Брачна дилема

Питање:
Помаже Бог. Све срећне породице су сличне, свака несретна је несретна на свој нацин. Стварно небих волео да дужим и да пишем опширно али покушаћу да будем сажет и прецизан у излагању свог проблема.Венцао сам се са својом супругом пре 3 год. Наиме од почетка нам није исло. Једино лепо из тог нашег Брака је дар Божији у виду наше кћерке. Ми смо једноставно два различита света. Због тога смо у сталним конфликтима и свађама. За моју супругу је све у материјалним вредностима мерљиво док ја имам мало другаци став. Од недавно сам свој мир и смисао пронашао у нашој вери и цркви. Као почетник и неко ко није био имун на многе грехе који нас окружују, имам ужасну борбу у себи и трудим се да уз Божију помоћ устрајем на том путу. Уместо да у свом дому имам подршку и да захваљујемо Господу на овом што нам је дао, наилазим на подсмех и цинизам. Пуно пута будем испровоциран и сам упаднем у ту замку, гнева свађе и нетрпељивости. Сваки покушај разговора се завршава неуспешно јер као да причамо различитим језицима. Једноставно у нашем браку нема љубави поштовања разумевања, свега оног што чини брак. Једина светла тачка нашег брака је као што рекох дете. Могу ли знати да ли развод у овом случају се коси са црквеним правилима и начелима? Да ли је већи грех живети у лажи и нехармонији или прекинути?
Бранко


Одговор:
Драги брате, ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Циљ хришћанског брака је потпуна телесна и духовна заједница у којој се рађају и васпитавају деца. Успешан брак настаје слободном вољом, коју испољавају вереници, а Црква, кроз Свету тајну венчања, призива Божји благослов на ову “Цркву у малом”, како се назива хришћанска породица. И заиста, сасвим лепо закључујеш, да је ваша кћерка испуњење циља ваше брачне заједнице. У рађању деце супружници се уподобљавају односу љубави Свете Тројице и ту они заиста чине Цркву у малом. Кажеш да вам од самог почетка, од венчања, није ишло добро и да се такво стање продужава већ три године. Да ли је једно од вас, или можда обоје, у брак ушло неприпремљено, без довољно озбиљности и схватања суштене, значаја и обавеза у браку, то само вас двоје знате. Можда и обострани одабир није био баш најбољи. А од доброг и правилног избора зависи често и цео живот, па без обзира како се брак, у крајњој линији, и завршио. Кад човек хоће да зида кућу, он тражи доброг архитекту, па доброг извођача радова, па солидан материјал, јер кућа треба да траје за више генерација и да представља место пријатног боравка. А када двоје намеравају да заснују породицу, чије потомство треба да надживи камене куће, онда треба још више отворити очи и темељно припремити почетак изградње те заједнице. Дакле, по свему судећи, вас двоје нисте спровели те припреме адекватно циљу који је требао да буде постигнут: потпуна телесне и духовна заједница. Међутим, Бог вам је помогао и пружио вам помоћ у савладавању почетних пропуста, даровао вам је кћерку, плод ваше заједничке жеље и љубави. И каже се, ако брак и није склопљен са пуноћом љубави, ако се супружници нису међусобно везали несебичном љубављу, кад дођу деца, онда она надокнаде те пропусте супружника. Деца су заједничка брига, заједничка љубав и супружници се одједном нађу у заједници, нађу се да истом љубављу воле једно треће биће и у тој заједничкој љубави налазе и смисао и циљ своје брачне заједнице. Кажеш, да си у вери и Цркви нашао свој мир и неку надокнаду за немир у кући. Значи ли то да сте вас обоје, до сада, били ван Цркве, да се нисте интересовали за хришћански живот и моралне принципе? Можда вас ни родитељи нису васпитавали у хришћанском духу? Ти си, дакле, сам од себе решио да утеху и смисао живота потражиш у Цркви, у вери отаца. Свакако, то би у нормалним условима требало да представља освежење и за вашу брачну заједницу, да дух хришћанске љубави почне да прожима ваша бића. Нажалост, како сам кажеш, уместо разумевања, долази потсмех и цинизам. Није то никаква новина. Па Христос је рекао да ће сви они који Га буду следовали бити изложени поругама, мржњи и прогону, али томе треба да се радују, јер ће им за то бити велика награда на небесима. И још је Христос рекао да ће човеку непријатељи бити његови домаћи, чак чланови породице. Ти си, хвала Богу, нашао пут, нашао си себе, али не смеш да останеш себичан, да то благо задржиш само за себе. Треба своју супругу да приволиш, да је осведочиш, како би и она, с тобом заједно, а за срећу и опстанак ваше породице, пошла Твојим путем и напајала се са неисцрпних јеванђелских извора. Но, поступај с њом веома пажљиво. Као што Тебе нико није присилио да пођеш у цркву и да се заинтересујеш за верска питања, тако и њу немој ни нашта присиљавати. Она из Твог понашања, из Твог односа према њој и кћерци, треба да схвати како је лепо и добро бити у заједници са Богом и Божјим народом. На развод не треба ни да помишљаш. Послушај шта саветује Свети апостол Павле: И ако нека жена има мужа неверујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља. Јер се неверујући муж посвети женом, и жена неверујућа посвети се мужем, иначе деца ваша би била нечиста, а сада су света… Јер шта знаш мужу, можда ћеш спасти жену (1. Коринћанима 7, 13-14) . Моли се Богу да сачува ваш брак чистим и беспрекорним, онако како се свештеник и молио на вашем венчању. Докажи да си пристајањем уз Цркву и жељом за духовним усавршавањем, обогаћен и појачаном, састрадалном љубављу према породици и да Ти је породица, Црква у малом, на првом месту Твога животног планирања. Прегаоцу Бог даје махове, каже наш мудри народ. И Твој труд око очувања породичне заједнице, уз Божју помоћ, биће сигурно успешан. У васкршњој радости Тебе и Твоју породицу поздравља победним поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ, о. Душан

Comments are closed.