Борба са страхом

Питање:
Помаже Бог! Одмах ћу прећи на своју причу и питање: имам 21 годину, родитељи су ми разведени и одмах по разводу тата је погинуо, али је мама у браку са њим имала много проблема због његове љубоморе, много стреса…чак и док је била трудна са мном па је све то оставило трага на мени тако што сам страшива, бојим се животиња, било којих, чак као мала нисам смела да седим у трави. Прочитала сам многе Ваше савете на сајту-светосавље, али бих волела да ми напишете Ваше мишљење у вези мојих проблема. Отприлике годину дана била сам у великој депресији, мрзела сам све око себе, а нек Господ опрости и своју мајку, при сваком разговору с њом “кључала” сам од беса, сви су ми сметали и досла сам била до фазе да сам размишњала о самоубиству, али Господ ме није напустио и отишла сам у један манастир код духовника, генерално сам се исповедила и осећала сам се заиста невероватно, велико олакшање и хвала Богу све је кренуло на боље, кад год сам могла ишла сам код мог духовника, али пошто у тај манастир долази јако пуно опседнутих и бораве тамо да се исцеле видела сам њихове реакције на молитвама, јелеосвећењу итд… Ноћима нисам могла спавати, са једне стране ме све то чини ми се јачало у вери али опет тај страшни страх ме побеђивао. Мој свештеник ми је почео читати молитве против страха па сам престала и да идем у тај манастир јер заиста је тешко све то гледати, спавати са тим људима у истој просторији… Читам молитве Богородици Страдалној… Често ме спопадао страх кад се најусрадније молим свим својим чулима и тако ми омета молитву, чак једном док сам читала параклис Богомајци приметила сам поред мене прошли нешто црно, неодређено два пута за редом, јако сам се уплашила, почела сам да дрхтим неописив осећај али сам наставила молитву. После сам се осећала некако исцрпљено, мој прота ми је рекао да су то спољашњи напади и да је добро што је прошло. Освештала сам стан. почела сам да сама славим св. Георгија пошто и живим сама мама је у иностранству. Занима ме да ли ови моји страхови могу имати везе са мојим детињством док је мама била у браку? Иако смо кад се мама развела прешли код тетке да живимо и они су ме одгојили и поучилии са мамом вери Христовој. Дуго сам размишљала и одлучила сам да узмем благослов од мог проте да постим и понедељак (поред среде и петка) да ме чувају сви Анђели од нечистих сила. И још једно питање, да ли духовници могу да дају благослове да некрштени приступају св. Тајни јелеосвећења и да се неке девојке док имају циклус могу причешћивати (због болести или већ неког разлога) ? Кад год могу посећујем овај сајт и хвала Богу кад можемо и овако да се информишемо о питањима вере наше. Хвала Вам пуно што ћете посветити времена и мени грешној. Срдачан поздрав и свако Вам добро од Господа!
Н.Н

Одговор:
Драга, Лично мислим да када је човек свестан својих поступака да он има могућност расуђивања да се бори и избори са својим страховима. А то је велика нада.
Страх долази од злога и завидног анђела; од његове мржње и жеље да нас све уништи. Страхови долазе од „непознатог“ или „оностраног“, па нам остају једини начини борбе са њима користећи се искуством које нам је Црква оставила и свакодневно их предлаже. Све зависи од степена духовности Бојана.
Видите, људи ваших година па и млaђи, пролазили су кроз угњетавања разних идеологија и политичких система, кроз вековне неправде и трауме; такве трауме да их ви не можете ни да замислите: „ данак у крви“; констатно отимање и силовање младих девојака и жена; набијање људи на колац; обезглављивање трупова и са тим људским главама зидање грађевина; паљење кућа и стварање збегова по разним гудурама и забитима, и мноштво других тих срашних примера. Све је то учињено да би се наметнуо страх као политичко средство, што је био испланиран психолошки рат ради менталног рушења човека. Чини нам се да када би то и данас било и неко тако нешто преживео да би једноставно полудео. И у овим недавним ратовима бележимо нека сверства која су оставила огромне психичке последице код неких страдалника. Па се јавља питање: а како то у тим ширим и стогодишњим зверствима наш човек је успео да ментално издржи, чак да ствара јаку жељу за животом, и особођењем (то тако јако сведоче сви „циклуси“ наших народних песама) , а у овим нашим релативно мањим и краћим срадањима човек је тако скршен? Одговор лежи у томе што су онда људи живели и умирали за Правосалавље (Хришћанство) , њега су са љубављу исповедали и тако корачали даље и даље. Водила их вера и укрепљавао их Христос. Када је човек без вере, без свете хришћанске наде онај ко преживи ове трауме на њему остају озбиљне последице. Човек никада сам није могао кроз оваква страдања и зато је увек ишао са Богом, а када је Без њега он је једноставно пуцао по свим шавовима.
Страхови долазе од лажног убеђења да ми можемо сами да се организујемо када у то улажемо све наше физичке и менталне снаге. Знамо да не можемо а не тражимо помоћ. Постајемо богови, јер желимо да све контролишемо а скоро је све изнад наших снага. Дакле, тиме се показује да ми уопште не поседујемо наду на Бога. Без те свештене наде ми у нашим планирањима просто на просто изгоримо. А свети Теофан Затворник нас поучава, да „када се предамо у наручије Божије“, и Његовом промислу, ми нема шта да бринемо, јер ако и буде неко „испитаније“ (провера кроз неко страдање) , Он нам неће дати да понесемо бреме које је преко наших сила. Предајмо се Богу и све ће бити уреду, а у том поверењу нема разлога за страх. На нашем светом Крштењу Црква кроз богослужбени прокимен пева: „Господ је моје просвећење и Спаситељ, кога има да се бојим“. То је печат целог нашег живота и њега никада не смемо да изгубимо! Ето, у манастиру сте сазнали да има већих мука и страдања, неупоредиво већих од ваших. Благодарите Богу и за то што вас је од горег сачувао, нудећи вам много, много мањи крст да носите. Нема тога ко не носи неки крст у овом свету само многи не желе да то покажу из разних разлога, а поњавише из оних малограђанских.
Док поред вас «пролази нешто црно» и није тако страшно, јер Свети Оци кажу да ће највећа победа ћавола да буде када људи престану да верују да он постоји. Немојте томе дајете пажњу осим што треба у том случају да појачате молите (певајте тај поркимен крштења) . Када су се људи у старинама борили са грехом он се много више јављао, и из те своје немоћи плашио људе, док сада нема потребе за то, јер му већина служи и угађа. Читајте Житија Светих и видећете какву су свети мужеви бробу водили борећи се, и привиђајући проклете и нечисте силе. Неверујте психолошким анализма ових привиђања, јер обично тврде да је то лично умишљање, и тиме поричу нечисте силе и искуство борбе са њима светих људи.
Ви питате: «Занима ме да ли ови моји страхови могу имати везе са мојим детињством док је мама била у браку? Могуће је да постоји веза због тога што сте бојали неизвесности, јер сте била нејач и тако рањива, док сада као одрасла немате разлога да се кријете иза неке «фигуре оца» или да је у неком градите. Само у Богу постоји сигурност, јер је у Псалму написано: « Немојте се надати на синове људске»! И немојте ни ви. Сада је време да као одрасла особа изградите свој лични однос према Богу и Заједници, и верујте ми сви страхови има да оду као да их никада није ни било.
Да сам ја тај ваш прота, не бих вам дозволио да постите ван установљених постова, јер ваши проблеми не леже у нечистоти вашег живота (life stile) , него у недовољној нади, u недовољном созерцању и славослвовљу Бога. Они леже у том недостаку непрестаног општења са Њим, јер то није увек обавезно кроз установљено молитвено правило брзог исчитавања сабраних молитава на једно место, него је важан тај живи и динамичан молитвени однос који ствара присност, а присност рађа љубав према Богу. Та молитва вам недостаје.
Не, не може инославни хришћанин да прими ни једну Тајну наше Цркве, са тим ни Јелеосвећења.
Ако за време женског циклуса прети озбиљна незвесност да може и да се умре онда да она може да се причести док овако треба да сачека.
Мир ти и благослов од Господа
оЉуба