Борба са искушењима

Питање:
Оче, молим за помоћ. Ми славимо славу св. Ђорђа. Тата је преузео славу након дедине смрти. Покојни деда је славио и св. Николу као Малу славу, тако се звала у селу. Ми ту славу нисмо наставили да славимо. Тата је пре око 4 године на св. Николу имао удес, али Богу хвала нико није настрадао. Онда смо кренули да обележавамо тај дан, али без да се однесе колач у цркву. Запали се свеца у куци. 20. 12. 2011. мој тата је, враћајући се са посла са мајком, поново имао судар и поново смо се запитали да се нисмо огрешили. Молим вас посаветујте ме. Снезана
Снежана


Одговор:
Драга сетро Снежана, Крсна слава, црквени обичај, који имају само православни Срби, преноси се са оца на сина. У патријархално доба, када је готово целокупно српско становништво живело у селима, старешина задруге био је и носилац Крсне славе. Његови синови и унуци, који су живели у задрузи, нису, разуме се, славили посебно у својим вајатима Крсну славу, већ сви заједно са оцем и дедом, односно са старешином задруге. Међутим, ако би се који син одвојио из задруге, засновао своју породицу, са делом имања добијао је и славску икону, а уједно с тим и дозволу да у својој кући може да слави Крсну славу, без обзира што му је отац још жив. Миграцијом сеоског становништва у градове, нарочито после Другог светског рата и појачане индустријализације, долази до распада патријархалног начина живота. Синови се женидбом издвајају из породичне заједнице родитеља, било да остају у селу или су се преселили у град. Они због посла, а деца због школе, нису често у могућности да иду код оца и деде на Славу. Зато је било потребно да отац преда сину Крсну славу још за живота, како би омогућио унуцима да доживљавају Крсну славу у свом дому. Због тога је и Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве, као највише јерархијско представништво, који је и црквенозаконодавна власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка и унутрашњег уређења Цркве, донео 1985. године и одговарајућу одлуку по питању преношења Крсне славе. Та одлука гласи: “Будући да је Крсна слава празник “Мале цркве”, то јест породице, то и најмања породица треба да је слави. Кад се син одвоји у посебно домаћинство, поготово кад се ожени, дужан је да прославља Крсно име, без обзира што га отац слави у старом дому”. Из твог писма видимо да је твој отац преузео славу тек после смрти свог оца, а твога деде. Не пишеш како сте ви славили Светог великомученика Георгија (Ђорђа) док је деда био жив. Да ли сте живели у једном домаћинству, или сте одлазили код њега на славу? И да ли је његов отац раније говорио о преношењу Славе и како ће син наставити да је слави? Такозвана “Мала слава” је, или Заветна слава, или је ту Славу славио неко ко је у тој кући раније живео. Потомци нису обавезни да славе “Заветну славу” својих родитеља, осим ако тај завет није био баш за здравље деце, или пак избављење од неке несреће, која је претила деци. А то деца треба да сазнају пре смрти родитеља. И још нешто. Слава није куће, земље и имања, већ искључиво породице. И Слава се не преноси куповином куће или земље. Конкретно, ви нисте дужни да славите Светог Николу као “Малу славу”, сем ако вам то твој деда није посебно нагласио, али нећете ни погрешити, ако тога дана упалите кандило или свећу испред иконе и да се помолите Богу за покој душе дедине. Пишеш да је твој отац имао једну саобраћајну несрећу пре четири године, баш на дан Светог Николе. И то га је узнемирило. Помислио је да се огрешио што не прославља Светог Николу, онако како је то његов отац чинио. Опет да поновим, требало би да сазнате по ком основу је деда славио Светог Николу, па ћете из тога извући закључак, да ли да славите, или не. Иначе, Свети Никола је заштитник не само сиротиње и оних, који страдају на правди Бога, већ је заштитник морепловаца и путника уопште. Можда си и видела да многи возачи у колима поред крста и иконе Пресвете Богородице имају и икону Светог Николе. И молитва возача садржи молбу за заступништво Светог Николе на путу. Коначно, “Заветне славе” и настају после избављења од неке невоље или несреће у знак захвалности Богу и Његовим светима за избављење. А твој отац има разлога за захвалност Светом Николи. И друга несрећа, која се догодила на појутарје празника Светог Николе, показује да Светац брине о вашој породици и да га треба прослављати. Међутим, ви не морате отпочињати поново са тзв. “Малом славом”, већ једноставно нађите могућност да на празник Светог оца Николаја одете сви заједно у цркву, да се тога дана причестите, да упалите свећу и помолите се за душу деде (и бабе, ако је умрла) . Разуме се, у кући треба тога дана да гори кандило испред славске иконе. Свако добро од Господа и заступништво Светог великомученика Георгија и Светог Николе призива на тебе и твоју поодицу о. Душан

One Comment

  1. Oce,
    svake godine unazad 20 godina slavim zavetnu slavu 31 decembra.
    Zavetovala sam se za muza koji je imao saobracajnu nesrecu i hvala gospodu ostao je ziv.
    Nisam u mogucnosti ove godine da odnesem u crkvu zito jer zivim u inostranstvu i crkva ne radi taj dan.
    Mogu li kod kuce da upalim svecu i da ocitam ocenas u znak zahvalnosti bogu?
    Hvala unapred za vas odgovor
    Sestra