NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Borba za spasenje duše

Borba za spasenje duše

Pitanje:
Blagoslovite oci! Unapred se izvinjavam ako će moje pisanje biti predugačko, pokušaću što više da ga skratim. Čitao sam sva pitanja i odgovore ali nisam našao ono što me interesuje. Prvo ću vam ukratko reći nešto o sebi i opisati neke događaje i stanje u kome se nalazim.- Imam 32god, živim u beogradu, Oženjen sam i hvala Gospodu Hristu imam živo i zdravo muško dete od 2, 5 god. Moji problemi počinju u mojoj 12-oj god. života. Odmah nakon smrti moga dede dobio sam užasne košmare koji su trajali oko 40-ak dana nakon njegove sahrane. Svaki od tih košmara je bio skoro identičan (Ja stojim u sredini dnevnog boravka a oko mene se pojavljuje moj pokojni deda i to u sve više i više prikaza- napr. prvo ga ima jedan, pa zatim dva, tri, deset itd., okružuje me sa svih strana i približava mi se sve više, gleda me u oči i smeje mi se. Mene hvata nenormalan strah koji postaje sve jači i neizdržljiviji, a ja stojim oduzet i nemogu da se pomaknem) . U tim momentima sam se budio u vrisku, znoj je lio sa mene, bacao sam se po krevetu od duševnih i telesnih bolova i straha, nisam mogao po 20-30 minuta i više da dođem sebi, a dešavalo se par puta da ga vidim kako stoji pored kreveta i kad se probudim, mada brat koji je spavao samnom u sobi nije ga video.To se dešavalo kada god zaspim u toku noći – više puta. Ti snovi su prestali pošto me je moja majka koja je u to vreme bila da tako kažem „nevernik“ odvela kod neke babe da mi baja oko glave (gasi ugljevlje ili tome sl.) . Nakon toga ja sam se potpuno zatvorio u sebe i evo od tada ima dvadeset godina, a ja sam ostao još uvek ono preplašeno dete samo sad sa mnogo većim problemima i strahovima. Imam strah od ljudi i konstantne napade straha, kako bi se reklo od ničega, ali naravno svi znamo ko stoji iza toga. Znam da niste tumači snova i cilj mog prepričavanja košmara nije bio da mi rastumačite, pošto verujem da taj koji me je mučio nije bio moj deda, bez obzira kakav je bio, mislim da me je voleo, a iza njegovog lika se krio neko ili neki (vi najbolje znate ko su) . Uzgred da kažem nešto o dedi.- On je bio veoma težak i tvrdoglav čovek, koji je u mladosti bio veliki vernik i ktitor naše pravoslavne crkve, da bi posle drugog svetskog rata (neznam iz kojih razloga) zamrzeo crkvu i veru i postao ortodoksni komunista, naravno borio se kao partizan na mnogim frontovima. Preminuo je nakon višegodišnje patnje, pošto mu se najmlađa ćerka (moja tetka) teško razbolela. Bojim se da nije u pitanju crkvena anatema, pošto je po priči moje babe deda isterao sveštenika iz kuće i zabranio da dolaze, ali moja baba je dok je on spavao krišom dovodila sveštenika da sveti vodicu. Pitao bih vas da li dete do dvanaeste godine može da učini tako velike grehe da ga Gospod stavi na takva iskušenja ili je u pitanju nasledni greh, možda neko prokletstvo? Ja sam naravno kršten, u crkvu sam počeo da idem od pre par godina, pošto se u mojoj kući nije mnogo govorilo o veri, a moji roditelji su živeli pod komunističkom obmanom, tako da nisam imao od koga da saznam nešto više o našoj svetoj veri. Moja predpostavka je da ja i veći deo familije sa dedine strane plaćamo njegove grehe. Nekoliko mojih bližih rođaka pati od nekih duševnih bolesti i tegoba uključujući i mene. U mojoj kući vlada pretežno netrpeljivost i nerazumevanje, jedino smo se moj brat i ja okrenuli crkvi i veri. Poštovani oci ponovo se izvinjavam ako je moje pismo isuviše dugo i zbrkano, trebalo mi je mnogo hrabrosti da ga napišem, jer me ovi nečastivi muče i noću i danju. Molim vas recite mi šta bih trebao da radim, osim naravno osnovnih stvari kao što su post molitva, odlazak u crkvu na liturgije, pričešće, milostinja, da li ima neka posebna molitva u ovakvim slučajevima, da li bih možda trebao da posetim neki određeni manastir da li znate nekog iskusnog duhovnika? Bojim se za svoje najmilije pogotovo za svoje dete da nepropati kao ja. Živeo sam ovih dvadesetak godina u velikoj duševnoj patnji, ali nežalim ni dana ni trenutka zbog toga što sam preživeo, smatram da je to moj krst koji sam nosio i nosiću, samo što sam sve slabiji i sve mi je teže da ga nosim i da se borim, bojim se da neposustanem zbog nemoći. Ovo pitanje sam vam postavio pre više meseci, nisam još uvek dobio odgovor na njega, možda sa ga poslao na pogrešan način ili nije stiglo do vas.. Milost vam i svako dobro od Gospoda želim vam da vas zdravlje služi i da uvek budete tu za nas zalutale ovčice, da nas razumnim savetima i prosvećenim odgovorima povratite nazad u Hristovo stado.U nadi da ćete mi što skorije odgovoriti.
Predrag


Odgovor:
Dragi brate, Potpuno razumem Tvoje patnje, obzirom da sam i sam patio duži niz godina od tih noćnih košmara. U Drugom svetskom ratu, kad sam imao nepunih šest godina, doživeo sam jedan šok, u strahu da nas ustaše pristižu, dok smo bežali ka šumi. Od tada su noći bile užasne. Kad god bih zaspao, u san bi mi dolazile neke provalije, neki bazdani, u kojima sam ja lebdio bez nekog oslonca. Tek kada sam sa 14 godina otišao u Bogosloviju u Manastir Rakovica, gde nas je u jednoj sobi spavalo 50 đaka, ti košmarni snovi su polako prestajali, da bi za godinu-dve potpuno nestali. Dobro si opisao život i karakter Tvoga dede i to može da predstavlja jedan od razloga Tvojih košmarnih snova. Deda je, svakako, umro nepokajan. Nije se ni pred smrt vratio Crkvi, koja ga je, kao brižna mati, čekala. Možda mu ni opelo nije izvršeno, a nije imao niko da se moli za njega. Nisi Ti zgrešio za Tvojih 12 godina, da bi zbog svojih grehova ispaštao. Naprotiv, Ti si verovatno bio jedina čista duša (da li je brat stariji ili mlađi od Tebe, nisi naveo) u momentu dedine smrti i Tebe je, možda, Bog odredio da se moliš za grešnu dušu Tvoga dede. Njegova duša je patila pred Bogom, a Ti si patio ovde na zemlji. Nažalost, Tvoja majka, koja nije poznavala veru svojih otaca i nije se obratila Crkvi, već se odala sujeverju. Vodila je Tebe kod vračare, umesto da svi zajedno, cela porodica odete u crkvu, da izvršite parastos dedi, da se molite za njegovu dušu, da u njegovo ime učinite neko dobro delo. Međutim, ono što nisu učinili dedini direktni potomci, ostalo je da učiniš Ti. I budi srećan da možeš za nekoga da se moliš, za nekoga koji za života nije hteo da se moli, a sada i ne može. Pročitaj u Jevanđelju od Luke, glava 16, stihovi 19 do 31, o tome u kakvom su stanju grešni i nepokajani pokojnici. Verovatno je i sama dedina smrt bila za njega užasna, verovatno je agonija trajala dugo i bilo je teško da se duša oslobodi od tela. Uz molitve Bogu za pokoj duše Tvoga dede, imaj i veliku radost zbog produženja života, zbog Tvoga sina, a daće Bog da se rodi još sinova i kćeri. I nemoj se, kako kažeš, zatvarati u sebe. Nema za to nikakvog razloga. Deda je proživeo svoj život onako kako je on izabrao, skončao je kako je zaslužio, sada je pred Gospodom i On će mu suditi. Moli se za njegovu dušu, kad god pođeš u crkvu, zapali za njega jednu voštanicu, zamoli sveštenika da njegovo ime pominje na proskomidiji. Ti se okreni svojoj ženi i detetu. Radujte se njegovim koracima i svakoj izgovorenoj reči. Nastojte da se u kuću useli mir, sloga i razumevanje. Veliku pažnju posveti religijskom obrazovanju Tvoje supruge, a to ćeš najlakše uspeti ako sam budeš smiren i strpljiv, ako budeš pokazivao ljubav prema svima. Jer nije dovoljno samo „okrenuti se Crkvi“, ići na bogosluženja, čitati versku literaturu. Treba, na prvom mestu, svedočiti veru, njene istine, pre svega živeti po veri. Tako ćete uspešno da odgajate i vašeg sina, kao i buduću decu. Blagoslov Gospodnji da bude na celoj Tvojoj porodici, a i ja ću sutra na Litrugiji pomeniti Tvoje ime i celu Tvoju familiju. Pomoliću se i za pokoj duše dede, iako ne znam njegovo ime. Bog zna svakoga od nas i po imenu nas poziva. Pozdrav o. Dušan

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *