БУДИМО ЉУДИ – ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

БУДИМО ЉУДИ
ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
 
МАЛИ БИОГРАФСКИ ПОДСЕТНИК
(с посебним освртом на време патријарашке дужности)
 
1914.
– На велики црквени празник Усековање (29. августа /11. септембра), у селу Кућанци у Славонији, у тадашњој Аустро-Угарској, од оца Стевана и мајке Ане, рођен Гојко Стојчевић.
 
1925.
– После завршене основне школе у родном селу и једномесечног “припремног” боравка у манастиру Ораховица, Гојко уписује нижу гимназију у Тузли. На периферији Тузле, у скромним условима, живи са стрицем, стрином и њихових осморо деце.
 
1930.
– Упис у шесторазредну Богословију у Сарајеву.
 
1936.
– Упис на Богословски факултет у Београду.
 
1940.
– Апсолвира на Богословском факултету (остало само да положи Литургику) и завршава вишу гимназију, са испитом зрелости, у VI београдској мушкој гимназији.
– Одлазак у војску: служи у војној болници у Зајечару.
 
1941.
– Други светски рат затиче га у родном селу, одакле је био принуђен да са преживелим сународницима спас потражи у Србији, у Београду. Да би, као избеглица, имао од чега да преживи, ради на грађевинама.
 
1942.
– Када се створила прилика, полаже заостали испит, Литургику, и дипломира на Богословском факултету. У пролеће исте године његов школски друг јеромонах Јелисеј (Поповић) одводи га у манастир Свете Тројице у Овчару.
– Брат Душан, као борац, гине на Сирачу код Ораховице, у Славонији.
 
1943.
– Најмање два пута, уз Божју помоћ, успева да се спасе пред ратоборном окупационом војском.
 
1944.
– У Бањи Ковиљачи, у дому за децу избеглу из Босне, ради као васпитач и вероучитељ. Спасавајући једно дете које је почело да се дави у реци Дрини, разболи се и потом добије туберкулозу, тада тешко излечиву болест. Бива чудесно исцељен у манастиру Вујан. После тога Гојко одлучује да се замонаши.
 
1945.
– Са игуманом Јулијаном (Кнежевићем) и са још двојицом искушеника, из манастира Вујна прелази у манастир Благовештење.
 
1948.
– Уочи Благовести, искушеник Гојко се замонашио у манастиру Благовештење, добивши монашко име Павле. Рукоположен у чин ђакона.
 
1949.
– Цело благовештењско братство прелази у манастир Рачу, украј Дрине.
 
1950/51.
– Суплент Богословије у Призрену.
 
1954.
– Рукоположен у чин јеромонаха, а убрзо и одликован чином протосинђела.
 
1955.
– О Божићу, одлази на постдипломске студије на Богословски факултет у Атини, где се усавршава у новозаветним студијама и студијама литургике.
 
1957.
– Добија чин архимандрита. О Васкрсу одлази на поклоничко путовање у Свету земљу. За то време, на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, 29. маја 1957. године, бива изабран за епископа рашко-призренског.
 
1963.
– Изабран за члана Светог архијерејског синода Српске православне цркве, на мандат од две године.
 
1971.
– Изабран за члана Светог архијерејског синода СПЦ.
 
1972.
– Свети архијерејски синод Српске православне цркве задужује свог члана епископа Павла да писмено одговара на питања из широке области Литургике, Типика, канонских и других прописа која се упућују Цркви. Касније ће од ових одговора, кроз које је студиозно обрађено 120 различитих тема, настати његово капитално тротомно дело Да нам буду јаснија нека питања наше вере (прво издање објављено 1998).
 
1973.
– Изабран за члана Светог архијерејског синода СПЦ.
– Свети архијерејски сабор СПЦ усвојио предлог Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренског г. Павла да Богословија у Призрену понесе име словенских просветитеља свете браће Кирила и Методија.
 
1979.
– Изабран за члана Светог архијерејског синода СПЦ.
 
1982.
– Изабран за члана Светог архијерејског синода СПЦ.
 
1984.
– Објављено прво издање Hoвoг завета Светог писма, у званичном преводу Комисије Светог архијерејског синода Српске православне цркве, чији је председник био владика Павле.
 
1986.
– Свети архијерејски синод СПЦ објављује први Службеник на српском језику; председник Литургичке комисије која га је припремила био је епископ Павле.
– Свети архијерејски синод СПЦ објављује и допуњено издање Србљака, који је приредио епископ Павле.
 
1987.
– Свети архијерејски сабор СПЦ, са свог ванредног заседања, одржаног од 8. до 10. октобра, саопштава да “дубоко састрадава са патњама верних на Косову и Метохији и одаје пуно признање Његовом Преосвештенству епископу рашко-призренском Павлу, преподобном монаштву и часном свештенству, што својом непоколебљивошћу и самопожртвовањем пружају пример верном народу да остане на својим вековним огњиштима”[1].
 
1988.
– За теолошки рад, Православни богословски факултет у Београду додељује му звање почасног доктора богословља.
– У издању Светог архијерејског синода СПЦ, објављена његова Питања (и одговори) чтецу пред производство.
 
1989.
– На Косову пољу и у манастиру Грачаница, у Епархији рашко-призренској, централна прослава 600. годишњице Косовског боја.
– Објављује монографију Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког.
 
1990.
– Пред Одбором за људска права америчког Конгреса у Вашингтону, у склопу независне српске делегације, сведочи о стању на Косову и Метохији. Своје “виђење” износи и бројна албанска делегација. Запрепашћен неистинама које је чуо од америчких домаћина и својих албанских комшија, у Извештају Светом архијерејском синоду СПЦ записује: “Припадајући мученичком Косовском народу српском, ми сведочимо да је боље да и нестанемо као људи, него да опстајемо као нељуди, јер је бољи и мртав човек, него жив нечовек, јер су Богу и мртви људи живи, док су нељуди пред Њим мртви још док ходе по овој земљи.”[2]
– На ванредном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, 1. децембра, изабран за патријарха српског. Сутрадан, у свету недељу, 2. децембра, у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, уведен (устоличен) у трон српског патријарха.
 
1991.
– Хрватске оружане снаге срушиле цркву Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, само зато што је у њој крштен српски патријарх.
– Два сусрета са поглаваром Римокатоличке цркве у Хрватској, загребачким надбискупом кардиналом др Фрањом Кухарићем (7. маја у Сремским Карловцима и 24. августа у Славонском Броду), са којих су упућени позиви људима добре воље да помогну заједничкој изградњи мира. Упркос томе, Ватикан непримерно реагује, оцењујући сусрет двојице црквених великодостојника “безначајним”[3].
 
1992.
– Скуп поглавара православних цркава у Цариграду (Истанбулу). Донет заједнички документ у којем су изнели свој поглед на збивања у православном свету и другим питањима важним за хришћански мир. Медији извештавају да су посебно интересовање изазвали руски патријарх Алексиј II и српски патријарх Павле, око којих су се “сјатиле многе високе званице и новинари”[4].
– Званична посета древној апостолској православној Патријаршији александријској и Његовом Блаженству папи и све Африке господину Партенију III.
– На пропутовању за Америку, посећује Грчку.
– Патријарх Павле је први српски патријарх који ступа на тле Америке. У току свог готово једномесечног боравка у Северној Америци (САД и Канади) успева да зацели до тада највећу рану Српске православне цркве раскол у српској дијаспори.
– Сусрет у седишту Организације уједињених нација (ОУН) у Њујорку са генералним секретаром светске организације Бутросом Галијем.
– Разговор у Вашингтону са америчким државним секретаром за иностране послове Лоренсом Иглбергером, поводом уведених санкција Југославији и ратних збивања у Босни и Херцеговини.
– Академија Св. Владимира у Њујорку додељује му звање почасног доктора богословља.
– По повратку из Америке, патријарх Павле свечано дочекан од народа и свештенства у Врању, Лесковцу, Нишу и на железничкој станици у Београду.
– Позив кардиналу Фрањи Кухарићу и рес-ул-улеми Јакубу Селимоском на хитан састанак, да би упутили заједнички апел својим верницима у ратом захваћеним крајевима (у Хрватској и у Босни и Херцеговини) “да оружани сукоби и непријатељства престану и да се спорна питања решавају у мирном договору”.
– Разговор са кардиналом Фрањом Кухарићем у Женеви, одакле упућују заједничку поруку својим верницима, али и међународној заједници да се одмах и безусловно обуставе сва непријатељства на просторима бивше Југославије. На овај сусрет био је позван и реис-ул-улема Јакуб Селимоски, али није дошао.
– Делегација Српске православне цркве, предвођена патријархом Павлом, у Цириху разговара са представницима Исламске верске заједнице и Римокатоличке цркве у Босни и Херцеговини. Потписан апел за мир.
– Апели за мирно и праведно решење спорова у Југославији; апели за помоћ угроженом становништву; апел међународним институцијама за помоћ болници у Бања Луци, где је због недостатка кисеоника (услед међународних санкција) умрло дванаест беба…
– Помени жртвама рата.
 
1993.
– Апел најутицајнијим личностима и институцијама светске јавности да се заустави агресија хрватске војске на српски народ и православне светиње. Апел патријарха српског подржали руски патријарх Алексиј II, ахриепископ грчки Серафим, Светски савет цркава и Конференција европских цркава из Женеве…
– Пријем у седишту Српске патријаршије делегација Парламента Савета Европе, америчког Стејт департмента, британских и ирских бискупа…
– Апел немачкој јавности, хуманитарним и другим организацијама за помоћ угроженом становништву Југославије.
– Његова Свесветост патријарх цариградски (васељенски) Вартоломеј I у седмодневној посети патријарху Павлу и Српској православној цркви.
– Учешће на прослави стогодишњице Српске православне цркве у Бечу, што је била прва посета српског патријарха Аустрији од 1920. године. Патријарх Павле сусрео се, поред осталих, са кардиналом Кенигом и са председником Аустрије Томасом Клестилом.
– Две посете Републици Српској. У Бања Луци освештава темеље Саборног храма, којег су усташе срушиле 1941. године. Посета Републици Српској Крајини (Книну)…
 
1994.
– Патријарх Павле устоличен у патријаршијски трон у Пећкој патријаршији, вековном средишту и седишту српских патријараха.
– Његова Светост патријарх московски и целе Русије Алексиј II у петодневној посети патријарху Павлу и Српској православној цркви. Двојица патријараха, поред најважнијих црквених и државних адреса у Београдско-карловачкој архиепископији, посетили епархије Сремску (Сремски Карловци), Бачку (Нови Сад), Дабробосанску (Соколац, Пале, Сарајево), Црногорско-приморску (Подгорица, Цетиње, манастир Острог), Захумско-херцеговачку (Требиње, манастир Тврдош), Рашко-призренску (манастири Грачаница и Високи Дечани) и Пећку патријаршију.
– Апел свету за мир и против ширења рата у Босни и Херцеговини, којим српски патријарх тражи од светских моћника и војних и политичких савеза да позиве за ширење рата замене мировним преговорима.
– Дванаестодневна посета Канади и Америци. У Канади освештао први српски манастир у тој земљи манастир Светог Преображења Господњег у Милтону код Торонта. Освећењу, у присуству око 30.000 Срба из Канаде и Америке, присуствовали и представници других цркава и верских заједница. Посета седишту Савета канадских цркава у Торонту и канадском парламенту у Отави. У САД, у манастиру Нова Грачаница код Чикага, уз саслужење митрополита новограчаничког Иринеја и више других архијереја, хиротонисао архимандрита Саву (Јурића) за епископа аустралијско-новозеландског Митрополије новограчаничке. Посета манастиру Светог Саве у Либертивилу. На Духове, 19. јуна, осветио новоподигнути ставропигијални (патријарашки) манастир посвећен празнику Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлајлу, у држави Индијани.
– Три месеца касније, у септембру, други пут у години посећује САД, где устоличава владику Јована (Младеновића) за епископа западноамеричког.
– На позив јерусалимског патријарха Диодора I, осмодневна посета Јерусалимској патријаршији. Патријарх Диодор одликује патријарха Павла Орденом Светог Гроба са лентом, највишим знамењем Јерусалимске патријаршије. Госте из Србије прима и председник Израела Езер Вајцман.
– Четвородневна посета патријарху Алексију II и Руској православној цркви. Двојица патријараха изјаснили су се за јачање канонског поретка у Цркви. Договорено отварање подворја Српске православне цркве у Москви и проширење делатности подворја Руске православне цркве у Београду.
– По повратку из Москве, патријарх Павле посећује Кијев, где је био гост митрополита кијевског и поглавара аутономне Украјинске православне цркве Владимира.
– После сукоба руководства Савезне Републике Југославије (Србије и Црне Горе) са руководством Републике Српске и успостављања блокаде на Дрини, патријарх Павле одлази на Пале (тадашње седиште Републике Српске), где изјављује: “Наша дужност је да чинимо оно што је у своје време чинио Свети Сава, а то је измирење међу браћом”.
– Док западно од Дрине траје рат, у Бања Луци (у новембру) одржава се ванредно заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, под председништвом патријарха Павла.
 
1995.
– Три недеље после Божићног поста, на Савиндан, Српска православна црква и патријарх Павле позвали вернике на ванредни пост.
– Отварајући ванредну седницу Светог архијерејског синода СПЦ у Бијељини, у присуству државних и војних руководстава Републике Српске и Републике Српске Крајине, патријарх Павле поручује: “Свима нам је мир потребан и треба учинити све што до нас стоји да дође до мира, али часног мира. Не само часног за Србе, него и за муслимане и за Хрвате, до мира праведног и за једне, и за друге, и за треће”.
– Са цариградским (васељенским) патријархом Вартоломејем, грчким архиепископом Серафимом и представницима других помесних цркава, на грчком острву Патмос, учествује у обележавању 1900 година од пророчког “Откровења”
Јована Богослова. Патријарха Павла и делегацију Српске православне цркве том приликом у Атини прима председник Грчке Костис Стефанопулос и грчки премијер Андреас Папандреу.
– Посета сестринској Румунској православној цркви, у време када она слави два своја јубилеја: 110. годишњицу аутокефалије и 70. годишњицу устоличења свог првог патријарха.
– Румунски патријарх Теоктист у краћој посети српском патријарху Павлу и Српској православној цркви.
– Разговор на Палама са руководством Републике Српске о могућим путевима за успостављање мира у Босни и Херцеговини.
– Посета Горњо-карловачкој и Далматинској епархији, последњих дана јула, само неколико дана пре окупације Републике Српске Крајине.
– Поред бројних молби за заустављање рата, упућује апел и америчком председнику Билу Клинтону за заустављање ваздушних удара по Србима у Босни и Херцеговини.
– Услед несрећа које су задесиле српски народ, патријарх упућује проглас Београђанима, с позивом на молебан у недељу 17. септембра, у 12 часова, у Храму Светог Саве. Позива патријарх на “заједничку молитву”, јер је “молитва најдубљи израз отпора злу, најузвишенији одговор моћним насилницима који се не боје Бога и зато не знају шта раде”. И још захтева: “На паклене експлозије хиљада бомби и ракета које засипају дедовину Светог Саве, Херцега Стефана, Светог Василија Острошког, нека се огласе и звона са Врачара, као и са свих београдских цркава, све до вечерњих часова”.
– Уз посредовање патријарха Павла, потписан споразум руководстава Републике Српске и СР Југославије о заједничком наступу на преговорима у Дејтону. Споразум, у својству сведока, потписали патријарх Павле и епископ бачки Иринеј. На првом следећем, ванредном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ, већином гласова, патријархов потпис оглашен “неважећим и за Цркву необавезујућим”. Већину владика онеспокојио је “неправедни мир”[5] постигнут у Дејтону и потом потписан у Паризу.
– Краће време, због назеба и услед замора од великих свакодневних обавеза, проводи у болници.
 
1996.
– Пошто га је Свети архијерејски сабор СПЦ, на редовном мајском заседању, именовао за администратора Епархије новограчаничке у Сједињеним Америчким Државама, патријарх Павле одлази у 19-дневну посету српским епархијама у САД.
– Патријарх српски Павле са више страна замољен да посредује у спору између Московске и Цариградске патријаршије око црквене јурисдикције у Естонији.
– На позив патријарха бугарског Максима, седмодневна посета Бугарској православној цркви. У склопу ове посете, патријарх Павле посећује гроб Светог Саве у Цркви 40 мученика у древној бугарској престоници Трнову.
– Посета Православној цркви Грузије и Његовој Светости архиепископу мћетском и тифлиском и католикос-патријарху све Грузије господину Илији II.
– Седмодневна посета Кипарској православној цркви и њеном поглавару архиепископу Хризостому.
– Уводном беседом о значају хришћанства за свет, у препуној великој дворани Коларчеве задужбине у Београду (18. новембра), отпочео маратонски циклус предавања посвећен јубилеју два миленијума хришћанства.
– Поводом најаве да ће се организовати “узвратне демонстрације” демонстрацијама које из дана у дан трају на улицама Београда, услед непризнавања резултата гласања на локалним изборима у Србији, Патријарх упућује апел грађанима и државним властима да се “суздрже од сваког насилног обрачуна и отрпе протесте на све оно што је и довело до незадовљства”, поручујући при том: “Ако би којом несрећом ипак дошло до сукоба, бићу дужан да и лично станем на страну народа према коме би се применила сила”.[6]
– Објављена књига патријархових беседа, разговора, проповеди, писама и изјава Молитве и молбе текстове изабрао и приредио писац Радослав Братић. Такође и књига Живот по Јеванђељу, састављена од патријархових проповеди које су прибележиле Наташа Вишњић, Александра Јуришић и Драгана Аврамовић.
 
1997.
– Свети архијерејски сабор Српске православне цркве поставио патријарха Павла за администратора епархија у расколу у Републици Македонији (Скопске, Злетовско-струмичке и Охридско-битољске).
– Отворен први Православни пастирско-саветодавни центар СПЦ у Србији.
– У Бања Луци и на Палама патријарх Павле ради на мирењу посвађаног руководства Републике Српске.
– Тродневна канонска посета Будимској епархији СПЦ (у Мађарској). У резиденцији будимског епископа уприличена је свечаност поводом прве посете Његове Светости потомцима Арсенија III Чарнојевића и Велике сеобе, када је више од 30.000 Срба, претежно из Метохије, бежећи од турских зулума, стигло у ове крајеве. На свечаност дошао и председник Мађарске Арпард Генц, са најближим сарадницима из Уреда за односе са црквом.
– Патријарх српски Павле и поглавари више православних цркава, са васељенским патријархом Вартоломејем, служили Литургију у храму Светог Димитрија у Солуну. Госте у Солуну дочекао председник Грчке Константин Стефанопулос.
– Митрополит кијевски и целе Украјине господин Владимир, егзарх московског патријарха, у узвратној посети патријарху Павлу и Српској православној цркви.
– У Патријаршијском двору у Београду прима надбискупа врхбосанског Винка Пуљића, са којим је договорено оснивање међуверског савета за Босну и Херцеговину, који ће радити на помирењу народа, залечењу ратних рана и успостављању мира.
– Две недеље проводи у београдској болници “Свети Сава”, због, како је саопштено, “редовне здравствене контроле” и “опоравка од благог назеба”. За празник Сабора Светог архангела Михаила, патријарх Павле, уз саслужење игумана манастира Хиландара Мојсија, у болничкој капели служи Свету архијерејску литургију, којој присуствују болнички пацијенти, лекари и друго особље ове угледне здравствене установе.
 
1998.
– Поводом политичких напетости у Црној Гори, патријарх Павле, посредством Митрополије црногорско-приморске, упућује апел црногорској јавности, којим моли браћу Црногорце: “Смирите душе, стишајте глас, не надмећите се виком, да вам крв не би ушла у главу, а реч сишла на орозе”. Док онима који преузимају најодговорније дужности посебно поручује да “имају увек на уму да ваља служити народу, а не господарити њиме…”
– Једнонедељни боравак у Митрополији новограчаничкој у Америци. Учешће на црквено-народном сабору у манастиру Либертивилу поред Чикага, на којем је усаглашаван заједнички устав Српске православне цркве за епархије у земљи и расејању.
– У једнонедељној посети Његовој Светости патријарху Павлу и Српској православној цркви, Његово Блаженство архиепископ синајски, фарански и раитски господин Дамјан, који је и игуман манастира Свете Катарине на Синају. Поглавар аутономне Синајске цркве, за велики допринос развоју и угледу православља, уручио патријарху Павлу Орден Свете Катарине. А поглавар Српске православне цркве угледног госта одликовао Орденом Светог Саве I степена.
– Учешће на сабору поглавара православних цркава, под председништвом патријарха цариградског (васељенског) Вартоломеја, у Бугарској.
– Разговор у Патријаршијском двору са дипломатским представницима амбасада осам најутицајнијих земаља Запада и Истока о Косову и Метохији. Патријарх подсећа да су Косово и Метохија “Јерусалим српског народа и једно од најзначајнијих средишта европске хришћанске културе и цивилизације”.
– И у току ове године посећује више епархија Српске православне цркве (Захумско-херцеговачку, Дабробосанску, Бањалучку, Милешевску, Врањску, Сремску…).
– У Атини присуствује сахрани грчког архиепископа Серафима.
– Прима државно руководство Републике Српске.
– Угошћава председника Бискупске конференције Немачке, бискупа Хомајера.
– У Москви саопштено да је међу дванаест добитника једног од највећих признања у Русији, награде Фонда апостола Андреја Првозваног, патријарх српски Павле, коме се она додељује “за несаломиву снагу духа, храброст и гигантски труд, који се оваплотио у обједињавању Српске православне цркве и Српске православне цркве у иностранству”.
 
1999.
– Због изузетно тешких прилика на Косову и Метохији, где је боравио за празник Светог Василија Великог, патријарх Павле позвао вернике Српске православне цркве на ванредни пост, од Јовањдана до Савиндана.
– Одлазак у САД, поводом сахране митрополита новограчаничког Иринеја (Ковачевића).
– Посета Француској.
– Четвородневна посета Загребу, Љубљани и Трсту. У Хрватској и Словенији српском патријарху Павлу указане почасти по највишем државном протоколу. У Загребу био гост и председника Хрватске бискупске конференције и загребачког надбискупа Јосипа Бозанића и председника хрватске државе Фрање Туђмана. У Љубљани, где га је сачекало десет хиљада православних верника, српски патријарх разговарао са надбискупом Родетом и председником и премијером Словеније Миланом Кучаном и Јанезом Дрновшеком…
– Бројни апели за заустављање бомбардовања Савезне Републике Југославије.
– По отпочињању НАТО агресије на СР Југославију, шесторица монаха Тројицко-Сергијевске лавре, с благословом руског патријарха Алексија II донели и предали патријарху Павлу чудотворну икону Мајке Божје Казањске.
– У току бомбардовања Србије, Његова Светост патријарх московски и целе Русије Алексиј II стигао у Београд, са великом иконом преподобног Серафима Саровског. Двојица патријараха, пред хиљадама људи на врачарском платоу, испред Храма Светог Саве, служили Молебан за мир.
– Пријем више политичких изасланика и делегација из света.
– Обилазак рањеника у болницама.
– Помен за пострадале у НАТО бомбардовању, парастос жртвама геноцида из Другог светског рата…
– Одлазак у више наврата на Косово и Метохију.
– Тродневна посета Републици Српској, поводом 780 година од оснивања Епархије дабарске.
– Његова Свесветост патријарх васељенски и цариградски господин Вартоломеј I -учествујући са великом групом високих представника хришћанских цркава Европе, јеврејских и исламских заједница и теолога и научника из читавог света на међународном еколошком симпозијуму посвећеном Дунаву и Подунављу стигао у једнодневну посету Београду. Учесницима симпозијума, на броду који је пловио од Смедерева до Црног мора, придружио се и патријарх Павле.
– На измаку године, патријарх Павле упућује апел верницима Српске православне цркве: “Данас када дочекујемо Нову 2000. годину, сматрамо да немамо право на разуздано весеље и смех, када се пале, руше и минирају српски манастири и цркве на Косову и Метохији, када гину невина српска деца, старци и одрасли, када је милион гладних избеглица у Србији, и колико нашег народа без посла. Када горе српска села и нестаје српски народ, немамо право на раскалашна и сувишна весеља и гозбе”.
 
2000.
– На позив јерусалимског патријарха Диодора II, патријарх Павле, са поглаварима других помесних православних цркава, учествовао у Витлејему и у Јерусалиму на прослави 2000. година од рођења Господа Исуса Христа.
– По повратку из Свете земље једномесечни опоравак од назеба.
– Разговор у Патријаршијском двору у Београду са представницима верских заједница СР Југославије, надбискупом др Францом Перком, београдским муфтијом Хамдијом Јусуфспахићем и рабином Исаком Асиелом о пројекту “Душа Европе”, у оквиру којег је планирано прикупљање потребних средстава за обнову страдалих богомоља на подручју бивше (СФР) Југославије.
– У присуству верника из читаве Србије, који су дошли на поклоњење чудотворној икони Пресвете Богородице Јерусалимске, у Спомен-храму Светог Саве у Београду, свечано проглашење девет светих српских новомученика[7], пострадалих у време Другог светског рата. Свету архијерејску литургију служио патријарх Павле, са свим српским архијерејима из земље и расејања и митрополитом Амвросијем из Јерусалимске патријаршије.
– Патријарх позвао свештенство и вернике Архиепископије београдско-карловачке да седмицу пред Духове “држе пост и појачају молитве Свеблагом Господу да нам подари промену времена и кишу толико потребну и људима и свим живим бићима, а ради напредовања усева и биљака потребних нам за храну”. Препоруку упутио и архијерејима, да и они позову свештенство и вернике у својим епархијама на пост и појачане молитве за кишу.
– Посета Средњоевропској епархији. У Хановеру (у Немачкој) освештао новосаграђени храм Св. Саве.
– На позив руског патријарха Алексија II, делегација Српске православне цркве, предвођена патријархом Павлом, присуствовала у Москви освећењу Храма Христа Спаситеља и проглашењу светих новомученика руских. Делегацију СПЦ примио председник Руске Федерације Владимир Путин.
– Дан после великих демонстрација у Београду (организованих 5. октобра), патријарх Павле, у присуству више од сто хиљада људи, испред Храма Светог Саве на Врачару служио молебан за спас и помирење српског народа.
– Заједно са новоизабраним председником СР Југославије др Војиславом Коштуницом, посетио Москву. Сусрет са патријархом Алексијем II.
– Поводом две хиљаде година хришћанства, међународни сајам књига у Београду одржан под духовним покровитељством и с благословом Његове Светости патријарха Павла.
– Учешће на свеправославним литургијама у Цариграду и Никеји, којима је завршено обележавање две хиљаде година хришћанства.
 
2001.
– На празник Сабора Светог Јована Крститеља, у конаку манастира Грачаница, сусрет са архиепископом атинским и целе Грчке Христодулосом, који је дошао да посети грчке војнике у саставу међународних снага на Косову и Метохији. Српски патријарх захвалио се представницима Грчке православне цркве и грчком народу на материјалној и моралној помоћи, упућеној “не само зато што смо исте вере, и што смо били у истим невољама у прошлости, већ због сведочења истине на коју их Јеванђеље позива”.
– Патријарх Павле дао благослов за увођење верске службе у Војску Југославије изјављују представници Генералштаба ВЈ.
– Апел православним верницима и представницима власти у Црној Гори да избори који следе “буду заиста демократски, поштени, праведни и признати од свих”, уз посебну поруку страни која добије већину да “своја осећања изражава витешки, човечно и достојанствено, без увреда, грубих и опорих речи”.
– У писму упућеном генералном секретару УН Кофију Анану, председницима Русије, САД, Немачке, Грчке, Француске и Италије и премијеру Енглеске, српски патријарх Павле указује да су од доласка међународне мисије на Косово и Метохију “учињени небројени злочини”, да је протерано више од 250.000 људи, на хиљаде њих убијено, киднаповано и злостављано на друге начине.
– Писмо председнику Русије Владимиру Путину да учини све што је могуће како би се зауставило зло на Балкану и наступио толико жељени мир за народе региона.
– Патријарх Павле и председник СР Југославије др Војислав Коштуница упућују заједничко писмо генералном директору УНЕСКО у Паризу Коиширо Матсури, апелујући да ова институција Уједињених нација и међународна заједница заштите баштину Косова и Метохије.
– Његово Високопреосвештенство митрополит варшавски и целе Пољске господин Сава, у вишедневној канонској посети патријарху Павлу и Српској православној цркви.
– Узвратна посета, у току исте године, патријарха Павла митрополиту Сави и Пољској православној цркви. У име Светог архијерејског сабора Пољске православне цркве, митрополит Сава уручио патријарху Павлу Орден Марије Магдалене првог реда и посвећену икону Свете Тројице. За време боравка у Варшави, патријарх Павле сусрео се и са председником Пољске Александром Квашњевским.
– Верска настава, као редован предмет, враћена у основне и средње школе у Србији. Патријарх благословио први јавни час веронауке у Основној школи “Краљ Петар Први” у Београду.
– На позив епископа источноамеричког Митрофана, посета верницима Српске православне цркве у овом делу Америке. За време боравка у САД, патријарх присуствује прослави 100. годишњице Српског народног савеза, са седиштем у Питсбургу, у Пенсилванији, освештава новосаграђени храм Св. архангела Гаврила у манастиру Марчи у Ручфилду, у држави Охајо, а у Вашингтону освештава зграду амбасаде СР Југославије и посећује Музеј холокауста.
– Апел најодговорнијим личностима светске јавности, са молбом да учине све што је у њиховој моћи да “коначно престану страдања на напаћеном Балкану”.
– Да би подстакао прогнане и избегле са Косова и Метохије да се региструју у Комесаријату за избеглице Србије, патријарх Павле и сам се уписао на листу интерно расељених лица у београдској општини Палилула. Правила регистрације то су омогућавала свима који су најмање пет година непрекидно живели на Косову и Метохији. “Позивам и молим све прогнане и избегле да се региструју, јер мора да се зна колико нас има, због наших прилика и међународних форума”, рекао је патријарх, показујући пописивачима личну карту с двојезичним написом, прво на албанском, па тек онда на српском језику, на име Павле Стојчевић.
– Београдском муфтији Хамдији Јусуфспахићу даје лични прилог од хиљаду (немачких) марака за завршетак радова на медреси у Београду.
 
2002.
– Четвородневна посета Русији, на позив руског патријарха Алексија II и Фонда јединства православних народа. Председник Русије Владимир Путин у Кремљу састао се са двојицом патријараха, Павлом и Алексијем. Српском патријарху уручена два велика признања: награда Фонда јединства православних народа и награда Фонда Светог апостола Андреја Првозваног.
– Пријем у Патријаршијском двору у Београду председника Републике Италије Карла Азеља Ћампија.
– Пријем надбискупа Милана кардинала Карла Мартинија.
– Пријем кардинала Валтера Каспера, председника папског већа за унапређење јединства хришћана.
– Његово Блаженство папа и патријарх александријски и све Африке господин Петар VII у једнонедељној посети патријарху српском Павлу и Српској православној цркви. Патријарх Павле одликовао госта Орденом Светог Саве првог реда, а на Богословском факултету у Београду патријарху Петру VII додељена почасна титула доктора теолошких наука. Патријарх александријски српском патријарху донео на дар копије панагије, крста и патријарашког штапа, као и иконе Светог Нектарија Пентапољског.
– Јавни позив свим архијерејима, свештенству и верном народу у Републици Македонији, сваком “понаособ”, да приступе васпостављању литургијског општења и канонског јединства са Српском православном црквом, а преко ње и са свеукупном православном духовном породицом у свету.
 
2003.
– Захтев Савету безбедности Уједињених нација и Европској унији за “веће ангажовање у заштити и обезбеђивању основних људских права Србима и осталим неалбанцима који су остали да живе на Косову”.
– Пријем државног секретара Ватикана монсињора Жана Луја Торане, који је у Београд дошао на позив Министарства за иностране послове СР Југославије.
– Пријем делегације Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, коју је предводио архиепископ калушки и боровски Климент.
– Учешће на прослави педесетогодишњице успостављања Бугарске патријаршије у Софији.
– Вишедневна посета Русији, у склопу које и учешће на прослави стогодишњице канонизације преподобног Серафима Саровског (1759-1833).
– Пријем надарених ђака који су на домаћим и међународним такмичењима из природних наука свој таленат потврдили освајајући прва места.
 
2004.
– Отворено писмо европским и светским званичницима да се заустави “узнемиравање православних житеља Републике Српске”.
– Апел међународним институцијама да се супротставе терору против јерархије, свештенства, монаштва и верника канонске Охридске архиепископије и да се заузму за поштовање верских слобода у БЈРМ (Бившој Југословенској Републици Македонији).
– Апел за помоћ у обнови манастира Хиландара, који је 4. марта захватио катастрофалан пожар.
– Пред око сто хиљада људи код Храма Светог Саве на Врачару, служио молебан за спас угроженог народа и угрожених светиња на Косову и Метохији. Од зграде Владе Србије до Светосавског платоа, патријарх Павле и премијер Војислав Коштуница, са другим високим званичницима, ишли пешке, у пратњи бројног народа, који их је следио београдским улицама.
– Централна црквена прослава два века од Првог српског устанка одржана у Храму Светог Саве на Врачару у Београду. Свету архијерејску литургију служио патријарх Павле, са васељенским патријархом Вартоломејом, митрополитом варшавским и све Пољске Савом, митрополитом Православне цркве у Чешкој и Пољској Николајем и другим владикама и свештенством СПЦ.
– Освећење конака манастира Св. Тројице код Пљеваља. Одвојени сусрет са председником Црне Горе Филипом Вујановићем.
– Пред четири хиљаде људи у манастиру Гомирје устоличен епископ горњокарловачки Герасим. Чин устоличења обавио патријарх Павле.
– Света архијерејска литургија у обновљеном манастиру Бањска на Косову, који је после 520 година духовно оживео.
– Председник Државне заједнице Србије и Црне Горе Светозар Маровић, на предлог председника Владе Србије Војислава Коштунице, одликовао патријарха Павла Орденом Немање првог степена.
– Посета верницима Српске православне цркве у Аустралији.
– Одлазак у Русију.
– Пријем у Патријаршијском двору у Београду председника Републике Мађарске Ференца Мадла.
– Пријем делегације Већа народних скупштина Црне Горе, које се бори за очување заједнице са Србијом и да сачува своју Цркву и српски језик на којем су примили хришћанство.
 
2005.
– Влада Србије за почасног председника Фонда за Косово и Метохију именовала патријарха Павла.
– У својству председника Светог архијерејског синода, патријарх Павле донео одлуку да се у недељу 6. фебруара у свим храмовима Српске православне цркве у земљи и расејању прикупља помоћ за угрожени српски народ на Косову и Метохији.
– Освећење обновљеног манастира Житомислић код Мостара, трећи пут у својој историји срушеног у рату 1992. године; освећење парохијског дома Спомен-храма Светог Саве на Врачару у Београду; освећење обновљеног конака и звоника манастира Милешева; освећење православне цркве Св. Ћирила и Методија у Љубљани…
– Од 8. децембра, због повреде кука (напрснућа пубичне кости), услед пада у својим одајама, налази се на болничком лечењу на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду.
 
2006.
– Уочи Васкрса поново примљен на ВМА, због задобијених опекотина. У болници остао 24 дана.
– Писмо председнику Државне заједнице Србије и Црне Горе Светозару Маровићу (пореклом из Црне Горе), у којем му поручује да се Свети архијерејски сабор СПЦ, као и он лично, залажу за јединство Србије и Црне Горе.
– Позив верницима у Србији да изађу на референдум за нови Устав, којим се Косово и Метохија третирају као неодвојиви део Србије. “Овог пута нико не би смео да закасни на Косово”, поручује патријарх.
– Његова Светост патријарх Павле први пут излази на гласање за Устав Србије.
 
2007.
– Академија руске словесности за хуманизам и просветитељство у области православља, доделило патријарху српском Павлу Орден златне витлејемске звезде.
– Принц Александар Карађорђевић, поводом Дана државности Србије, патријарху доделио Орден Карађорђеве звезде првог степена.
– Патријарх подноси писани захтев Влади Србије да покрене процедуру за доношење Закона о укидању пореза на додату вредност за храну, одећу и опрему за бебе, наводећи да би то био конкретан потез за заустављање “беле куге” у Србији.
– Тронедељни опоравак у Специјалној болници за рехабилитацију “Бања Ковиљача”.
– Накнадни опоравак, у трајању од осамнаест дана, у Специјалној болници за рехабилитацију “Селтерс” у Младеновцу.
– Апел верницима за помоћ братском народу Грчке у превазилажењу последица од стравичног пожара који је задесио поједине области ове земље.
– Од 10. новембра налази се на болничком лечењу на Војномедицинској академији у Београду.
 
2008.
– Целу годину проводи на Војномедицинској академији у Београду.
– Традиционални новогодишњи добротворни концерт у Народном позоришту у Београду, београдска Саборна црква и Прво београдско певачко друштво, које је овом приликом обележавало 155 година свог постојања, приредили су у част Његове Светости патријарха Павла, поводом пола века његове архијерејске службе и 17 година патријарашке дужности.
– Крсну славу Лазареву суботу прославља у болничкој соби на ВМА.
– На редовном мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, “услед спречености Његове Светости патријарха српског г. Павла који се већ дуже времена налази на лечењу на Војномедицинској академији у Београду”, донета одлука којом је Свети архијерејски синод СПЦ “преузео на себе сву власт, дужности и обавезе Српског патријарха”. Кључне надлежности, ипак, остале у рукама патријарха Павла.
– Свети архијерејски синод СПЦ саопштио да је “Његова Светост патријарх српски господин Павле, на основу члана 111. Устава Српске православне цркве, поднео молбу којом због здравствених разлога и немоћи умољава Свети архијерејски сабор да му, на своме предстојећем јесењем редовном заседању, 11. новембра 2008. године, одобри повлачење из активне службе”. Свети архијерејски сабор је то “примио на знање” и у исто време донео одлуку: “Умолити Свјатејшег патријарха да, и поред наведених разлога у овом акту, и даље остане на челу Српске православне цркве”. Ова одлука наишла је на одушевљење у српској јавности и на велики одјек у свету.
 
2009.
После две године проведене на лечењу, на ВМА у Београду, патријарх Павле упокојио се у Господу у недељу 15. новембра 2009. године, у 10.45. Његов овоземаљски живот, једноставно, угасио се као свећа; отишао је тихо, као што је и живео. Преминуо је у сну.
Тога јутра, као и обично, устао је рано и причестио се…
Истог дана тело патријархово пренето је у Патријаршијски двор, где је одслужен први помен, а потом у Саборну цркву. Од тада, па све до дана сахране, 19. новембра, непрекидна колона људи, која се протезала кроз центар Београда (често од Теразијске чесме, дуж целе Кнез Михаилове улице, а затим низ Улицу краља Петра), и ноћу и дању, сливала се у Саборну цркву. За тих неколико дана бар пола милиона људи застало је поред одра и целивало свету десницу патријарха Павла и крст у њој.
Љубав према блаженопочившем патријарху и вера били су јачи од страхова и упозорења Министарства здравља и здравствених служби да се избегавају масовнија окупљања и блиски контакти, пошто је само неки дан раније у Србији била проглашена епидемија грипа (AH1N1), који је харао широм планете и односио хиљаде жртава. Баш у то време хватао је залет и почео жртве да односи и у Србији. Но, с Божјом милошћу, ни код кога од оних који су дошли да се поклоне пред сенима патријарха Павла нису регистровани симптоми болести која је тих дана увелико мењала ритам живота.
Сахрани су, поред целокупног државног врха Србије, присуствовали државни представници готово свих суседних држава, али и других православних земаља. Дошли су високи представници свих помесних православних цркава, многобројна делегација Римокатоличке цркве, као и представници свих традиционалних цркава и верских заједница које делују у Србији.
Поруке саучешћа упутиле су многе истакнуте личности из света, међу њима и руски председник Дмитриј Медведев, председник Француске Никола Саркози, папа Бенедикт XVI…
Свету архијерејску литургију у Саборној цркви служио је цариградски (васељенски) патријарх Вартоломеј, уз саслужење чувара српског патријарашког трона митрополита црногорско-приморског Амфилохија и других црквених великодостојника из света. Потом је погребна колона, с отвореним ковчегом патријарха Павла, кренула ка Храму Светог Саве. Стотине хиљада људи, у литији, ишло је ка Врачару… После опела, поворка је кренула према Раковици, где је, у порти манастира Светог архангела Михаила, сахрањено тело Његове светости.
Милион људи окупило се тога дана у Београду да ода пошту свом омиљеном духовном родитељу, патријарху Павлу. Био је то до тада највећи скуп у историји српског престоног града.
Видевши с каквим осећањима српски народ прати свог патријарха, један од грчких владика наглас изусти:
– Овај народ није дошао на сахрану, већ да патријарха Павла упише у диптих светих!
 

1. Гласник СПЦ, бр. 11, новембар 1987.
2. “Православље”, 15. мај 1990,
3. “Политика”, 1. септембар 1991.
4. “Политика”, 16. март 1992.
5. НИН, 29, децембар 1995.
6. “Борба”, Београд, 24. децембар, 1996.
7. Свештеномученици Петар (Зимоњић), митрополит дабро- босански, Јоаникије (Липовац), митрополит црногорско-приморски, Сава (Трлајић), епископ горњокарловачки, Платон (Јовановић), епископ бањалучки, архимандрит Рафаило Шишатовчки, свештеник Бранко Добросављевић, свештеник Ћорђе Богић, мученик Вукашин из Клепаца и исповедник Доситеј (Васић), митрополит загребачки.