NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Carstvo Božije i carstvo praznine – Pravoslavlje i duhovnost Nju Ejdža

Đakon Andrej Kurajev
OKULTNI RASIZAM

A evo šta je najčudnije u ovoj veri: neprijatelji Crkve upotrebiće protiv nje svako oružje – mač koji će im ozlediti ruke, i oganj koji će im spaliti kuće. Ljudi koji započinju borbu protiv Crkve u ime slobode i humanosti, gube slobodu i humanost, samo da bi se borili protiv Crkve.

G. K. Česterton

Izgleda da ne postoji čovek koga propovednici okultizma nisu obavestili da živimo na pragu „Novog doba“, da počinje „era Vodolije“. Savremeni čovek je toliko navikao da se raduje reči „novi“, da je spreman da skandira: „Hoćemo promene!“, a da se nije ozbiljno ni zapitao – kakav mu to vrli novi svet pripremaju ovi „spasitelji“.
Međutim, nije nikakav greh bolje se upoznati sa teozofskim „Novim dobom“, jer su vrlo neobična i sama vrata kroz koja će okultisti povesti čovečanstvo u Novi Svet. Po obećanju jednog od njih, Dejvida Špenglera, „Lucifersko posvećenje je posvećenje u Novo Doba“. Osim toga, valja pogledati šta nam se sprema za vratima tog „posvećenja“.
„Novo doba“ nije samo novo političko uređenje, tek nova stranica u kulturnom razvitku čovečanstva. Taj prevrat, o kojem maštaju teozofi, treba da buda radikalniji od svih koje čovečanstvo može i da zamisli. Na zemlji će se pojaviti nova rasa. Ta nova (u njihovoj terminologiji – „šesta“) rasa razlikovaće se od savremenih ljudi ne manje nego što se homo sapiens razlikuje od neandertalca. „Novi čovek“ će biti nadčovek vladaće okultno – magijskim sposobnostima. A šta će biti sa nama, „neandertalcima“?
Po mišljenju teozofa, čovečanstvo će morati da prođe kroz period kada se nova, „šesta“ rasa već pojavila i došla na vlast, ali većinu stanovništva i dalje čini „peta“ rasa u procesu degeneracije. Po ličnom osećaju Ane Besant, koja je u mladosti propovedala neomaltuzijanstvo, „teozof je dostigao vrhunac kad prevaziđe svoju rasu“. Kako će on živeti zajedno sa običnim ljudima?
Odgovor na ovo pitanje teozofi nesumnjivo mora da imaju, pošto je tema o „šest rasa“ jedna od centralnih u njihovom učenju, još od vremena Blavatske. „Da, u svim teozofskim knjigama se ukazuje na to da će se pripadnici šeste rase okupiti u Americi“, – piše Jelena Rerih.[1] Ta nova rasa je rasa bogoljudi. „Bogočovek – tvorac ognjeni! Bogočovek – nosilac ognjenog znaka Nove Rase“ (Hijerarhija, 14). Po terminologiji Jelene Rerih to će biti – nadljudi.[2]
Glavari, prosvećeni okultnom gnosisom, biće odvojeni od ostalog stanovništva rasnom pripadnošću. Glavno je da će nadljudi odlično vladati magijom i okultnim veštinama.
U početku će njih, novih gospodara života, biti malo. No, vremenom će drugi ljudi iščeznuti sa lica zemlje. „Sadašnji vid čoveka biće smatran za najgoru degeneraciju“. Sadašnji ljudi nisu prosto „degenerici“, oni čak i nisu ljudi, nego „čovekoliki“: “ Treba zatvoriti šest čovekolikih u jednu prostoriju, i za sat vremena vrata će se tresti od imperila“ (Hijerarhija, 423).
Prelazni period koegzistiranja ljudi i nadljudi trajaće 427000 godina. „Buduća šesta rasa – koja može nastati vrlo brzo – nalaziće se u svom zlatnom dobu, onda dok mi još budemo ubirali plodove našeg bezakonja u našoj kali jugi“. Pošto „ubiranje plodova našeg bezakonja“ teško da je radosno, valja zaključiti da današnjem neokultnom čovečanstvu predstoji petsto hiljada godina stradanja radi iskupljenja njegove „karme“. Osim toga, ovo hiljadugodišnje karmičko čišćenje obavljaće se pod mudrim rukovodstvom blagovremeno evoluiralih nadljudi.
Po zakonima karme prema nama će se postupati isto onako kako smo mi postupali prema drugima. Blavatska tvrdi da je današnje čovečanstvo uništilo „četvrtu rasu“ stanovnika Atlantide. Logično je pretpostaviti da se ovom rečju može označiti sudba koja očekuje današnji ljudski rod u „novom dobu“.
Još u prošlo veku britanski pisac Bulver Liton je ovoj perspektivi posvetio fantastičan (i, uzgred rečeno, upadljivo ironičan) roman „Rasa koja će nas nadmašiti“. Rozenkrojcerske mitove autor je brižljivo pripisao podzemnoj rasi, što je Elifasa Levija navelo da zaključi da je i sam Liton „posvećen“. Roman opisuje svet u kojem je ljudska psiha dostigla viši stepen razvitka. Ti novi ljudi vladaju svetom i samima sobom; ta vlast ih čini jednakima s bogovima. No, za sada su ti nadljudi pod zemljom, u dubokim pećinama, i uskoro će se pojaviti, da bi vladali ljudskim rodom.
Nekoliko izabranih pasusa iz ove knjige časopis „Znamenja sveta“ objavio je u rubrici „Savetujemo da pročitate“, sa izuzetno pozitivnom preporukom: „Ovaj roman je ušao u red umetničkih remek-dela posvećenih ezoteričnoj tematici“. Iz članka proizilazi da je Liton koncipirao ezoterijski ideal društvenog uređenja. Zato i treba ovu utopiju pažljivije razmotriti.
Čitajući ovo delo može se zapaziti da je i sam Liton imao određenih rezervi prema svojoj maštariji. Poslednje razmišljanje junaka njegove priče zvuči ovako: „Međutim, što više mislim o tom narodu, koji nastavlja da se razvija u tom, našim naučnicima nepoznatom svetu – sa svim novim načinima primene strašnih prirodnih sila koje su oni otkrili, sa njihovim zadivljujućim društvenim uređenjem, sa njihovim vrlinama i običajima, koji se sve više i više razlikuju od naših, po meri razvoja naše civilizacije – to me obuzima sve veći i veći užas; samo molim Tvorca da protekne još mnogo vekova pre nego što se ovi budući istrebitelji našeg naroda pojave na površini zemlje“. To je poslednja stranica knjige, poslednji zaključak u njoj.
I zaista, dečak, koji je određen da kazni došljaka sa površine zemlje, objašnjava svom osuđenom prijatelju: „Uništiti ono što šteti društvu nije zločin. Zločin bi bio ubiti nekog neškodljivog insekta“.
Oni, kojima se oduševljavao okultista Elifas Levi u romanu imaju blago lucifersko obličje:
„U našim drevnim knjigama – pričaju oni Zemljaninu – postoji legenda po kojoj smo mi bili izgnani upravo iz tog sveta, odakle si ti, očito, stigao kod nas, da bismo se usavršili i dosegli viši stepen razvoja našeg naroda u toj žestokoj borbi koju su morali da izdrže naši praoci. I kada se vreme našeg iskušavanja i razvoja okonča, predodređeno nam je da se opet vratimo na površinu zemlje i zauzmemo mesto niže rase koja tamo živi“. Rodonačelnik ove rase je pomalo zmijolik: „Mudrac je odeven u dugačku odeždu od nekog neobičnog materijala koji podseća na riblju krljušt ili kožu guštera, ali ruke i noge su mu obnažene. Prsti su mu neverovatno dugački, sa plovnim opnama između svakog prsta. Vrata gotovo i da nema, a čelo mu je nisko i zakošeno, nimalo svojstveno mudracu. Ima zažarene, izbuljene oči, vrlo velika usta i istaknute jagodice“.
Kod žitelja ove podzemne Šambale oseća se neko neljudsko spokojstvo paganskih bogova i uopšte – nekakva zagrobna atmosfera. „Njihova lica su odražavalo krotost i spokojstvo, i čak dobrotu. Zbog nečega, međutim, meni je izgledalo da se upravo u tom izrazu nepomutivog mira i blagonaklone dobrote skrivala tajna nekog užasa koji se naslućivao na tim licima. Ona su bila lišena onih bora i senki koje patnje, strasti i žalosti ostavljaju na ljudskom licu, i više su ličila na biste bogova, odajući onaj mir i spokoj koji hrišćani vide na čelu svojih umrlih“.
Varijaciju utopije koju je oslikao Liton predstavlja i rerihovski mit o „Mahatmama“ i „vladarima sveta“ koji iz šambalskih podzemlja upravljaju tokom svetske istorije.
Valja priznati da su nam teozofi, pišući o ovoj temi, osim raznovrsnih literarnih ostvarenja, pružili i neka praktična saznanja. Po rečima jednog od nadljudi, „onaj ko u nacionalsocijalizmu vidi samo politički pokret, taj malo zna o njemu“.
Okultno-paganski karakter nemačkog nacizma je dobro poznat svima. „Ideja o reinkarnaciji, koju su u evropsku misao uneli Jelena Blavatska i Rudolf Štajner, bila je bliska vođama Rajha“ – piše savremeni istraživač nacizma. Sasvim je jasno da su teozofija i nacizam bili povezani mnogim nitima, kako u sferi idejnog uticaja, tako i na čisto praktičnom planu, jer su mnogi adepti teozofije pristupali fašizmu (npr. oduševljenje „Ezoteričkom rasizmom Blavatske“ odvelo je ruskog emigranta G. Švarc-Bostuniča u antropozofiju Štajnera i dovelo ga do čina štandartenfirera SS).
Prvi nemački časopis „ukrašen“ svastikom, „Cvetovi lotosa“ (1892-1900) objavio je mnoštvo tekstova Blavatske (svastika se nalazila i na ličnom pečatu Blavatske).[3]
Drugi ezoteričko-teozofski časopis – „Ostara“ štampan je u Beču, u vreme kada je tamo (od 1908-1913. g.) živeo Hitler. Jedan od memoarista se ceha da je u Hitlerovoj sobi video gomilu od najmanje pedeset brojeva „Ostara“. Godine 1907. ovaj časopis je štampan u sto hiljada primeraka i nesumnjivo značajno doprineo stvaranju atmosfere magičnog, kojom je nacizam bio okružen.
Nacizam nije obična politička ideologija. Detaljno istraživanje okultne potke nemačkog nacionalsocijalizma obavljeno je u knjizi Žaka Beržijea i Luja Pauela „Jutro magova“. Po njihovom mišljenju „za nekoliko godina u Nemačkoj se učvrstila civilizacija, sasvim različita od naše, a mi to nikako nismo mogli, ni hteli da shvatimo. Začetnici ove civilizacije raskinuli su u suštini sve duhovne i moralne veze s nama, a mi to nismo videli, jer su nacisti koristili istu tehniku kao i mi… Nacistička magija je bila skrivena pod tehnikom. Svi osporavatelji naše civilizacije – teozofi, okultisti, hinduisti i drugi, koji su se vratili ili nastoje da se vrate duhu drevnih vremena – uvek su se protivili tehničkom napretku. Magijski duh fašizma, međutim, naoružao se svim dostignućima materijalnog sveta. Nacizam je osobita pojava – to je magija plus tenkovske divizije“.
Pre nego što je započeo agresiju u prostoru, nacizam je izvršio agresiju na prošlost. Hrišćanstvo je oklevetano da predstavlja judejstvujući uticaj koji raslabljuje arijevsku rasu. Okultni divovi prošlosti, veliki magovi i “ posvećenici“ sačinjavali su galeriju novih heroja. Tako bujan procvat paganske mitologije u Nemačkoj bio bi nemoguć bez teozofije. „U uslovima antipatije prema katolicizmu koja je bila prisutna među narodnim nacionalistima i pangermanistima u Austriji, teozofija je predlagala sebe kao obrazac religioznih ubeđenja koja su isključivala hrišćanstvo za račun smeše mitoloških tradicija i pseudonaučnih hipoteza. Sredstvima okultne interpretacije List (ideolog teozofskog nacizma) je nastojao da prošlost zemlje preuredi po zakonima savremene pangermanske ideologije… Teozofija je tim ljudima nudila celoviti pogled na svet, mogućnost da sadašnjost vide kroz prizmu prošlosti. Nestvarna, izmišljena prošlost opravdavala je mnoštvo najrazličitijih socijalnih, političkih i kulturnih ideala poput rasizma, magije, jerofantički elitizam, koji jednodušno odbacuju savremeni svet“.
Nacizam je imao dve rasističke teorije: egzoterično-propagandističku i ezoteričnu. Propagandistički rasizam je dobro poznat: „vlast Arijevcima, dole Jevreji!“ No, on je samo prikrivao drugi okultno shvaćeni rasizam. Zato „rasu gospodara“ ne predstavljaju Nemci, nego to novo okultno čovečanstvo, čiji dolazak najavljuje „tajno učenje“.
„Čitatelju treba objasniti da od 1934. g., kada celokupna delatnost nacističke partije na planu homogenizacije nacije i propagande menja pravac, ili, tačnije snažnije se od strane vođa usmerava prema tajnoj doktrini – pred nama nije više samo nacionalni politički pokret“. Za nacističku vrhušku Nemci su sada puki materijal koji se koristi radi ostvarenja značajnijeg cilja – dolaska Nadčoveka. Činjenica da su nemački teozofi-nacisti aktivno koristili Kabalu pokazuje da je za njih suprotnost „hrišćanstvo-magija“ bila mnogo značajnija od suprotnosti „Arijevac – Jevrejin“. Čak je i judejska mistika bila prihvaćena u delima nacističkih okultista, ukoliko je mogla da posluži sazdavanju neopaganizma.
Zato je sasvim prirodno da je krajem 20ih godina u Nemačkoj objavljena nama već znana Litonova knjiga „Rasa koja će nas nadmašiti“.
Legendu o Agarti-Šambali koja je postojala u Trećem Rajhu, Rene Genon ovako prepričava: posle gobijske katastrofe učitelja više civilizacije, sinovi „razuma spolja“ utvrdili su se u himalajskim pećinama. Tamo su se podelili na dva „puta“ desne i leve ruke. Prvi put nazvao je svoj centar Agarta – skriveno mesto dobra – i predao se meditaciji i nemešanju u ovozemaljske poslove. Drugi put je osnovao Šambalu, centar moći i sile, koji vlada stihijama, narodima i koji će ubrzati dolazak čovečanstva do „prelomnog vremena“. Magovi – vođe naroda mogu sa Šambalom da zaključe savez, prinoseći zakletve i žrtve“. Kakve su to žrtve delimično je ispričao Osendovski. Nije li zato Ferdinand Osendovski ubijen u Poljskoj kada su je nacisti okupirali?
Po rečima Beržijea i Pauela, „pred Hitlerov dolazak na vlast živeo je u Berlinu tibetanski lama, koga su zvali „čovek sa zelenim rukavicama“. On je tri puta, bez greške, saopštavao novinarima koliko će nacista ući u Rajhstag. Hitler je redovno posećivao „čoveka sa zelenim rukavicama“. Posvećeni su nazivali lamu „čuvarem ključeva kraljevstva Agarte“.
Rerihu nije pošlo za rukom da dopre do vođa Sovjetskog Saveza. Nemačkim okultistima „zvezde“ su bile naklonjenije. Pod uticajem razgovora sa prosvećenim okultistima Himler je počeo sebe da smatra za inkarnaciju imperatora Henrika I, a Hitler sebe – za inkarnaciju imperatora Fridriha II. Zato nije ništa čudno što je „onog dana, kada su Rusi okončali bitku za Berlin, među leševima poslednjih branilaca nacizma nađeno oko hiljadu tela dobrovoljaca smrti, ljudi tibetanske krvi. Oni su nosili nemačke uniforme, ali bez oznaka činova, a u njihovim džepovima nije bilo nikakvih dokumenata“.
Godine 1989. u Njujorku je objavljena knjiga „Mesijansko nasleđe“. Autori ove knjige citiraju reči jednog od savezničkih tužilaca na Nirnberškom procesu. Po njegovim rečima, iz dokumenata procesa namerno su izbačena svedočanstva o ritualnim i okultnim aspektima Trećeg Rajha… Hitler je svoj pokret nazivao revolucijom. A to i jeste bila neviđena do tada konzervativna revolucija, revolucija okrenuta prošlosti!… Na okultnim programima radilo je pedeset instituta. Istraživanja vršena posle rata su pokazala da su fašisti na „Anenerbe“ potrošili približno onoliko novca koliko i Amerikanci na atomski menhetenski projekat. Teško je pretpostaviti da su to bile bačene pare. Fašističkim „magovima“ je zbilja pošlo za rukom da u nedrima nemačkog naroda proizvedu psihofizičku eksploziju neviđene snage pred kojom bledi sva moć atomskog oružja…
Ako i ostavimo po strani konkretne oblike saradnje između nacističkog režima i okultista, očito je da je teozofska doktrina o „sedam rasa“ u krajnjoj liniji pomogla da se stvori ta antihrišćanska, neopaganska potka koja je omogućila zacarenje nacističko-paganskog mita. Nacistima bi, svakako, potpuno odgovarao ovakav, naprimer, dijalog među teozofima: „Pitanje. Većina ljudi viših klasa u civilizovanim zemljama pripada, po mom mišljenju, ljudima sedmog malog kruga (tj. sedme zemaljske reinkarnacije) četvrtog kruga. Australijski urođenici, po mom mišljenju, pripadaju nekom nižem malom krugu. Kojem? I da li su ljudi nižih klasa civilizovanih zemalja predstavnici različitih malih krugova ili samo jednog, koji je ispod sedmog? I da li se svi ljudi sedmog malog kruga rađaju u višim klasama, ili se neki od njih mogu roditi i među siromašnima? – Odgovor. Ne obavezno. Otmenost, uglađenost i blistavo obrazovanje, u višem smislu ovih reči, imaju vrlo malo zajedničkog sa zakonom više prirode. Uzmite Afrikanca sedmog malog kruga ili Mongola petog kruga. Vi možete, počev od kolevke, načiniti od njih najblistavije i najotmenije engleske lordove, osim spoljašnjeg izgleda. Pa ipak, on će spolja ostati samo intelektualni papagaj“ .
U sledećoj rečenici Blavatske na sebe skreću pažnju reči stavljene pod znake navoda: „Arijevska rasa je sada u svojoj Kali Jugi, dok se razne „srodne rase“ nazvane semitske, hamitske itd. nalaze u svojim sopstvenim posebnim ciklusima“.
Iz ove rečenice sledi da Arijevci i Semiti – nisu srodne rase. Apostol Pavle (Jevrejin) govorio je paganima – Grcima (Arijevcima): „Bog, koji je stvorio svet, od jedne krvi je stvorio svaki narod čovečanstva da stanuju po svemu licu zemaljskom“ (Del. Ap. 17, 2426). Posle devetnaest vekova njega su navalili da opovrgavaju najpre Blavatska, a potom i nemački nacisti. Suprotno od biblijske koncepcije da celo čovečanstvo potiče od jedne krvi, „Tajno učenje“ utvrđuje „poligenetsko načelo“.
Osim toga što se Blavatskoj priviđaju „nesrodne rase“, ona govori i o „nižim rasama“, kakvi su npr. Australijanci i neka afrička i okeanijska plemena. Ove niže rase, ako smo dobro razumeli, nisu spremne da prime luciferski dar i zato su „ostale lišene razuma“.
Ova ideja Blavatske se veoma dopala njenim čitaocima i sledbenicima, tako da se čak na kraju 20. veka rerihovci bez zazora razmeću otvoreno rasističkim izjavama tipa: „na Zemlji su se pojavili cele zlobne nacije, ispostavilo se da su cele države naseljene rušiteljima“.
Po veoma tačnom zapažanju Berđajeva „Blavatska bi, verovatno, rado prihvatila „arijevski paragraf“ koji se nameće u savremenoj Nemačkoj“. Berđajev je, izgleda, u pravu. Kada je Blavatska objavila deset dogmata svoje teozofije, osma zapovest je glasila: „Ljudske rase se razlikuju međusobno po duhovnoj obdarenosti isto onako kako se razlikuju po boji kože, visini ili bilo kojem drugom spoljašnjem svojstvu“. U „Tajnom učenju“ Jevreji se opisuju kao „veštačka rasa“. Evo jednog karakterističnog odlomka iz pisma koje je Blavatska uputila gubernatoru Odese: „Ja sam spremna da Vam služim. Ako Vam nekad uspe da se izbavite od Jevreja, možda će biti potrebno da naselite gole ravnice Besarabije? Da Vam pošaljem tada nekoliko hiljada Burmanaca i drugih budista?“.
Zato je sasvim ispravan zaključak Gudrik-Klarka o „osobitoj umešnosti teozofije da opravda elitizam i rasizam“.
Nacističke note su toliko jasno zvučale u ideologiji teozofije (naročito u nemačkoj varijanti teozofije koju je ponudio R. Štajner), da je Ernst Bloh u svojoj knjizi „Princip nade“, koja predstavlja klasično delo savremene filozofije, osnovano primetio: „teozofija nema ničeg zajedničkog sa hrišćanskom mistikom… Štajnerov „Hristos-Sunce“ je za nove pagane i „nemačke hrišćane“ postao bog prirode nordijskog fašizma koji je sebi dozvolio da objedini Isusa sa Zigfridom“. Još 1915. g. Rudolf Štajner je pisao o sebi kao o „proroku misije germanske rase.[4]
Kasnija nacistička proganjanja štajnerovaca predstavljaju „porodični skandal“, nešto slično progonu trockista od strane staljinista u susednoj državi. No, nacisti nisu proganjali samo antropozofe, nego i niz drugih „konkurentskih“ ezoteričnih grupa koje su ranije dale svoj doprinos pobedi nacizma.
Četrdesete godine ovog veka nisu bile povoljne za „šestu rasu“. Šta da se radi – Armagedon će se ponoviti još jednom. U svakom slučaju, teozofi nisu odustali od ideje rađanja „šeste rase“.
Nedavno je Džin Hauston, predsednik Udruženja humanističke psihologije, koja koketira sa okultizmom, izjavila da će „to biti skok po svojim razmerama sličan rastojanju između neandertalca i savremenog čoveka. Kao rezultat globalne transformacije svesti, na planeti će nastati rasa čovekobogova“. A sada je njima, jadnim nadljudima, po priznanju E. Rerih, teško da žive s nama, neandertalcima: „Među ljudima ne treba tražiti anđele. Zaista, mi živimo u svetu naseljenom uglavnom dvonožnim reponjama“.
Ideja rasne segregacije prisutna je, u ovom ili onom obliku, svim pokretima u okviru „nju ejdža“. Oštro protestujući protiv površnog „teritorijalnog“ rasizma njuejdžeri propagiraju mnogo radikalniju rasnu segregaciju u vremenu. Oni ne dele ljude po boji kože ili po „antropometrijskim merilima“ koja su bila moderna u Nemačkoj u prvoj polovini našeg veka. Oni su iznašli mnogo važniju podelu: na onu rasu koja ne može da upravlja niti da živi u novom okultnom svetu, i na onu „šestu“ rasu koja će vladati svetom. Postoji „čovečanstvo prošlosti“ i „čovečanstvo budućnosti“. Takva segregacija treba da se izvrši u svim zemljama i u svim nacijama.
Po uverenju poznate među njuejdžerima proročice Rut Montgomeri, „milioni će preživeti, a milioni neće“ taj skok iz carstva „mračnog hrišćanstva“ u svet okultne slobode (intervju u listu „Magic Blind“, 1986. g.). Proročica je rekla da ipak ne treba očajavati jer „smrt, u suštini, i ne postoji“ umrli će jednostavno u formi duše biti premešteni u druge svetove.
Dejvid Špengler ističe da će oni biti poslati u „unutarnji svet“ (analog ada) radi popravljanja. Autori knjige „Nije nam nužno Novo doba“ (1988.), koja je napisana sa čisto ovosvetskih humanističkih pozicija, navode da „odvratna ideja „očišćenja“ populacije predstavlja glavnu karakteristiku „Nju ejdž“ pokreta“.
Nikolaj Rerih je takoće veran opštepartijskim idealima. U brošuri „Blistava Šambala“ on je predskazao da će, pri ustanovljavanju „novog doba“ neprijatelji Šambale biti uništeni.[5] N. Rerih je postavio pitanje, koje mu je izgledalo retoričko: „Zar Tamerlan nije bio veliki dezinfikator? On je razorio mnoge gradove. Mi znamo šta znači razoriti zemljane gradiće, pune svakakve zaraze. Evo, prošli smo dvanaest gradova. Šta se može učiniti sa njima? Zbog narodnog dobra njih valja spaliti i u blizini načiniti nova naselja. Dok ne propadnu stara, ljude je teško primorati da krenu u nova mesta“.
Ter Akopjan, okultistkinja i isceliteljka, savremena propovednica rerihijanstva, dobro je savladala „Mahatmine“ lekcije i zato se razmeće izrazima tipa „račije čovekoljušture“, „kosmičko smeće, duše koje su u svom razvoju zašle u ćorsokak“. Sve te neprijatne stvari, prirodno, treba uništiti.[6]
Koliko na zemlji ima tog „karmičkog smeća“? Evo autoritetnog mišljenja J. Rerih: „Vi pitate – da li mi treba uvek treba da se borimo sa ljudima? Da li su svi oni naši neprijatelji? Odgovoriću da mi treba uvek da se borimo protiv zla, to znači da imamo i mnogo protivnika“. „Masu ljudi neprikladnim materijalom čini ne toliko podlost, koliko grubost shvatanja“ – kaže vladar Šambale (Agni Joga, 21).
To takođe potpuno pripada domenu utopije: prosvećena manjina radi dobrobiti „celog čovečanstva“ treba da odstrani „zaostalu i degenerisanu masu“ koju, nažalost, čini većina Zemljana.
Čovekobogovi, naravno, treba da se postaraju za sudbinu podljudi iz “ pete rase“. Treba znati da će biti smatrani “ petom rasom“ i svi oni koji ne poseduju okultne sposobnosti: ne opšte sa duhovima, ne vladaju osnovnim veštinama telekineze, levitacije, isceliteljstva. Takve će još nekako i trpeti (ne dopuštajući im da se probiju u one društvene oblasti u kojima je dopušteno samo prisustvo „posvećenih“). No, njih će trpeti samo ukoliko prihvate ceo kompleks teozofskih ideja. Ako sam nisi u stanju da živiš po zakonima „novog doba“, onda se makar izdaleka divi natprirodnim moćima tvojih novih gospodara. Ali ako neko počne da se vezuje za stare hrišćanske predrasude. Teško tebi!
Nestrpljivi čitalac će s pravom zapitati: kada će nastupiti teozofska „sreća svetova“ (Ozarenje, 3, 6, 14) sa novim poretkom stvari? Njegovo nastupanje se povezuje sa astrološkom „erom Vodolije“. No, ako bi novi poredak stvari zavisio samo od horoskopa, teozofi bi morali dugo da čekaju.
Tačka prolećne ravnodnevice će ući u sazvežđe Vodolije približno 2200. g., što je prilično dugo vremena. Okultisti nemaju toliko strpljenja i nameravaju da svojeručno pomognu zalasku sunca: „Treba učiniti sve što je moguće da se planskim akcijama približila epoha Vodolije“ – poziva N. Bestužev – Lada.
Blavatska je očekivala da će kraj hrišćanske ere doći „vrlo brzo… Krajem ovog (XIX) veka završava se nekoliko značajnih ciklusa. Prvo 5000-godišnji ciklus Kalijuge, mesijanski ciklus čoveka povezanog sa sazvežđem Riba…“ I svako sledeće pokolenje okultista se trudilo da vreme rađanja „novog doba“ ne ostavlja za daleku budućnost. 10. septembra 1910. godine R. Štajner je objavio da će se Hristov dolazak „na oblacima“ desiti pre kraja XX veka. Alisa Bejli je takođe predskazala da će „novo doba“ nastupiti krajem stoleća. Tušta predskazivača je potom određivala isto toliko konkretnih i različitih datuma ovog događaja.[7]
Jelena Rerih je nekoliko puta menjala datum Dolaska. Prvo je uveravala da „do Sudnjeg dana nećete uspeti da ostarite“. A onda je likujući objavila – „1942. g. se po svim najstarijim spisima smatra krajem Kalijuge i početkom novog predivnog ciklusa“. Treba je razumeti: iz određenih razloga „čitanje horoskopa je sada komplikovanije“.
Zbog toga se vreme trijumfa novog poretka stvari donekle variralo. Godine 1924. Nikolaj Rerih je pisao: „Predanje iz stare tibetanske knjige… onda će doći Neko veoma velik. Njegov dolazak se može očekivati za 12 godina. To će biti 1936. g.“ Sredinom 20ih J. Rerih precizira: „Smatraj daje27. godina prilično teška, ali da su 28., 29. i polovina 30. praznici“. Godine 1934. se, međutim, ispostavlja da će „poslednji Kosmički Čas nastupiti kroz nekoliko decenija, ali naše stoleće se još neće završiti“. Pa ipak – „davno je bilo ukazano na 36. godinu kao na godinu lične bitke Vladara sveta sa jerofantom zla i biblijskom zmijom“. Spominje se i drugi datum: „Zapamtimo i 40. godinu. Ona može doneti radost i pružiti novi podstrek“.
Na kraju poznat je i tačan datum Armagedona, koji se već desio: 17 oktobar 1949. g. „Armagedon se okončao porazom neprijatelja. Novo doba je započelo 17. oktobra, kada je neprijatelj bio prognan iz našeg Sunčevog sistema, „Novo stvaranje će početi pod Mojim Zracima“. Ovom galaktičkom događaju prethodilo je znamenje u vidu smrti A. Ždanova. „Promena u vladi moje države predstavljaće njeno očišćenje. Promena je blagotvorna za novi razvoj svesti naroda. Zemlja će postati predivna i zasnovana na Kosmičkoj pravednosti“.
Dakle, od 17. oktobra 1949. g. mi već živimo u Novom svetu, ili bar u njegovom predvorju. I vrlo, vrlo brzo ćemo videti kako na Marsu jabuke cvatu. Ili, u krajnjoj liniji, na Mesecu. Jer, po obećanju J. Rerih, znak Novog sveta biće obnovljenje života na Mesecu.
Pa, dobro došli u kasarnu zvanu Šambala. Običnim ljudima će možda biti teško da žive u novom društvu. Međutim, novo društvo se stvara za nove ljude. Neokultno čovečanstvo će, pre nego što potpuno izumre, provesti u njemu pola miliona godina, „ubirajući plodove svog bezakonja“ pod „karmički pravednim“ rukovodstvom nadljudi.

sa ruskog:
Rodoljub Lazić


NAPOMENE:

  1. Pisma Jelene Rerih 1932-1955., s. 149. Kod Blavatske to izgleda ovako: „Okultna filosofija uči da je u Americi ova transformacija već tiho započela“ (Blavatska, Tajno učenje T. 2. s. 556).
  2. „Bezbrojne su opasnosti za koje ljudi ne znaju, ali za koje znaju nadljudi i bogoljudi“ (E. Rerih, Pisma J. Rerih, Pred vratima novog sveta, s. 161).
  3. Čak se i u teozofskoj literaturi može otkriti mnoštvo podataka o povezanosti nacista i masona. Npr: „Svastika je – „krst Džaina“, kako ga sada nazivaju masoni“ (Blavatska, Tajno učenje, t. 2, s. 125). Dakle, ako je neko i izmislio „mit o judeomasonskoj zaveri“ – to svakako nisu bili hrišćani.
  4. Osobine koje povezuju Štajnera sa nemačkim nacizmom, kao i istorija međusobnih odnosa valdorfskih škola i nacističkog režima obrađeni su u članku holandskog profesora DŽ. D. Imelmana „Waldorf Education, Anoutdated combination of religion and education in: Panorama International Journal of Comparative Religious Education and Values. Vol. 4, no. 2, winter 1992.
  5. „Tamo, u Vedanti se govori o tome da će vrlo brzo čovečanstvu biti date nove energije. Da li je to tačno? – Iz Sveštenih Spisa mi znamo Učenje Blagoslovenog o žiteljima udaljenih zvezda. Iz istog izvora smo čitali o letećoj čeličnoj ptici, o gvozdenim zmajevima koji, rigajući vatru i dim, uništavaju prostor. Pomoćnici RigdenDžapoa (Maitreje) ovaplotiće se u pogodno vreme; sveti ratnici će izbaviti Lasu od svih njenih gnusnih neprijatelja i biće uspostavljeno carstvo pravednosti. – Lamo, ako su veliki ratnici ovaploćeni, neće li Šambala dejstvovati ovde, na zemlji? – Svugde: i ovde i na nebesima. Sve sile dobra će se ujediniti da bi uništili tamu. Svako, ko nam bude pomogao, biće strostruko nagrađen još na zemlji, u ovoj reinkarnaciji. A svi koji se protive Šambali, poginuće u istoj reinkarnaciji… – Lamo, ti si rekao da će neprijatelji Šambale poginuti. Kako će poginuti?… Kako će grešnici biti uništeni? – … Mnoge kataklizme su neophodne i imaju svoju svrhu“ (N. Rerih. Blistava Šambala M., 1991, s. 13,18-19).
  6. Ter Akopjan. Kontakteri dana Apokalipse. – M., 1992, s. 16. Pri tome sve ove savete u vezi spaljivanja ljudskog smeća TerAkopjan stavlja u usta Jeleni Rerih, koja se u astralnom viđenju javila nekoj Valentini Ševljakovoj.
  7. Džon Prajs je svečano objavio da „novo doba“ otpočinje 31. decembra 1986. g. Kasnije je objašnjeno da su dolazak „Spasitelja“ omeli konzervativni hrišćani, koji su mu se duhovno usprotivili (vidi V. Aleksejev, A. Grigorjev, Religija antihrista. s. 152.). A poznati okultista Kirsan Iljumžinov (inače predsednik Kalmičke autonomne republike u okviru Ruske federativne republike) prorokuje: „Otkrivam vam neke tajne: u trećem milenijumu će postojati jedna svetska vlada, a svetom će jedan za drugim vladati predstavnici različitih znakova Zodijaka – 12 godina bikovi, 12 godina ovnovi i tako dalje“. „Treba reći – komentariše ovu izjavu „Izvestija“ – da se u Kalmikiji ozbiljno pripremaju za nastupanje novog vremena: državni sekretar ove republike za oblast ideologije, A. Nushajev čak je razradio i koncept etnoplanetarnog mišljenja, koji je postao zvanična ideologija republike. Navešćemo neke odlomke iz ovog dela: „Ka opšteplanetarnom domu Kalmikija će ići sopstvenim putem, stvarajući najpre kalmički etnoplanetarni dom kroz formiranje kalmičke etnoplanetarne vlade“ (Rotar I. Astralni opiti kalmičkog predsednika. „Izvestija. 11. 11. 1995.).
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. sestra Rada

    Pomaže Bog draga braćo i sestre u Hristu!
    Zanima me otkud simbol Lobanja i kosti tzv. Adamova glava na zastavi nekih Svetogorsih monaha?
    To jeste ispred nekih kelija?
    Ne želim da se osete nelagodno ljudi koji su tamo ili su bili u isposnicama.
    Volim Svetu Goru i priče Svetogorskih Staraca.
    Ovo pitam jer sam čula da postoji takva zastava ispred vrata nekih kelija?
    Da li je taj simbol Pravoslavan?
    Uz dužno poštovanje i prema našim borcima u Drugom svetskom ratu koji su takođe imali zastavu sa tim simbolom-Za kralja i Otadžbinu.
    Sastradavali su za naš narod.
    Ne znam otkud taj simbol u našoj veri?
    Blagodarim na odgovoru.
    Bog vam dobra dao dobri ljudi !
    Živi i zdravi bili!

    Amin +++

  2. Draga sestro Rado,

    Bog ti pomogao. Adamova glava (grob Adama: http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=53 i Golgota: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0 ) odnosno lobanja našeg Praoca se ikonopiše u donjem delu scene Raspeća našeg Gospoda Isusa Hristosa kao Novog Adama tj. Bogočoveka ( https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC ) na koju kaplje Njegova Krv kao čin iskupljenja grehova celog čovečanstva, citiram:

    Jevanđelje po Svetom Apostolu Luki 21 ( http://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=42&chap=21 ): 19 „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.“ tj. „Daj krv, primi Sveti Duh“.

    Adamova lobanja sa ukrštenim kostima se pojavljuje i na Velikoj shimi (Svetogorski monasi nemaju tzv. Malu shimu, već imaju samo ovu pomenutu):

    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0

    Što se tiče zastave nekih Svetogorskih monaha koju si pomenula, mislim da se možda radi o sledećem:

    „But to bring a sword“: Extra Ecclesiam nulla salus („LIBER DE CATHOLICAE ECCLESIAE UNITATE“ by Cyprian of Carthage) => „Live by the sword, die by the sword“: Join, or Die [Psychogeography ($£X MAJIK RITUAL / evoL PsychogeogrAphix 2004), You’re either with us, or against us & Anaconda Plan] => Liberty or Death => Eleftheria i thanatos => Unification or Death; Unity or Death; Death of Tyranny! => Freedom or death => With faith in ‘God’! For King and Fatherland! Freedom or Death! => „Orthodoxy“ or Death)

    http://www.ship-of-fools.com/gadgets/fashion/media/orthodoxy_or_death_t_shirt.jpg

    tj. o raskolništvu koje svoje korene kroz ljudsku istoriju ima u masonštini odnosno u nesrećnom pokušaju da se poveže „prosvetiteljski“ nacionalizam sa Pravoslavljem i stvori monarho-klerikalizam odnosno teokratija.

    S Bogom, a ne slobodno-od-savesti „zidarsko“ zbogom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *