у несрећном покушају да се повеже “просветитељски” национализам са Православљем и створи монархо-клерикализам односно теократија.

    С Богом, а не слободно-од-савести “зидарско” збогом.

  3. сестра Рада

    Помаже Бог драга браћо и сестре у Христу!
    Занима ме откуд симбол Лобања и кости тзв. Адамова глава на застави неких Светогорсих монаха?
    То јесте испред неких келија?
    Не желим да се осете нелагодно људи који су тамо или су били у испосницама.
    Волим Свету Гору и приче Светогорских Стараца.
    Ово питам јер сам чула да постоји таква застава испред врата неких келија?
    Да ли је тај симбол Православан?
    Уз дужно поштовање и према нашим борцима у Другом светском рату који су такође имали заставу са тим симболом-За краља и Отаџбину.
    Састрадавали су за наш народ.
    Не знам откуд тај симбол у нашој вери?
    Благодарим на одговору.
    Бог вам добра дао добри људи !
    Живи и здрави били!

    Амин +++