Борба за брак

Питање:
Помаже Бог! Поштовани очи, Најпре се извињавам што ћу бити опширан с обзиром на мој проблем надам се да ми нећете замерити.Наиме пре 4 године сам се оженио женом која није васпитана у православном духу, којој је вера страна и отада почиње мој ход по мукама.Имамо ћерку од три године, већ после њеног рођења почињу озбиљни проблеми у мом браку.Жена коју сам оженио се понаша према мени као према случајном пролазнику, службено, и као према подстанару с обзиром да смо живели у њеном стану.Одлазио сам од куће и враћао се.По ономе што са читао у духовној литератури имао бих сва права да се разведем, да имам други брак и породицу, наиме та жена не испуњава према мени ни световне ни духовне обавезе, не поштује ме, не уважава, не спава задњих годину дана самном, живи свој живот, не жели да рађа децу, два пута је ишла на абортус против моје воље, све то је подржано од њених родитеља, јер је наводно она несрећна и незадовољна, при томе не питају како се она понаша…Ја у таквим условима редовно постим и молим се Богу, причешћујем се али сам у великим стресу.Једина жеља ми је да сачувам тај брак и породицу, да живим са дететом, што је изгледа са овом женом немогуће.После две године оваквог живота ја сам се разболео, добио сам малигни тумор на тестису и оперисан сам.Тренутно живим сам у изнајмљеном стану, административно нисмо још разведени, она ме посећује мимо моје воље, при томе ни не покушава да разговара о браку.Ста сада чинити? Желим назад своју породицу или нови живот, брак? Молим вас да ми одговорите како наша црква гледа на то у конкретном слуцају? Морам вам напоменути да сам повремено у контакту са својим духовником који на жалост није близу, а и презаузет је, који је био против мог одласка из куће и који је сада против хемиотерапије коју бих требао ових дана да примим, с обзиром да у том случају има шансе за излечење јер се тумор налазио у почетној фази.
Горан


Одговор:
Бог ти помогао Горане, Обзиром да имаш „духовника“ веома је тешко давати савете за разлику од онога што ти је он већ саветовао. Прави духовник, који се радо прихватио свог духовног чада, мора да зна и своје обавезе према духовној деци као и потребно искуство врлог духовника. Сећам се да осамдесетих година ДУХОВНИКА је било толико да су могли да стану да прсте једне руке. Сада је то много другачије? ? ? Духовник је онај који треба да зна цео живот свог духовног чада да би могао да га води кроз живот. Један од великих духовника а сада Игуман свога манастира је овако саветовао своја чада: “… када ми се поставе питања која се тичу брака и породице ја их увек пошаљем код надлежног свештеника, јер и он је сам брачан па им може више помоћи из свог животног искуства него што могу ја који сам безбрачан и познајем само теорију….“ Што се тиче твог лечења мислим да би требао да се подвргнеш терапији јер и наш народ каже: “ Чувај се и Бог ће те чувати“. Желим ти од Господа свако духовно добро. о.Милан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *