Питање:
Помаже Бог оче, Знам да је тешко дати одговор на моје питање, али ја се молим Богу да ме преко Вас упути и помогне ми да донесем одлуку – волела бих да одлука не буде моја већ да је то и Његова воља. Пошто је тешко да ми ишта одговорите а да не знате ништа о мени, ево мог живота у кратким цртама: крштена сам као дете, а нисам била верујућа до скоро. Што из незнања, што из заблуда, највише стога што мени самој душа и срце нису чисти, починила сам много греха, док ми онда није почело бивати јасно шта то све значи, и да ме Бог благим недаћама које су нас сналазиле, опомиње. И тако ме је само Бог, милошћу Својом пробудио из тог мрака безверја. Још увек нисам довољно оцрковљена, пуно тога не знам, и чиним криво и из незнања. У неким тренуцима, када помислим на своју грешност и како је дивно бити душа чиста и неупрљана, ја грешна паднем онда у још већи грех туге и очаја. И знам да сам грешнија и осећам се најмања од свих људи јер не чиним ништа угодно Богу. Затекавши се на светој Литургији пре пар година у цркви у Србији (живимо у иностранству) , где сам дошла да се молим Богу да пробуди и тргне мог мужа који до тада није био крштен, одједном сам се нашла у реду за исповести. Како је био крај Госпојинског поста који сам постила, схватила сам то као милост и знак Божији да треба и да морам да се исповедим. И дошла сам, али од свега сам рекла пар речи и почела да плацем толико да висе ни реч нисам успела да изговорим. Била је гужва, људи су чекали, а ја нисам могла да се зауставим и кажем шта сам хтела. Свештеник је био људски дирнут, па ми је рекао да ме разрешује греха и да је Бог милостив, и ја сам се причестила осећајући ипак донекле лакоћу у срцу. Али моји греси нису исповеђени како треба. Још неколико пута сам била у ситуацији да се исповедам на светој Литургији у току постова, где су гужве и где неко као ја, са великим теретом не може да се исповеди како треба. И тако сам починила и те грехе, незаслуженог Причешћа, иако сам молила Бога да ми буду крв и тело Његово на исцељење, не на пропаст. У граду у коме живим, од скора одлазим у нову парохијску цркву и треба ми времена да скупим храбрости и да одем на велику исповест и по духовне савете код свештеника. Само да кажем да ми је Бог милошћу својом, дао речи које су мом музу биле довољне да га тргну и да се он пре пола године крстио. Али, за сада је остао само на томе, права вера код њега још није дошла, а мени остаје да се молим Богу да прво мени грешној помогне да будем њему и деци пример, јер терања на веру нема. И то нарочито од мене, која сам сама толико грешна и без хришћанске смирености у свакодневном животу. Опростите Оче на оволиком и поврх свега конфузном уводу. Али морала сам нешто о себи да вам кажем. Осим тога, у болници сам па су ми мисли ионако доста конфузне. Неколико месеци лежим због компликација у трудноћи, само у болници сам већ недељама. За неколико дана ме чека велика операција царског реза, са великим ризиком од крварења, и као последицама могућом трансфузијом јер болујем од једне болести крви па су ми сопствене резерве јако мале, и коначно од одстрањивања целе материце да би се спречило претешко крварење. Ако лекари успеју да сачувају материцу, рекли су ми да би за мене још једна трудноћа била превелики здравствени ризик и предложили ми да ми током операције зарад тога подвежу јајоводе. И ту је моја молба за савет. Како вам већ описах, тренутно немам ниједно духовно лице коме бих се могла обратити за помоћ и савет, и молим Господа да ми преко Вас да савет и одговор. Шта да радим Оче? Не желим против Божје воље, јер то ми изгледа да се мешам у његове одлуке о доношењу нових живота на свет. Са друге стране се плашим за своје здравље. Ово нам је милошћу Његовом треће дете, две бебе сам као опомену за своје грехе изгубила у раним трудноћама. Ближим се четрдесетој, муж је још старији. Помозите ми, молим Вас и одговорите ми ако икако можете што пре. Помолите се Богу нашем и пресветој Богородици за мене грешну и за дете да нам буде живо и здраво. Сестра Ваша грешна
Н.Н
Одговор:
Бог ти помого, То што си се причестила без исповести, немој схватити као велико зло, јер ти је свештеник допустио, а то што желиш да све лоше скупљено у твојој души изнесеш на видело, а да за то немаш храбрости то ти већ не иде у прилог. Искушење у коме се налазиш мораћеш да поднесеш са великом вером и да што пре из тебе избациш сваку лошу ствар коју трпиш. Пошто си у болници било би добро да сад док си тамо, позовеш свештеника и исповедиш јер пред операцијом итекако би ти молитва била од користи. Нисам те баш разумео што се тиче твога порођаја. Ако се то ради царским резом због бебине сигурности, треба то и урадити, а то што ће после тога да лекари ураде, а да теби у будуће буде боље, па наравно да треба пристати јер том детету треба здрава мајка која ће га однеговати. Позови свештеника пре операције да те исповеди и причести, моли се Господу и Пресветој Мајци Његовој да сачува и тебе и твоје чедо. Знај ако твоја молитва буде искрена и ако верујеш из срца да Господ зна да награди. С поштовањем о. Драган
