Питање:
Помаже Бог! Да би ми ви дали прави одговор на питање, мислим да би било добро да вам кажем неколико ријечи о себи: Рођена сам у Сарајеву (1981.) , због ратних околности 90- тих година, много пута сам мијењала мјесто боравка. Кад сам имала 14 година, умро ми је отац. Моја мама и ја смо биле у много тешким животним околностима… мама је напорно радила и подржала ме је да завршим факултет. Захваљући доста њеној пожртвованости, ја сад имам добар посао и у могућности сам да помогнем себи и другим људима…. Оставши рано без оца, снажно сам прижељкивала да у овом лудом времену сретнем нормалног мушкарца са ким ћу моћи основати породицу…. И срела сам га прошле године и одговара ми у потпуности. Никад га прије нисам срела иако смо 2 пута пријатељи (имамо заједничку родбину) . Он ме је запросио, ја сам пристала… Занима да ли је у духу Православља да се вјенчамо иако смо 2 пута пријатељи: Мамин први рођак је оженио тетку (очеву сестру) тог мог вјереника, а мамина прва родица се удала за стрица (очевог брата) мог вјереника. Да ли, због двоструког пријатељства, треба да добијемо Благослов прије вјенчања у цркви? ? Срдачан поздрав!
Невена
Одговор:
Драга сестро Невена, ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Твоја недоумица у вези склапања брака са Твојим изабраником нема никаквог основа, иако сте, како Ти кажеш „2 пута пријатељи“. У оба пријатељства Ти са Твојим вереником стојиш у 8. (осмом) степену двородног сродства (сродство по пријатељству) и за тај случај не постоји никаква сметња или забрана за ступање у брак. Хвала Богу да си нашла човека са којим ћеш се венчати и засновати породицу, са ком ћеш рађати и васпитавати децу и ја вам желим благословен брак, здравље и духовну крепост, међусобну несебичну љубав и доста деце, по народној песми: „Двије кћери и четири сина! “
Уз срдачан поздрав ваш о. Душан