NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

 

BUDIMO LJUDI
ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA
 
MOLITVE ZA KOSOVO
 
Veliki uticaj na patrijarha Pavla sigurno je imalo vreme od gotovo 34 godine provedeno na Kosovu i Metohiji, na dužnosti episkopa raško-prizrenskog. On se potpuno saživeo sa svojom pastvom. Zato je poželeo da na njegovo ustoličenje u tron srpskog patrijarha dođu i njegovi saradnici iz Prizrena. Glasnik, službeni list Srpske pravoslavne crkve, iz tog vremena, svedoči: „Prizrenci došavši, pristupiše sa suzama u očima svome Vladici. A srca njihova behu puna radosti. I moljahu Ga da pomjane u svojim molitvama njih i vasceli srpski mnogostradalni narod na Kosovu i Metohiji. Još ga moljahu: pomjani Vladiko u svetim molitvama mlade bogoslove i njihove nastavnike, i još pomjani svo sveštenstvo i monaštvo mnogostradalne Eparhije raško-prizrenske.“[1] Njegova Svetost nastavio je često da odlazi na Kosovo i Metohiju i da služi u Pećkoj patrijaršiji, koja ima status stavropigijalne lavre, pod neposrednim nadzorom patrijarha, iako se nalazi u drugoj (Raško-prizrenskoj) eparhiji. Ali, patrijarh Pavle nikada nije posetio Pećku patrijaršiju, a da nije otišao da poseti i neke druge velike svetinje u ovoj srpskoj pokrajini.
Velika briga njegova za Kosovo i Metohiju videće se posebno posle povlačenja srpske vojske i policije i dolaska međunarodnih vojnih i policijskih snaga, u junu 1999. godine, kada dolazi do najvećeg stradanja ovdašnjih Srba i srpskih svetinja. Patrijarh Pavle svakodnevno uznosi molitve za postradali srpski narod na Kosovu i Metohiji, a sam je sastavio i tekstove prozbi (molitvi) koje sveštenici Srpske pravoslavne crkve čitaju na bogosluženjima.
Za veliku jekteniju napisao je prozbu:
„Za pravoslavni grešni stradalni rod naš, za paćenike prognanike i zlostavljane: ljude, žene i decu; za zaštitu pravoslavnih hramova i manastira, porodica i domova na Kosovu i Metohiji, da im Gospod Bog naš nispošlje milost svoju i zaštitu, Gospodu se pomolimo.“
A za sugubu jekteniju prozbu:
„Još se molimo Gospodu Bogu našem da usliši vapaje i molbe stradajućeg naroda svoga na Kosovu i Metohiji, i za sve koji pravde radi stradaju i trpe progone i zlostavljanja, i da brzo pošalje blagodat i silu svoju i zaštiti nevino proganjane, recimo svi usrdno: Gospodi pomiluj!“
Iako u poodmaklim godinama, od tog velikog stradanja i progona Srba 1999. godine, nastojao je da uvek za Božić, Vaskrs i Pokrov Presvete Bogorodice (hramovnu slavu Pećke patrijaršije), ali i za neke druge prilike, ode na Kosovo i Metohiju. Odlazio je i bez pratnje KFOR-a. Kao što i ranije nije dozvoljavao da ga prati srpska policija
ili bilo ko drugi, da se ne bi desilo da neko zbog njega strada.
Ide sam, polažući svu nadu u Božju zaštitu!
U razgovorima sa stranim državnicima i predstavnicima drugih crkava i verskih zajednica, njegova nezaobilazna tema je stradanje Srba i pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji.
A, videlo se, najmoćnije zemlje sveta koje su izvršile agresiju na Srbiju 1999. godine, čiji su vojnici potom došli da „čuvaju mir“, sve otvorenije su radile na otcepljenju Kosova i Metohije.
Zato Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, pod predsedništvom patrijarha Pavla, krajem 2005. godine, povodom najave da će otpočeti razgovori o utvrđivanju „konačnog statusa“ Kosova i Metohije, upućuje poruku kojom se traži da se „uzme u obzir interes svih građana“ koji žive na ovom području, jer „hleba, sunca, vode i ljubavi Božje na Kosovu i Metohiji ima za sve nas“. Ali i zahteva: „Ukoliko bi se desilo, ne daj Bože, da bilo kakvo rešenje bude nametnuto, Sabor očekuje da Skupština Srbije obznani celom narodu da je izvršena nelegitimna i nelegalna okupacija jednog dela naše nacionalne teritorije“.
Po završetku zasedanja Svetog arhijerejskog sabora, patrijarh se i lično obratio, preko brojnih domaćih i inostranih medija, s upozorenjem: „Na jeziku pravde i međunarodnog prava svaka pomisao da se otme Kosovo i Metohija značila bi da se pred očima celog sveta u 21. veku, jednoj demokratskoj državi usred Evrope, silom oduzima deo teritorije, koja uz to važi i kao njena duhovna kolevka“.
Pri tom, kao i u svim drugim prilikama, srpski prvojerarh napominje: „Mi ne tražimo ništa drugo nego da se pitanje Kosova i Metohije reši na isti način na koji su i druge evropske demokratske države rešile slična pitanja.“
Na kraju tog svog obraćanja, patrijarh Pavle posebno se obratio svojoj duhovnoj deci, vernicima Srpske pravoslavne crkve, s porukom: „Budite verni, hrabri i jedinstveni! Čuvajmo svoju dušu i savest! Tako će biti sačuvana i sveta, mučenička zemlja naših časnih predaka“.
 


 
NAPOMENE:

  1. Glasnik SPC, br. 12, decembar 1990.
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Željko Gajić

    Verovatno se ohološću i drskošću može smatrati svaki komentar života i reči patrijarha Pavla, tako da ja ovo i ne bih nazvao komentarom, već samo potrebom da sa drugima podelim to kako sam ja shvatio taj vapaj „budimo ljudi“. Izgleda da svaki put kada se nama Srbima desi „narod“ nestanu ljudi. Mene je to zadesilo lično, zabolelo, možda i dotuklo, ali i pomoglo da vidim da je to tako bilo i kada nije bilo samo lično. U ravni ličnog to i nije toliko bitno, ali je pogubno za sve druge situacije višeg reda od ličnog.

  2. Mile Veličković

    Sv. Nikolaj: BITI ČOVEK TO JE MALO
    Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.
    Ako si u tamnici zbog pravde, sve zvezde će sijati nad tvojom tamnicom i raditi za tvoju slobodu.
    Ako si na vešalima zbog pravde, sva nebesa uskomešaće se i radiće da tvoju smrt obrate u život.
    Budi čovek, to je malo rečeno.
    Budite bogovi, veli Sveto Pismo.
    Budi čovek, to je kratak program.
    Budite bogovi, to je najviši program.
    Ogladneli, nijedan vas program neće nasititi osim najvišega.
    Ožedneli, nijedan vas program neće napojiti osim najvišega.
    Oni, koji vam rumore u uši: Budite ljudi – ustvari rumore vam: Budite to što jeste malo drukčije.
    A Bog vam, s verom u vas šapće najvišu i najmiliju tajnu: Budite bogovi!
    I više od ovoga ništa se ne može reći. Iznad ovoga reči se gube i ćutanje postaje rečito.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *