NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

 

BUDIMO LJUDI
ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA
 
ŽIVOT PREMA MERI DUHOVNOG UZRASTA
 
Boraveći uvek među svojom pastvom, a kao veliki duhovnik, patrijarh Pavle mogao je dobro da sagleda koliko je ko, prema duhovnom uzrastu, cppeman da se drži Božjih zapovesti: ko je sposoban za akriviju, a kome je, i u kojim prilikama, potrebna ikonomija. Otuda i njegovo studiozno razmatranje i pojašnjenje ovih principa, u njegovim čuvenim odgovorima u Glasniku Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh Pavle iznosi stav o bezuslovnoj važnosti kanonskih propisa, napominjući, pri tom, da „i jedan i drugi princip, akrivije i ikonomije, Crkva primenjuje u istom cilju, spasenja vernih vršenjem zapovesti Božjih, ali uzimajući u obzir njihove moći i okolnosti života„[1].
I na moje pitanje – koliko Srpska pravoslavna crkva danas koristi princip ikonomije, snishođenja prilikama u kojima živi njena pastva? – patrijarh daje opširniji odgovor, da bi on svakom bio i razumljiv i poučan:
– Svakako, drži se i principa ikonomije i principa akrivije. Akrivija nalaže da se strogo držimo propisa, a ikonomija da u datim prilikama moramo sagledati celokupnu stvarnost čoveka. Sveti Jovan Zlatousti kaže da pastir duhovni treba da vodi računa hoće li čovek koji to zaslužuje moći da primi epitimiju, onu kaznu koju gpesi njegovi zahtevaju. Jer, ako ne može da je primi, to bi bilo isto kao kad bi ti hteo da zakrpiš ono mesto koje je poderano, a odereš od onoga što je zdravo. Tako se tu mora upotrebljavati ikonomija, popuštanje do jedne granice, a onda strogo, kako pravila nalažu. E, sad, gde će biti ta granica, to zavisi od duhovnog uzrasta.
U početku su ikonomija i akrivija daleko jedna od druge. Koliko mi duhovno uzrastamo, toliko se udaljenost između njih skraćuje, sve dok se one ne sretnu, dok mi ne dođemo do tog duhovnog uzrasta da znamo i primenjujemo ono jedno jedino što je potpuno ispravno.
A dotle, moramo se držati i jednog i drugog, prema meri našeg duhovnog uzrasta.
Kad je apostol Pavle bio uhvaćen od neprijatelja, uhvate ga zemljaci njegovi, rimski upravnik reče da ga povedu pred jevrejski sud da ga saslušaju… Međutim, sestrić njegov dozna da se četrdeset ljudi zaverilo, ako dođe na jevrejski sud, da će ga ubiti, pa ode i to kaže rimskom upravniku. Ovaj naredi da odmah nekoliko vojnika na konjima, nekoliko peške, i sa apostolom Pavlom na konju, odvedu ga u Kesariju. Jer je apostol Pavle kao rimski građanin imao pravo apelacije na cara. Pošalju ga u Rim, na Carski sud. Bila je jesen. Putovali su lađom. Kad su došli do Krita, predložiše da tu zastanu, jer dolazi zima. Apostol Pavle savetuje da nađu bolji zaliv, pošto ovaj nije baš zgodan za zimovanje. Utom se vreme prolepša, pa vlasnik broda reče kapetanu da krenu za Rim. Lađa je bila puna pšenice. A on je gospodar i lađe i pšenice. Pođu oni. Vreme se promeni, nastade bura koja nikako da stane, tako da danima nisu mogli da vide, što se kaže, ni sunca ni meseca. Od straha od opasnosti kapetan naredi da se pšenica izbaci. Gospodar lađe se pobuni, neće ni da čuje. Kapetan kaže: „Ako dođe do brodoloma, ode ti i brod, ode i pšenica, odosmo svi“. Naredi potom da se izbace i one lađarske sprave koje nisu najnužnije, da bi se olakšala lađa. Niko ništa ne jede, a njih je više od 270 bilo na lađi.
Jednog jutra apostol Pavle će da kaže: „Braćo, molim vas, osnažite se hranom, vidim iznemogli ste, anđeo Boga Koga ja služim, noćas mi se javio i rekao: ‘Pavle, lađa će se razbiti, vama ni dlaka sa glave neće faliti.'“ I oni se malo ohrabre, počnu da jedu. Mornari izmere dubinu, kad ona se smanjuje, shvate da se približavaju kopnu. Izmere opet, dubina se još više smanjuje. Krenu onda mornari da spuste čamac, kao hoće nešto da poprave na pramcu. Apostol Pavle kaže kapetanu: „Ako ovi ljudi ne ostanu na lađi, spasti se neće niko“. A vojnici preseku one konopce koji su držali čamac, čamac padne u more. Već su došli gotovo do hridina. Od onih valova lađa nabije pramac na hridine, valovi razbiju krmu… I sad neko uz pomoć delova od lađe, neko plivajući, dočepaju se kopna, tu na Malti.
Vojnici htedoše da pobiju sužnje, među njima i Pavla. A kapetan, da bi ih sačuvao, naredi vojnicima da oni najpre isplivaju, pa će onda videti šta će sa njima, da ne bi mogli pobeći. Kad su izašli na kopno, stanovnici donesu granja da se ovi ogreju i osuše. Apostol Pavle uze snop granja da stavi na vatru, a uto mu se zmija obesi o ruku. On ju otrese rukom. A oni okolo kažu: „Ovaj čovek je sigurno ubica, kad se spasao od mora, neće od zmije“. Međutim, videvši da njemu ne bi ništa, onda će da kažu: „Ovaj čovek je Bog!“
Eto, vidite: iz jedne u drugu krajnost!
A šta nam ovo govori: Vlasnik lađe je za akriviju, za strogoću – ne može da se baca pšenica. Kapetan je za ikonomiju – ne vredi ti zadržati pšenicu, a da propadnu i lađa, i pšenica i ljudi. Ni jedno, ni drugo nije bilo efikasno, jedino je apostol Pavle tačno rekao: „Lađa će se razbiti, vama ni dlaka sa glave neće faliti“.
Suština je, dakle, ta: Kad uzrastemo, tačno ćemo znati šta u kom momentu da upotrebimo!
 


 
NAPOMENE:

  1. Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, knjiga prva, Beograd. 1998, str. 61
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Željko Gajić

    Verovatno se ohološću i drskošću može smatrati svaki komentar života i reči patrijarha Pavla, tako da ja ovo i ne bih nazvao komentarom, već samo potrebom da sa drugima podelim to kako sam ja shvatio taj vapaj „budimo ljudi“. Izgleda da svaki put kada se nama Srbima desi „narod“ nestanu ljudi. Mene je to zadesilo lično, zabolelo, možda i dotuklo, ali i pomoglo da vidim da je to tako bilo i kada nije bilo samo lično. U ravni ličnog to i nije toliko bitno, ali je pogubno za sve druge situacije višeg reda od ličnog.

  2. Mile Veličković

    Sv. Nikolaj: BITI ČOVEK TO JE MALO
    Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.
    Ako si u tamnici zbog pravde, sve zvezde će sijati nad tvojom tamnicom i raditi za tvoju slobodu.
    Ako si na vešalima zbog pravde, sva nebesa uskomešaće se i radiće da tvoju smrt obrate u život.
    Budi čovek, to je malo rečeno.
    Budite bogovi, veli Sveto Pismo.
    Budi čovek, to je kratak program.
    Budite bogovi, to je najviši program.
    Ogladneli, nijedan vas program neće nasititi osim najvišega.
    Ožedneli, nijedan vas program neće napojiti osim najvišega.
    Oni, koji vam rumore u uši: Budite ljudi – ustvari rumore vam: Budite to što jeste malo drukčije.
    A Bog vam, s verom u vas šapće najvišu i najmiliju tajnu: Budite bogovi!
    I više od ovoga ništa se ne može reći. Iznad ovoga reči se gube i ćutanje postaje rečito.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *