NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

BUDIMO LJUDI – ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA

 

BUDIMO LJUDI
ŽIVOT I REČ PATRIJARHA PAVLA
 
MOLITVE ZA KOSOVO
 
Veliki uticaj na patrijarha Pavla sigurno je imalo vreme od gotovo 34 godine provedeno na Kosovu i Metohiji, na dužnosti episkopa raško-prizrenskog. On se potpuno saživeo sa svojom pastvom. Zato je poželeo da na njegovo ustoličenje u tron srpskog patrijarha dođu i njegovi saradnici iz Prizrena. Glasnik, službeni list Srpske pravoslavne crkve, iz tog vremena, svedoči: „Prizrenci došavši, pristupiše sa suzama u očima svome Vladici. A srca njihova behu puna radosti. I moljahu Ga da pomjane u svojim molitvama njih i vasceli srpski mnogostradalni narod na Kosovu i Metohiji. Još ga moljahu: pomjani Vladiko u svetim molitvama mlade bogoslove i njihove nastavnike, i još pomjani svo sveštenstvo i monaštvo mnogostradalne Eparhije raško-prizrenske.“[1] Njegova Svetost nastavio je često da odlazi na Kosovo i Metohiju i da služi u Pećkoj patrijaršiji, koja ima status stavropigijalne lavre, pod neposrednim nadzorom patrijarha, iako se nalazi u drugoj (Raško-prizrenskoj) eparhiji. Ali, patrijarh Pavle nikada nije posetio Pećku patrijaršiju, a da nije otišao da poseti i neke druge velike svetinje u ovoj srpskoj pokrajini.
Velika briga njegova za Kosovo i Metohiju videće se posebno posle povlačenja srpske vojske i policije i dolaska međunarodnih vojnih i policijskih snaga, u junu 1999. godine, kada dolazi do najvećeg stradanja ovdašnjih Srba i srpskih svetinja. Patrijarh Pavle svakodnevno uznosi molitve za postradali srpski narod na Kosovu i Metohiji, a sam je sastavio i tekstove prozbi (molitvi) koje sveštenici Srpske pravoslavne crkve čitaju na bogosluženjima.
Za veliku jekteniju napisao je prozbu:
„Za pravoslavni grešni stradalni rod naš, za paćenike prognanike i zlostavljane: ljude, žene i decu; za zaštitu pravoslavnih hramova i manastira, porodica i domova na Kosovu i Metohiji, da im Gospod Bog naš nispošlje milost svoju i zaštitu, Gospodu se pomolimo.“
A za sugubu jekteniju prozbu:
„Još se molimo Gospodu Bogu našem da usliši vapaje i molbe stradajućeg naroda svoga na Kosovu i Metohiji, i za sve koji pravde radi stradaju i trpe progone i zlostavljanja, i da brzo pošalje blagodat i silu svoju i zaštiti nevino proganjane, recimo svi usrdno: Gospodi pomiluj!“
Iako u poodmaklim godinama, od tog velikog stradanja i progona Srba 1999. godine, nastojao je da uvek za Božić, Vaskrs i Pokrov Presvete Bogorodice (hramovnu slavu Pećke patrijaršije), ali i za neke druge prilike, ode na Kosovo i Metohiju. Odlazio je i bez pratnje KFOR-a. Kao što i ranije nije dozvoljavao da ga prati srpska policija
ili bilo ko drugi, da se ne bi desilo da neko zbog njega strada.
Ide sam, polažući svu nadu u Božju zaštitu!
U razgovorima sa stranim državnicima i predstavnicima drugih crkava i verskih zajednica, njegova nezaobilazna tema je stradanje Srba i pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji.
A, videlo se, najmoćnije zemlje sveta koje su izvršile agresiju na Srbiju 1999. godine, čiji su vojnici potom došli da „čuvaju mir“, sve otvorenije su radile na otcepljenju Kosova i Metohije.
Zato Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, pod predsedništvom patrijarha Pavla, krajem 2005. godine, povodom najave da će otpočeti razgovori o utvrđivanju „konačnog statusa“ Kosova i Metohije, upućuje poruku kojom se traži da se „uzme u obzir interes svih građana“ koji žive na ovom području, jer „hleba, sunca, vode i ljubavi Božje na Kosovu i Metohiji ima za sve nas“. Ali i zahteva: „Ukoliko bi se desilo, ne daj Bože, da bilo kakvo rešenje bude nametnuto, Sabor očekuje da Skupština Srbije obznani celom narodu da je izvršena nelegitimna i nelegalna okupacija jednog dela naše nacionalne teritorije“.
Po završetku zasedanja Svetog arhijerejskog sabora, patrijarh se i lično obratio, preko brojnih domaćih i inostranih medija, s upozorenjem: „Na jeziku pravde i međunarodnog prava svaka pomisao da se otme Kosovo i Metohija značila bi da se pred očima celog sveta u 21. veku, jednoj demokratskoj državi usred Evrope, silom oduzima deo teritorije, koja uz to važi i kao njena duhovna kolevka“.
Pri tom, kao i u svim drugim prilikama, srpski prvojerarh napominje: „Mi ne tražimo ništa drugo nego da se pitanje Kosova i Metohije reši na isti način na koji su i druge evropske demokratske države rešile slična pitanja.“
Na kraju tog svog obraćanja, patrijarh Pavle posebno se obratio svojoj duhovnoj deci, vernicima Srpske pravoslavne crkve, s porukom: „Budite verni, hrabri i jedinstveni! Čuvajmo svoju dušu i savest! Tako će biti sačuvana i sveta, mučenička zemlja naših časnih predaka“.
 


 
NAPOMENE:

  1. Glasnik SPC, br. 12, decembar 1990.
Ključne reči:

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *