NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

 

BUDIMO LJUDI
ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA
 
BUDIMO LJUDI
 
„Budimo ljudi“ reči su koje patrijarh često izgovara. Jednostavne, a tako moćne, pogotovo kada ih izgovara čovek velike duhovne snage, kod koga svaka reč ima puno značenje. Kad živi po toj reči.
Iako razumljive svima, smatrao sam za shodno da priupitam Njegovu Svetost:
– Kad kažete te reči, šta sve pod njima podrazumevate?
– Prema našoj veri objašnjava patrijarh mi smo od Boga stvoreni sa razumom, srcem, ocećanjem i voljom da možemo da ostvarimo ono što um i srce nađu da treba da ostvarimo. I još sa slobodom. Možemo onako kako Bog xoće i zbog čega nas je stvorio, a možemo i drugačije. E, sad, vidite, biti čovek, to nije lako ni među ljudima, a kamoli među neljudima, ali je moguće. Šta vredi čoveku da je sve i ugodno i sve lako, a izgubi obraz i dušu. Ako su teškoće tu, muke od drugih, a mi sačuvamo i obraz i dušu, utoliko je još veća zasluga i još veća čast pred Bogom.
Biti čovek, znači imati svest o tome da ćemo izaći pred lice Božje i dati odgovor na šta smo upotrebili darove kojima nas je On obdario, da li na dobro ili na zlo. Naši preci su nam kao dobri učitelji ukazali put kako treba i toga da se držimo. Pri tom ja ne generališem, znam da je i u našem narodu bilo svega i svačega, svakojakih pojedinaca, ali kao celina…
Kada su 1991. godine odbetonirane jame iz Drugog svetskog rata i iz njih povađene kosti odraslih i koščice dečice, ja sam držao opelo i onda govorio. Rekao sam tada: Kad bi ove kosti mogle da govore, one bi nam rekle: „Bpaćo i sestre, ako dođete u neku nesreću, u nevolju u kojoj smo mi bili, da vas stave pred jame i da imate samo jedan ishod, da vi bacate u jame, a da pre toga vadite oči onima koje vam dovedu, zato što nisu iste vere, i da ih onda bacate u jame, ako nećete, vaše oči biće izvađene i vi bićete bačeni u jamu, ne bojte se, mi smo živi otišli u naručje Boga živoga, a oni zločinci koji su to činili pred Njim su mrtvi, ako se ne pokajaše…
Biti čovek, to znači u svakom slučaju braniti se, ali braniti se na način dostojan čoveka.
– Braniti sebe od drugoga, ali i drugoga od sebe! Imati i junaštva i čojstva? – pitam, podsećajući na reči koje, takođe, često pominje.
– I jedno i drugo. Junaštvo je braniti sebe od neprijatelja, a čojstvo je braniti neprijatelja od sebe. Sveti Petar Cetinjski koji je bio mitropolit, a ujedno i gospodar Crne Gore, u dve bitke je komandovao protiv skadarskoga paše. Crnogorci su u obe bitke pobedili. Uoči samog početka druge bitke, on će pred vojskom da kaže: „Karamahmut-pašo, šta sam ti ja kriv, šta ti je kriv moj narod? Ako sam ja kriv, e dabogda prvi poginuo, ja iz ove borbe ne izašao živ! Ako si ti kriv, e dabogda ognjem živim sagoreo!“ Bitka počinje, Crnogorci potisnu Turke, Karamahmut-paša na konju da osokoli svoje ljude, konj se spotaknu, on padne s konja, a jedan Crnogorac koji tu bi, a nije neki junak bio, odseče mu glavu. Bitka se završila, sveti Petar sedi na bojnom polju, donose mu trofeje što u boju sa Turcima zadobiše, donesoše mu i glavu Karamahmut-paše. On ga nije poznavao, ali jedan koji ga je znao, potvrdi da je to glava Karamahmut-paše. Gleda ga sveti Petar, pa reče: „E, Karamahmut-pašo, čega ti je bilo malo u Skadru na Bojani da si doš’o da od nas siraka uzmeš!?“ Onda će reći: „Iako je neprijatelj, on je sada mrtav, gde telo, tu i glava da mu se sahrani!“ Međutim, ubrzo mu javiše da su Crnogorci spalili telo. Da li zato što su čuli to što je rekao ili je on to, kao sveti, prozreo…
Eto, to je čojstvo i junaštvo, da se on moli: „Ako sam ja kriv…“ zna da nije kriv, a možda je kriv i ne znajući „…e dabogda prvi poginuo“, a „ako si ti kriv…“ Mislim da shvatate o čemu se radi: ne da se ne branimo, ali da se branimo, zaista, kao ljudi!

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Željko Gajić

    Verovatno se ohološću i drskošću može smatrati svaki komentar života i reči patrijarha Pavla, tako da ja ovo i ne bih nazvao komentarom, već samo potrebom da sa drugima podelim to kako sam ja shvatio taj vapaj „budimo ljudi“. Izgleda da svaki put kada se nama Srbima desi „narod“ nestanu ljudi. Mene je to zadesilo lično, zabolelo, možda i dotuklo, ali i pomoglo da vidim da je to tako bilo i kada nije bilo samo lično. U ravni ličnog to i nije toliko bitno, ali je pogubno za sve druge situacije višeg reda od ličnog.

  2. Mile Veličković

    Sv. Nikolaj: BITI ČOVEK TO JE MALO
    Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.
    Ako si u tamnici zbog pravde, sve zvezde će sijati nad tvojom tamnicom i raditi za tvoju slobodu.
    Ako si na vešalima zbog pravde, sva nebesa uskomešaće se i radiće da tvoju smrt obrate u život.
    Budi čovek, to je malo rečeno.
    Budite bogovi, veli Sveto Pismo.
    Budi čovek, to je kratak program.
    Budite bogovi, to je najviši program.
    Ogladneli, nijedan vas program neće nasititi osim najvišega.
    Ožedneli, nijedan vas program neće napojiti osim najvišega.
    Oni, koji vam rumore u uši: Budite ljudi – ustvari rumore vam: Budite to što jeste malo drukčije.
    A Bog vam, s verom u vas šapće najvišu i najmiliju tajnu: Budite bogovi!
    I više od ovoga ništa se ne može reći. Iznad ovoga reči se gube i ćutanje postaje rečito.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *