Брак уместо монаштва

Питање:
Помаже Бог браћо Имам један проблем и недоумицу па бих вас замолио да ми помогнете и кажете, да ли сам учинио гријех. Овако, око 9 мјесеци сам био на СМС порукама и писмима са дјевојком. Контакт смо почели прије него смо се упознали. Први пут смо се видјели након 3 мјесеца дописивања. За тих 9 мјесеци видјели смо се само два пута и све укупно провели заједно око 3 сата! Када смо се срели по трећи пут званично смо ступили у везу. Дакле, љубав се није родила из гледања једног у друго, него нечег скривеног у нама и око нас… Заједно смо више од годину дана. Ја студирам у иностранству, а она у Београду. Услед тога не можемо себи да приуштимо више од два мјесеца годишње физички да смо заједно. Одлазио сам њеној кући и она мојој. Она се мојима допала, али ја њенима нисам из простих разлога сто нисам из њеног села и што нећу наставити, као зет, обрађивати земљу њеног оца. Чујемо се сваки дан и волимо се. Вјерујем јој и вијеран сам. Имамо у плану брак, дјецу, али тек кроз коју годину, док ја завршим студије. Но, она има проблеме са својима. Врше притисак на њу да ме остави, да живи по неким њиховим правилима… Она је осјетљива особа и све ју то дубоко погађа, што је и нормално. Исход свега тога је да је она прије пар седмица дошла на идеју да се замонаши ако не успије њих да приближи Богу. О нашем заједничком одласку у манастир смо већ причали, али тек под старе дане. Схватате већ како сам се осјећао када сам увидио да постоји могућност да изгубим особу коју волим, са којом желим брак и дјецу, са којом желим будућност. Другу не могу да замислим у свом животу нити желим другу. Да ја напуштам школу, скоро па није могуће, јер сам везан уговором са државом. Предложио сам да она доје код мене. Пристала је. За пар дана ћу јој послати папире за визу. Питам се да ли сам направио гријех што сам је, на неки начин, одговорио од монаштва и што сам јој понудио себе, живот самном, овоземаљски живот, умјесто да свој живот посвети Свевишњем и проведе га у миру и молитви? ? ? Нека вас Бог благослови.
Н.Н


Одговор:
Драги, Мислим да си сасвим исправно поступио и честитам ти на одговорности и одлучности. Немој се оптерећивати таквим мислима, буди јој добар муж и гледај унапред а не уназад. Спремите се за брак постом и молитвом – кад она дође, изаберите време што пре, постите бар недељу дана па се причестите. Монаштво је подвиг а и брак је подвиг. Имаћеш сада одговорност и за породицу а не само за себе. Добро би било да читате молитве за св Тајну брака: http: //svetosavlje.org/molitve/index.php? mlId=13&akcija=prikazi&kt=2
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *