NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Borba sa duševnim nemirom?

Borba sa duševnim nemirom?

Pitanje:
Meni je otac preminuo pre dve nedelje od infarkta! Ja živim i radim u inostranstvu, doputovala sam na sahranu, ostala tamo nedelju dana i vratila se sa velikim duševnim nemirom! Naime, radi se o tome da mi je mlađi brat rođen na isti datum kada i otac (28 septebmar) , i da su neke starije žene rekle da moj brat treba da uradi nešto sa dva cveta, kako bi «otkupio» svoj život? ? ? ! ! ! To smo poslušali i brat je to uradio, mada nam je sveštenik rekao, da nije bilo potrebe! ! ! E, pošto sam se vratila u državu gde živim sa svojim suprugom, počele su svakodnevno da me more crne misli i počela sam jako da se borim sa strahom da se ne daj Bože, nešto loše ne desi mom bratu. To se dešava svakodnevno; svakodnevno ja preživljavam tu borbu! Čak sam noćas usnila jedan grozan san vezan za mog brata i sada je taj strah još veći! Odlazila sam prošle nedelje par puta u crkvu da upalim sveću za svog oca i da se pomolim za njegovu dušu; pomolili sam se Bogu i za zdravlje telesno i duševno moje porodice, da me Gospod oslobodi tih crnih misli ali se to i dalje dešava. Molim vas da mi odgovorite, šta da radim, da li to sve nešto znači, da li je to samo moja trauma i podsvest ili podsvesni strah od tih bapskih priča? Moram još da dodam da je dve ili tri nedelje pre mog tate preminuo i naš rođak (bliski) , a par dana posle tate i jedna rođaka, pa su babe pominjale da ako umru dvoje kolje se pile (ili ne znam šta još? ) da ne bude trećeg. Molim vas odgovorite, jer dok ne dobijem odgovor neću moći da nastavi da živim normalno i bez straha.
Mirjana


Odgovor:
Draga Mirjana, Hrišćanstvo kao jedina prava filosofija života od svojih prvih dana postojanja imalo je razne neprijatelje od kojih su se poprilično izdvajali razni okultisti, spiritisti i slični koji su tražili alternativne i lakše načine koji bih ih povezivali sa «onostranim». Ranija Crkva je mnogo stradala od gnosticizma koji je formiran uticajem mnogoboštva, a posebno od egipatske i grčke mitologije. O ovim problemima pišu i veliki apologeti i oci Crkve. Sv. Irinej kaže da su to »duboke i čudovišne tajne koje ne mogu svi da razumeju». Minucij Feliks u «Oktaviju» kaže da tamne sile leče od stradanja koje su same pruzorokovale; o tome su pisali i sv. Kliment Aleksandrijski i sv. Vasilije Veliki i mnogi drugi. Dakle, spiritizam u svim svojim formama bio je stari duhovni problem koji je oduvek pratio hrišćane, i on je prouzrokovao i određene kanone koji su zabranjivali bilo koje bavljenje ovim tamnim delima. Pravilo 61 Šestog vas. sabora naređuje da se spiritisti i gatari odluče od Crkve, a ako neko od sveštenih lica zaluta u ove vode onda ga 36 pravilo Laodikijskog sabora odlučuje od čina i Crkve. Da je ovo sve mnogo ozbiljno vidimo da i sv. Vasilije daje epitimiju za pomenutu duhovnu zabludu ravno epitimiji za ubice (prav. 72) . Okultisti i spiritisti, i gatari svih vrsta više nego nikada ranije vršljaju po crkvi i tako plene mnoge nesrećne i poluverujuće duše. Bez ustručavanja moram da primetim da smo mi poznati kao mnogo sujeveran narod, u kojem je vrlo rasprostranjena i virtualno usavršna veština komuniciranja ili sarađivanja sa negativnim duhovnim silama. A to je zbog naše prirodne sklonosti ka religioznosti ali i ogromne lenjosti da zaista nju zdravo i preživljavamo. Mi smo sposobni da više verujemo raznim «babama» i gatarima nego li svojoj majci Crkvi! Zašto više njima? Zato što tražimo «ekspres pomoć», da kada imamo problem da ga nekim magičnim putem («efikasnim») odmah i bez zastoja rešimo, na hajući za to da nam Gospod često promišljeno dopušta određena stradanja i brige koje treba da nas utvrde u našem smirenju. Oci podvižnici skoro u svakom svom spisu poučavaju svoju bratiju da stradanja bivaju zbog naših grehova, i da su ona najbolje metode učenja o smirenju…, ali eto, mi nemamo živaca niti duhovnosti da to sve lepo onako kako ona uči i uradimo, nego odmah tražimo alternativne puteve koji se otvoreno protive njenim kanonima i svetootačkom iskustvu. Nije dovoljno da pastir kaže, e pa «to nije bilo potrebno» (znači prvo ste se posavetovali sa babama pa tek sa sveštenikom) . «Valja se i ne valja» jeste teološki rečnik raznih gatara i vračara, i snočitača, a ne jednog pastira Crkve Hristove. On bi trebao da vam kaže otvoreno i jasno: ne gubite svoju dušu slušajući ove provincijalne i duhovno nepismene savete, koji su konfuzni i često oprečni. On bi trebao da vam kaže da su sve spiritističke veštine od sila tame i zla, koje pod vidom duhovnosti plene mnoge naivne i poštene duše. Vašim odlaskom u crkvu, kako ste ga opisali, niste mogli da nađete pomoć i utešenje niti ćete tako i naći. «Odlazak u crkvu» nije palenje jedne ili mnoštvo sveća, niti molitva od 5 ili 30 min., nego je aktivno učešće u Liturgiji koje je realno istinito upražnjavanje osnovnog hrišćanskog učenja, koje je skoncetrisano u Zajednici – Crkvi. Za umrle mi služimo parastose, i to odmah po upokojenju umrlog, zatim u deveti dan pa u 40, a kasnije po duhovnoj potrebi i osećanjima porodice, usaglašavajući ih sa Tipikom koji određuje dane za molitvu za naše umrle (zadušnice) . Nemam nameru da kritikujem ali dužnost mi je da vas pitam: kako možete da nađete pravi duhovni mir, ili kako vi kažete da vas Gospod «oslobodi takvih crnih misli koje ne prestaju čak i posle paljenja sveća ako nemate poverenja Njemu? Pre će biti da ste psihički opterećeni tim poslednjim porodičnim zbivanjima tako da ona objašnjavaju vaše učestale neprijatne sne, jer kako sami rekoste vi «svakodnevno preživljavate te more». Bolje da niste ništa radili sa ta «dva cveta» koji su vam očigledno doneli još veći nemir. Simbolizam i ritualnost posebno ukrašavaju bilo koju spiritističku seansu. Sve se nešto dešava sa nekom kratkom radnjom koja ne traži ništa a treba da donese mnogo. «Otkup duše» od koga? Od anđela smrti? Pa zar on kontroliše ili daje Život? «Otkup duše» je nešto nepoznato u pravoslavnoj teologoji! Otkup duše je hristocentričan život kroz koji se svakodnevno obožujemo, a kako je Bog izvor svakog života onda je logično da će i da u Njemu živimo. Ako verujete u silu Božiju; ako verujete i silu iskupiteljnog tela i krvi Bogočoveka Isusa Hrista; ako verujete da se na Lutirgiji vrši pretvaranje hleba i vina u Njegovu krv i telo, onda bi vi trebali na tom polju da tražite pomoć, pre svega da se kroz Tajnu ispovesti i Pričešća sjedinite sa Njim. Palenjem sveća mi pre svega ispovedamo svou plamenu veru, izobražavamo naše srce koje gori za Hrista, a da bi se sjedinili sa Njim ta sveća nije dovoljna. Ako budete sa Hristom, i samo u Njemu vidite svaku pomoć onda je logično da ćete biti oslobođeni tih crnih misli; ipak, ponekad će se pojaviti slična iskušenja, ali posle izvesnog duhovnog uzrastanja vi ćete znati i zašto ona dolaze pa vas neće mnogo zamarati jer posle obavljenog duhovnog rada sve će proći. Sveti Božiji ljudi su često blagodarili Boga ako im je On slao ispitivanja i stradanja. Očistite svoje srce i um od tih pogrešnih i nadri-saveta «šta mora da radite» i videćete da će sve biti bolje. Pokajte se pred Bogom što ste polagali svoju nadu na nešto drugo a ne na Njega. Van Crkve i njene blagodati nema nikakve pomoći pa vas zato očinski savetujem da se obratite njenim pastirima, ili iskusnim duhovnicima a oni će vas uputiti šta vam valja dalje činiti.
Želeći vam istiniti duhovni mir
Sa blagoslovom
o. Ljubo
PS Predložio bih vam da pročitate članak «Zašto se pale sveće u hramu Božijem» (možete ga naći u našoj Bilioteci) , takođe i već postojeći odgovor u «pitanje pastiru» koji adresira i ovo vaše pitanje «straha od smrti».

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *