NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

 

BUDIMO LJUDI
ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA
 
PRAVEDAN RAT
 
Pošto u ratu mnogi kriterijumi popuštaju, Njegova Svetost često upozorava, poziva i moli da se i u najtežim prilikama sačuva razum, da se ne pređu granice dozvoljenog. Tako, u pomenutoj Svetosavskoj poslanici[1] iz 1992. godine, patrijarh Pavle, sa svima arhijerejima Srpske pravoslavne crkve, ističe:
„Prema onome kako je Sveti Sava protumačio Hristovu misao, naše savremene probleme trebalo bi shvatiti na sledeći način:
Narodna država – otadžbina – zemlja je otaca naših. Narodna država ne ide dokle mač može ići, nego mač sme ići samo do granice jedne narodne države, tj. otadžbine. Ako se dozvoli da se država prostire dokle mač može dosegnuti, onda država prestaje biti narodna; prestaje biti otadžbinom i postaje imperijom. U tom slučaju, ona dobija teritorijalno, ali gubi moralno. Pokoriti ili pokoren biti podjednako je katastrofalno za nacionalnu državu.“[2]
Bio je to povod da Njegovu Svetost kasnije, u toku rata, upitam koliko se Srbi drže tog načela.
– To načelo je evanđelsko i pravoslavno, oduvek. Od nas hrišćana ne može biti odobren rat koji bi bio osvajački, da gazimo tuđu slobodu i otimamo tuđe imanje. A da branimo svoju slobodu, svoju veru, svoje domove, to je naša dužnost. Na pitanje jedne strane novinarke, da li postoji ppavedan rat, odgovorio sam: „Smatram da takav rat može postojati na zemlji, kad postoji i na nebu.“ U Otkrivenju Svetog Jovana Bogoslova piše: „I nasta rat na nebu; Mihail i anđeli njegovi zavojštiše na aždaju, staru zmiju, koja je đavo i satana. I ratova aždaja i anđeli njezini i ne nadvladaše, niti im se više nađe mesta na nebu.“ (Otkrivenje 12, 7-9). Zlo uvek napada Dobro. Dobro mora da se brani. Na početku Biblije veli se da su Adam i Eva imali najpre dva sina, Kaina i Avelja, i zli Kain skoči na brata Avelja i ubi ga. Čega mu je bilo malo, kada je svega njih četvoro na svetu?! Vidite, reč je o tome da se Dobro mora braniti od Zla… I na Kosovu, kad su pošli Sveti knez Lazar i oni naši preci, oni su pošli ne da otimaju tuđe, nego da se brane od onog koji hoće da otme njihovu slobodu i njihovu zemlju. Oni su dali svoje živote. I ne jedanput naš narod je davao svoje živote za slobodu, ali ne otimajući tuđe i ne tlačeći tuđu slobodu. To je smisao toga da mač može ići samo dokle ide pravda. Smatram da se Srbi i u ovom ratu drže tog načela. To je njihovo pravo i dužnost da brane svoju otadžbinu, svoje domove, svoje grobove…
Pisao je i sastajao se patrijarh srpski sa mnogim političarima iz sveta, koji su bili umešani u jugoslovenske sukobe i koji su bili u prilici da utiču da se rat zaustavi. Njegova Svetost ih je molio da budu objektivni. Međutim, mnogi od njih će ostati gluvi na te molbe. Patrijarh će mi o tome u jesen 1993. reći:
U mom obraćanju tim ljudima, pismeno, ili kada su dolazili ovde s ciljem, kako su govorili, da se na licu mesta upoznaju sa situacijom, stalno sam predočavao da ne dozvole, ako su ljudi dobre volje, da saslušaju samo jedne, samo Srbe, samo Hrvate ili samo muslimane, nego da sagledaju celinu i da jednom merom mere svima. Od njih sam to tražio, jer oni nisu ni Srbi, ni Hrvati, ni muslimani, pa mogu, ako hoće, da objektivno sagledaju situaciju. Ali, evo jednog primera kako nas predstavljaju: kad smo lanjske (1992) godine u decembru imali vanredni sabor naših episkopa, došla nam je iz Kanade vest da je tamo jedan poslanik u njihovom parlamentu izjavio da su dvojica naših vladika rekli da su Srbi, odnosno Jugoslovenska vojska u kojoj je najviše Srba, pobili 180.000 muslimana i silovali 30.000 muslimanki. Taj poslanik je još rekao da sam to i ja kazao, a ja, Bog mi je svedok, nikada, ni pred sobom nisam rekao koliko je poginulo Srba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, ili koliko je Srpkinja silovano, jer ko taj broj zna, kad se on svakim danom povećava. Eto, kako nas sve predstavljaju!
Iza takvih laži skrivali su se glavni izazivači rata iz sveta, zato su one uporno ponavljane. Po istom šablonu širene su i u toku sukoba na Kosovu i Metohiji. Strani novinari u to vreme patrijarhu su često, kao po dogovoru, postavljali jedno isto pitanje: imaju li Srbi za šta da se kaju i mole?
Patrijarh je odgovarao: Imaju, ali imaju za šta da se kaju i mole oproštenje i Šiptari, i Evropa i Amerika.
Međutim, većina od onih koji su postavljali takvo pitanje, dobijeni odgovor su obično skraćivali, tako što objave samo ono da je srpski patrijarh rekao da Srbi imaju za šta da se kaju i mole oproštenje, dok bi ostalo izostavljali!
Patrijarh Pavle bi na to, utešno, ali s istinskom verom: „Čuo je Onaj gore!“
 


 
NAPOMENE:

  1. Za praznik Svetog Save, 14/27. januara.
  2. Glasnik SPC, br. 1. januar, 1992. Godine.
Ključne reči:

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *