NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

 

BUDIMO LJUDI
ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA
 
MOLITVE ZA PATRIJARHA
 
Za predstojatelja Crkve izabran je u poodmakloj životnoj dobi (u 77. godini), ali je s mladalačkom energijom nosio teret obaveza koje idu uz ovu dužnost, pogotovo u tako teškim prilikama u kakvim se tada našao srpski narod.
No, zdravlje Njegove Svetosti nepovratno je narušeno potkraj 2005. godine (8. decembra), kada je usled pada u svojim odajama povredio desni kuk, zadobivši naprsnuće pubične kosti. Istog dana primljen je u bolnicu Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu, gde je ostao nešto manje od mesec dana. Vratio se pred Božić, da bi za ovaj veliki praznik služio Svetu arhijerejsku liturgiju, u beogradskoj Sabornoj crkvi.
Nažalost, od ove teške povrede, do koje je došlo u njegovoj 92. godini života, nije se nikada više sasvim oporavio. Ispočetka išao je uz pomoć medicinske hodalice, a onda uz pomoć štapa i pod budnim nadzorom svojih pratilaca.
Do ovog pada došlo je u trenucima velike patrijarhove iscrpljenosti obavezama koje je imao i poslovima koje je preduzimao. Povredio se u četvrtak, a već dva dana ranije, u utorak, osećao se toliko iznemoglim da verovatno prvi put[1] za 15
godina, koliko je do tada bio na patrijaršijskoj dužnosti, nije bio u mogućnosti da u pridvornom hramu odsluži liturgiju, što je, kako je već rečeno, činio svakog dana.
Po izlasku iz bolnice, nastavio je po uobičajenom ritmu rada. Ali, već posle tri meseca zadobio je i opekotine, pa je opet morao na hospitalizaciju u VMA. Ostao je 24 dana (od 12. aprila do 5. maja 2006. godine). Dužnosti svoje obavljao je i iz bolnice, koliko je to bilo moguće. Razmatrao je dopise koji su pristizali, potpisivao važne crkvene papire, koje niko u njegovo ime nije mogao da potpiše, obavljao konsultacije sa članovima Svetog arhijerejskog sinoda…
U međuvremenu, više radi odmora nego radi lečenja, odlazio je na oporavak u Banju Koviljaču i Selters banju kod Mladenovca. Ipak, zdravlje je počelo sve više da kopni…
Pri kraju 2007. godine, zbog „opšte iscrpljenosti“, dospeva u dotad najveću zdravstvenu krizu. Sa neizvesnim ishodom, 10. novembra 2007, biva primljen na VMA, i od tada se nalazi u ovoj vodećoj srpskoj medicinskoj ustanovi…
Vest o teškom zdravstvenom stanju patrijarha Pavla mnoge u svetu je onespokojila. Telefonski pozivi naglo su se umnožili u zgradi Srpske patrijaršije i na VMA… Zato je stalni lekarski konzilijum Vojnomedicinske akademije preuzeo na sebe obavezu da Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve svakodnevno, napismeno, podnosi izveštaj o zdravstvenom stanju srpskog prvojerarha, koji se potom, posredstvom Informativne službe SPC, stavlja na uvid celokupnoj javnosti.
Mnogi su i lično krenuli patrijarhu u posetu, u bolnicu. Posećivali su ga svi najviši funkcioneri Srbije: predsednik, premijer, ministri… Takođe, i funkcioneri Republike Srpske. U posetu su došli i ambasadori više zemalja, predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava, predstavnici Rimokatoličke crkve i papskog nuncijata u Beogradu, reis-ul-ulema Srbije, najistaknutiji srpski pisci i druge ugledne ličnosti…
Osim učinjenih ličnih poseta, pristigli su i brojni telegrami, pisma i poruke sa najboljim željama za brzo ozdravljenje srpskog patrijarha. Ispisivali su ih mnogi, od nekih najpoznatijih ličnosti sveta, do dece koja su tek naučila da pišu. Iz njih se vidi šta i koliko patrijarh Pavle znači svom vernom narodu, ali i kako veliki ugled uživa u svetu.
 
Čim je saznao da se patrijarh Pavle nalazi u bolnici, patrijarh moskovski i sve Rusije Aleksij II[2] poslao je telegram, u kojem je poručio:
„Vaša Svetosti, vazljubljeni u Hristu brate i saslužitelju!
Sa osećanjem dubokog žaljenja primili smo vest o Vašoj hospitalizaciji.
Usrdno se molimo za zdravlje Vaše Svetosti i da Vam Gospod daruje da još puno godina vršite visoko predstojateljsko služenje u Svetoj Srpskoj crkvi.
Sa bratskom ljubavlju u Gospodu,
+ ALEKSIJE“
 
Posebno pismo stiže i od Njegovog Visokopreosveštenstva mitropolita smolenskog i kaljingradskog Kirila[3], predsednika Odeljenja za spoljne poslove Moskovske patrijaršije, koji je poručio srpskom prvojerarhu da molitveno saučestvuje u njegovoj bolesti i da mu želi brzo ozdravljenje: „Na mnogaja ljeta!“
 
Patrijarh rumunski Danilo, „u ime članova Svetog sinoda i u ime vernih Rumunske pravoslavne crkve“ uputio je „najtoplije želje za dobro zdravlje“.
 
Takođe, sa istim željama stiže i pismo od patrijarha Etiopije Abune Paulosa, u kojem kaže:
„Vaša Svetosti,
Mnogo nas je pogodila vest da se nalazite u bolnici, pod stalnim tretmanom, zbog zdravstvenih problema koje imate.
Ambasada Republike Srbije u Adis Abebi, u Etiopiji, takođe nas je informisala da Vaše zdravstveno stanje postaje stabilnije.
Želimo Vam brz oporavak i da Vam Svemoćni Bog podari dug život i još više uspeha u vašem duhovnom predvodništvu.“
 
Papa Benedikt XVI piše:
„Obavešten sam o Vašem delikatnom zdravstvenom stanju. Stoga želim da Vam izrazim svoju bratsku i duhovnu blizinu u trenutku iskušenja. Dok Vam izražavam želje za brzo ozdravljenje, potvrđujem Vam posebno sećanje u mojim molitvama“.
 
Ambasador Italije u Beogradu Alesandro Merola poslao je pismo:
„Vaša Svetosti, sa velikim žaljenjem primio sam vesti o Vašem zdravstvenom stanju. Najiskrenije Vam želim da se što pre oporavite i da se vratite na čelo Srpske pravoslavne crkve, u ovom delikatnom trenutku“.
 
Ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter napisao je:
„Vaša Svetosti,
Želim ovom prilikom da izrazim svoje najbolje želje za Vaše zdravlje.
Vaš život predstavlja zadivljujući primer dobrog pastira koji istinski brine o svojoj pastvi. Upravo zbog toga sam tokom mog nedavnog susreta sa mitropolitom Amfilohijem, zamolio da Vam, Vaša Svetosti, prenese moje iskrene pozdrave i moje poštovanje za Vašu duboku posvećenost dobroti srpskog naroda.
Moja molitva je da Vaše zdravlje bude sve bolje. Uz nadu da ću biti u prilici da Vas i lično upoznam čim Vi za to budete spremni, srdačno Vas pozdravljam.“
Posle nekog vremena, kada se ukazala prilika, ambasador Manter posetio je patrijarha Pavla na Vojnomedicinskoj akademiji.
 
A iz Kanbere javio se ambasador Srbije u Australiji Milivoje Glišić i preneo poruku i molbu svog kolege, ambasadora Austrije u ovoj zemlji, a prethodno ambasadora u Srbiji Hansa Porijasa, da patrijarhu Pavlu budu prenete njegove „najbolje želje za brzo ozdravljenje“. Ambasador Porijas podseća da je za vreme svog službovanja u Beogradu bio „blizak saradnik i prijatelj sa Njegovom Svetošću“.
 
Iz kabineta predsednika Republike Srpske, patrijarhu je stigla poruka: „Iskreno se molimo i želimo da se brzo oporavite i što prije napustite bolnicu.
Neka Vam Bog podari duhovnu i fizičku snagu, kako bi još dugo poučavali naš narod hrišćanskim vrlinama i vrijednostima.“
 
A Udruženje izbeglica i prognanika u Srbiji poslalo je pismo, u kojem piše:
„Redovno pratimo izveštaje o zdravstvenom stanju Vaše Svetosti. Raduju nas vesti o bar minimalnom poboljšanju Vašeg ovozemaljskog zdravlja.
Za nas predstavljaju čast, ohrabrenje i zavet reči koje ste nam kazali u susretima sa Vama. Niko nam sa toliko ljubavi, ljudske topline, razumevanja i podrške za delo koje činimo, nije govorio kao Vi, to ističemo u svakoj prilici i na svakom mestu.
Osećamo se privilegovanim što smo imali prilike da slušamo mudre savete, poruke i poduke ljubavi, mira i tolerancije koje ste nam uvek nesebično darivali, a da nikada niste propustili da nam kažete da se to odnosi na sve ljude, uključujući i one koji nisu dobri, da bi bili bolji.
Molimo Vašu Svetost da primi naše iskrene pozdrave, želju za skoro ozdravljenje i nastavak Vašeg svetog puta u besmrtnost.“
 
Predsednik SANU Nikola Hajdin napisao je:
„Vaša Svetosti,
Srpska akademija nauka i umetnosti i ja lično sa posebnom pažnjom i brigom pratimo Vaše zdravstveno stanje i delimo iskrenu zabrinutost koju osećaju svi naši građani.
Vaša Svetosti, koristim ovu priliku da Vam uputim izraze najdubljeg poštovanja i divljenja za dela koja činite kao poglavar Srpske pravoslavne crkve, a naročito za uticaj koji širite svojim ličnim primerom.
U ime Akademije i svoje lično ime želim Vam brz oporavak i da Vas dobro zdravlje služi još mnogo godina.“
 
Bogoljub i Dragomir J. Karić, u ime svoje stranke Pokret Snaga Srbije, takođe upućuju želje za brzo ozdravljenje i pri tom saopštavaju: „Ponosni smo na Vaša dela i sve ono što činite za srpsku naciju u ovako odsudnom trenutku za njen opstanak na vekovnoj teritoriji.“
 
Pisali su i mnogi pojedinci, brojni vernici.
Među njima je i Vučko Manojlović, osuđenik na smrt, koga je, u iščekivanju da smrtna kazna bude izvršena, patrijarh Pavle ispovedio u zatvoru u Nišu.
Devetogodišnja devojčica Miljana Đorđević, učenica trećeg razreda osnovne škole u selu Prćilovica, kod Žitkovca, na jugu Srbije, svojom rukom ispisala je i adresirala pismo patrijarhu Pavlu.
Započinje ga stihovima:
„Ko u srcu milost ima, / ko god voli bližnjeg svog, / od Gospoda dobro prima – / sačuvaće njega Bog.“
A onda kaže:
„Pohađam časove veronauke i naučila sam mnoge molitve. Svakog dana se molim za vaše što brže ozdravljenje, Vaša Svetosti. Od srca vam želim da nam još dugo živite. Jer vi hrabro ovim svetom hodate i našem narodu ste dar Božji. Molim za vaš blagoslov, za mene, mamu i tatu.“
Poštari su imali puno posla.
 


 
NAPOMENE:

  1. „Politika“, 10. decembar, 2005
  2. Božja volja je bila da srpski patrijarh Pavle nadživi ruskog patrijarha Aleksija; Njegova Svetost patrijarh moskovski i sve Rusije Aleksij II upokojio se 5. decembra 2008. godine.
  3. Potonjeg patrijarha moskovskog i sve Rusije, koji je nasledio patrijarha Aleksija II.
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Željko Gajić

    Verovatno se ohološću i drskošću može smatrati svaki komentar života i reči patrijarha Pavla, tako da ja ovo i ne bih nazvao komentarom, već samo potrebom da sa drugima podelim to kako sam ja shvatio taj vapaj „budimo ljudi“. Izgleda da svaki put kada se nama Srbima desi „narod“ nestanu ljudi. Mene je to zadesilo lično, zabolelo, možda i dotuklo, ali i pomoglo da vidim da je to tako bilo i kada nije bilo samo lično. U ravni ličnog to i nije toliko bitno, ali je pogubno za sve druge situacije višeg reda od ličnog.

  2. Mile Veličković

    Sv. Nikolaj: BITI ČOVEK TO JE MALO
    Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.
    Ako si u tamnici zbog pravde, sve zvezde će sijati nad tvojom tamnicom i raditi za tvoju slobodu.
    Ako si na vešalima zbog pravde, sva nebesa uskomešaće se i radiće da tvoju smrt obrate u život.
    Budi čovek, to je malo rečeno.
    Budite bogovi, veli Sveto Pismo.
    Budi čovek, to je kratak program.
    Budite bogovi, to je najviši program.
    Ogladneli, nijedan vas program neće nasititi osim najvišega.
    Ožedneli, nijedan vas program neće napojiti osim najvišega.
    Oni, koji vam rumore u uši: Budite ljudi – ustvari rumore vam: Budite to što jeste malo drukčije.
    A Bog vam, s verom u vas šapće najvišu i najmiliju tajnu: Budite bogovi!
    I više od ovoga ništa se ne može reći. Iznad ovoga reči se gube i ćutanje postaje rečito.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *