Брачни проблеми.

Питање:
Поштовани оче, Овим путем желела бих да вас замолим за један духовни савет. Пре тога изложићу вам своју ситуацију: Упознала сам мог садашњег мужа преко интернета, 1999 године а 2000 сам родила мог сина Алексу. У то време нисам знала даа је он ожењен и да има троје деце као и то да је старији од мене 11 година, све то ми је прећутао! Иначе он је из Далмације са привременим радом у Швајцарској. Моје материјално стање није било повод мог контакта са њим, пошто и моји родитељи раде у Немачкој. После рођења детета, сазнала сам све то и обратила се једном свештенику за савет који ми је тада рекао да детету дам његово презиме. После тога инсистирала сам да се венчамо у цркви и општини, пристао је на брак у општини претходно се равевши од жене са којом није живео 10 година. Дете смо крстили у цркви. 2003године моји родитељи су нам помогли да купимо стан у Швајцарској у коме сад живимо, али појавио се други проблем. Он је имао контакт са другом женом са којом се како он каже раставио кад је мене довео у Швајцарску, значи био је са њом када је добио сина са мном. Нисам знала ни за ту везу која ми сад прави проблем јер нисам сигурна да је све то готово, пошто га та жена зове и шаље неке поклоне а он се само на то смеје и каже да је заборавим! И све то ме ставља у неодлучну позицију. Разлог због којег се двоумим да наставим да шивим са њим је да он не жели да има друго дете са мном, да не жели црквени брак и уопште комуникација између нас као супружника не постоји, не пита ме за мишљење, он одлучује о свим битним стварима. Стално приређује разне непријатности а не бих желела да то утиче на моје дете. И због свега тога ја бих желела да ме посаветујете како да решим овај мој проблем. Да ли ми саветујете да останем са њим или да се вратим код родитеља у Србију. Волела бих да ме посаветујете како ја да се поставим према њему да би ствари кренуле на боље пошто га ја још увек волим и не бих желела да моје дете одраста без оца! Била бих вам веома захвална да ме посаветујете јер немам коме другом да се обратим.
Гордана


Одговор:
Драга Гордана, Свака наша, макар и мала одлука, као и све што чинимо данас, неизоставно вуче за собом читави низ последица, од којих неке могу трајати краће, друге дуже, а неке и за увек, и овде и у вечности. Према томе, ми смо ти који сносимо одговорност за своје одлуке и поступке. Јер, некада и сасвим мала одлука повуче за собом читави ланац догађаја. Имајући ово у виду, јасно је и да сваки мој савет истовремено значи и преузимање једног дела одговорности за даљи низ догађаја и последица које би из њега могле проистећи. Гледајући овако, са стране, другоме би било релативно лако да каже „то није било добро”, или „треба да урадиш то и то”. Међутим, шта год неко мислио или говорио, ти ћеш у ствари бити та, која ћеш морати да изађеш на крај са свим последицама једне одлуке. А, колико ти имаш снаге, љубави, воље, енергије, стрпљења, и свега осталог што је потребно да се једна одлука, било позитивна или негативна одржи, то ја не знам? А то је управо оно што је најважније у целој причи. Да ли да га оставиш или не? Одлуку о томе мораш донети имајући у виду своје жеље и могућности. Јер од њих зависи све друго.
А пре него што човек донесе неку одлуку и учини неко дело, он би требао да се запита да ли је то у реду или не? Да ли би то било исправно или не? Има ли са тим у вези, неких моралних норми које би се требале поштовати или не? Господ нам је дао здрав разум којим би требали да се користимо, како би знали шта је паметно а шта не. Усадио је сваком човеку у срце морални закон, који нам кроз савест говори шта је исправно а шта не. Дао нам је и Сина свог, који је јасно објавио свим људима Јеванђеље љубави и спасења, које се до данас чува и проповеда кроз Цркву Његову, која траје до свршетка века. Све ово можемо и морамо користити како би знали шта је добро а шта не, и у овом а и у оном свету. И ти би требала да се користиш овим средствима пре него што нешто учиниш. Нека ти Господ буде помоћник и покровитељ. Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.