Брига шта ће ко да каже или помисли

Питање:
Поштовани, Имам различита духовна искушења, наиме свакодневно се борим са тиме шта ће ко да каже или помисли о мени, као да ми је то важније од самог Бога. То ме јако боли а не могу да се изборим против тога, осећам грижу савести због мог маловерја. У тренуцима те моје слабе вере у Исуса Христа почнем да тражим одговоре на моје проблеме у длану, такозвана хиромантија. Идем линијом мањег отпора да материјалним доказом са длана прочитам колико ће ко живети или да ли је добар човек, покушавам да се ослободим од тога али ми не иде због тога избегавам већ дуже време да се причестим, јер понављам мој грех и после причешћивања. Такође сам свакодневно због наведених горе мука нервозна. Желим само да се вратим Богу али још увек не верујем да хоће да ми помогне око горе наведеног јер то доказује да му ја не верујем. Не желим да Га тражим због тога да ми реши проблеме већ само да ми помогне да имам веру у Њега у вечни живот. Лења сам да се молим Богу али када се помолим осећам тренутно мир али после ми се враћају стари горе наведени проблеми. Молим Ваш за савет и предлог како и шта да радим да заволим Бога свим срцем своји, свом снагом својом свом мишљу својом као и ближње своје. Желим Вам свако добро и Бог Вам помогао.
Н.Н


Одговор:
Драга, вера је дар Божји али и људско прихватање. Бог нам дарује безбројна добра, али ми ћемо имати користи само од оних које добровољно прихватимо и са њима будемо истрајно живели. Ти верујеш у Бога и знаш добро шта Бог тражи од нас људи и да ће наше спасење зависити само од тога како нас Бог гледа и прихвата. Па опет Ти се плашиш шта ће други о Теби мислити. Ако се искрено трудиш да угодиш Богу, бићеш и у очима правих људи позитивна личност. Да је Господ хтео, и да је то потребно за њихово спасење, да људи знају колико ће живети или каква ће им бити “судбина”, Он би то уградио у човекову свест. Он то није учинио и за све људе важи оно златно правило: Труди се, као да ћеш живети стотину година, а владај се и надај, као да ћеш сутра умрети! Иако је Бог у длан и човекове прсте уградио непоновљив код, ипак се гледање у длан сматра гатањем, јер се покушава открити оно “што је Бог задржао у својој власти”. Зато, мани се сестро гатања, повери себе и сав живот свој Животодавцу Богу, огледај се у огледалу Божјем, пред њим настој да будеш лепа и чиста, а за огледала људска, која могу и те како да буду искривљена, немој много марити, јер свим људима никад нећеш моћи угодити. Исповеди се код свог надлежног свештеника, обећај Богу да ћеш настојати да не понављаш грех гатања и причести се. Причешћуј се што чешће, али увек после исповести код истог свештеника и настој да причешће примиш што спремнија.
Благослов Ти и милост од Господа Исуса Христа, Који је “посредје нас”. Твој о. Душан

Comments are closed.