NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

 

BUDIMO LJUDI
ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA
 
MOLITVE I ZA NEPRIJATELJE
 
S obzirom na velika stradanja srpskog naroda u Hrvatskoj, pa samim tim i u patrijarhovom rodnom kraju u Slavoniji, za vreme Drugog svetskog rata, a onda i za vreme građanskog rata, pola veka kasnije, zatražio sam od Njegove Svetosti odgovor na moguću dilemu, koju neki postavljaju: da li se na takva događanja može gledati isto i kao pripadnik stradalnog naroda, i kao poglavar crkve koja propoveda trpeljivost i trpljenje, pa i okretanje drugog obraza onome ko vas udari po jednom…
– Nikada kod hrišćanina ne sme da dođe do sukoba između ljubavi prema svome narodu i gotovosti da se, kao pravoslavni vernik, drži zapovesti Božje, jer zapovesti Božje i jesu date za dobro sviju naroda, pa i svoga naroda – izričit je patrijarh Pavle. – Ali, ako čovek dozvoli sebi da svu dobru volju potroši samo na svome porodu i svome narodu, pa mu ne ostane nimalo dobre volje za druge narode, to je nesreća i za njega i za narod kome pripada. Hrišćanstvo je, zaista, vera ljubavi. U Svetom pismu se kaže da je Bog – Istina, Pravda, ali i Ljubav. Čak, Gospod Isus Hristos od nas zahteva: „Ljubite i neprijatelje svoje. Molite se Bogu za one koji vas gone i činite dobro onima koji mrze na vas, da bi bili sinovi Oca vašeg koji je na nebesima, jer Njegovo sunce sija i dobrima i zlima i kišu daje i pravednim i nepravednim“. Eto, šta znači ta ljubav i prema neprijateljima. Nije to emocija. Ljubav prema neprijateljima je osećanje da on ne zna šta radi, da zbog onih zločina koje čini, on najveću nesreću čini i sebi i svome narodu. On srlja u propast, ako se ne pokaje iskreno pred Bogom i ne izmeni svoj način života, on će u večnosti ispaštati. Večnost kraja nema. To osećanje, ta žalost što je on neponovljiva ličnost i što upropaštava ličnost svoju i svoga naroda, želja i molitva Bogu da se iskreno pokaje i popravi, to je ljubav prema neprijateljima svojima.
Dakle, od nas se traži i zahteva da budemo trpeljivi i da opraštamo, ali ne, razume se, jednom nerazumljivom pasivnošću. Hristos od nas traži „da vas šaljem kao ovce a mi vukove“, dakle, „budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi“.
Na drugom mestu On kaže: „Nema veće ljubavi od te da neko život svoj položi za bližnje svoje“. Kad je došlo do jednog prepiranja, tako da kažem, između svete braće Ćirila i Metodija i drugih ljudi u ono staro doba, neko reče svetoj braći: „Vi imate načelo ‘Ne ubij’, međutim, vi se borite protiv nas!“ Na to će sveta braća: „Šta vi mislite, da li je čovek koji ispuni jednu zapovest učinio više nego neko ko ispuni dve zapovesti jednog gospodara?!“ „Pa, svakako, onaj koji ispuni obe zapovesti.“ Onda oni kažu: „Jeste Bog rekao ‘Ne ubij’, ali je Hristos rekao i ovo, da nema veće ljubavi nego kad neko život svoj položi za bližnje svoje, a onaj koji polazi u odbranu slobode i života svojih bližnjih, on stavlja i svoj život na kocku.“ I, zaista, nema veće ljubavi nego svoj život položiti za bližnje svoje.
Celim svojim životom patrijarh srpski Pavle posvećen je Bogu i bližnjima svojim. Svom narodu, i svim drugim narodima. Moli se za sve ljude, pa i za neprijatelje.
Odbacuje greh, ali ne i počinioca greha.
Tako, ubrzo po dolasku na najvišu crkvenu dužnost, lično sastavlja molitve, u kojima se moli i za neprijatelje, i daje da se one čitaju na bogosluženjima u hramovima Srpske pravoslavne crkve.
Prozbe za veliku jekteniju glase:
„Za milost Božju nama nedostojnim slugama Njegovim, da sačuva sve nas od mržnje i zlih dela i da useli u nas ljubav nesebičnu, po kojoj će svi poznati da smo učenici Hristovi, narod Božji, kao i sveti preci naši, te da se uvek znamo opredeliti za istinu i pravdu Carstva nebeskoga, Gospodu se pomolimo.
Za sve one koji učiniše nepravdu bližnjima svojima, bilo da sirote ucveliše ili nevinu krv proliše, mržnjom uzvrativši na mržnju, da im Bog podari pokajanje, prosvetli um i srce i obasja dušu svetom ljubavlju i prema neprijateljima, Gospodu se pomolimo.“
A prozbe za sugubu jekteniju:
„Gospode, kako je mnogo neprijatelja koji vojuju protiv nas i govore: nema im pomoći ni od Boga ni od ljudi. Gospode, Ti nam pruži ruku Svoju da ostanemo narod Tvoj i po veri i po delima. Ako moramo da stradamo, neka to bude na putu pravde Tvoje i istine Tvoje – ne dopusti da bude zbog nepravde naše ili mržnje ma prema kome. Recimo svi usrdno: Gospode, pomiluj.
Još se molimo Bogu, Spasitelju svih ljudi, i za neprijatelje – da ih Gospod čovekoljubivi odvrati od nasilja nad pravoslavnim narodom našim; da nam ne ruše svete hramove i grobove, decu ne ubijaju i narod ne progone, nego da se i oni obrate na put pokajanja, pravde i spasenja. Recimo svi usrdno: Gospode, pomiluj.“

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Željko Gajić

    Verovatno se ohološću i drskošću može smatrati svaki komentar života i reči patrijarha Pavla, tako da ja ovo i ne bih nazvao komentarom, već samo potrebom da sa drugima podelim to kako sam ja shvatio taj vapaj „budimo ljudi“. Izgleda da svaki put kada se nama Srbima desi „narod“ nestanu ljudi. Mene je to zadesilo lično, zabolelo, možda i dotuklo, ali i pomoglo da vidim da je to tako bilo i kada nije bilo samo lično. U ravni ličnog to i nije toliko bitno, ali je pogubno za sve druge situacije višeg reda od ličnog.

  2. Mile Veličković

    Sv. Nikolaj: BITI ČOVEK TO JE MALO
    Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.
    Ako si u tamnici zbog pravde, sve zvezde će sijati nad tvojom tamnicom i raditi za tvoju slobodu.
    Ako si na vešalima zbog pravde, sva nebesa uskomešaće se i radiće da tvoju smrt obrate u život.
    Budi čovek, to je malo rečeno.
    Budite bogovi, veli Sveto Pismo.
    Budi čovek, to je kratak program.
    Budite bogovi, to je najviši program.
    Ogladneli, nijedan vas program neće nasititi osim najvišega.
    Ožedneli, nijedan vas program neće napojiti osim najvišega.
    Oni, koji vam rumore u uši: Budite ljudi – ustvari rumore vam: Budite to što jeste malo drukčije.
    A Bog vam, s verom u vas šapće najvišu i najmiliju tajnu: Budite bogovi!
    I više od ovoga ništa se ne može reći. Iznad ovoga reči se gube i ćutanje postaje rečito.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *