Питање:
Оче помози! Стално ми се по глави «врте» ружне помисли, и то најстрашније, о Господу, Богородици и светитељима! Светан сам колики грех чиним… Молим се Господу да ми опрости, али баш тада Сатана ми «окупира» мозак! Читам молитву против ружних помисли, али не знам да ли је то довољно? Унапред хвала! Хтео бих још да споменем да имам 21 годину, и да сам Истину спознао релативно скоро.
Буцо
Одговор:
Драги Буцо Сатана је један велики беспосличар који више не зна шта ће са својим егзистенцијалним животом, који је мрачан и паклено досадан осим да виртуозно смишља да проба да напакости Богу (то му је сва занимација и тренутно чини његов «живот» интересатним) . Наравно, он Његове светости не може ни да се дотакне, али зато смо ми овом вечитом клеветнку и лажову најјаче оруђе да покуша дође до тог циља, ако ништа онда барем да Му се заинати и исмејава у унижавању нашег људског достојанства и Његововог промисла о нама. Смисао сваког подвига и молитве је да се избавимо ове острашћене природе која проузрокује разне бедеме када ми стремимо према добром делу (дакле, наше хтење и покрети према Богу а Он ће да нас прихвати, јер сами без Његове благодати и помоћи ми можемо ништа да учнимо) . Безблагодатним силама таме највише смета када једна душа стане на молитву, на свој свакодневни разговор са Богом. Он жели да намами, да убеди да «тамо» нема ништа, а ако му то не прође онда он почиње да користи јаче методе па улива разна ненормална размишљања која чак не мимоилазе и најсветије што Небеска и Земаљска црква има. Свети оци окривљују то стање искушења због недостатка строжијег духовног рада и метода смирења тела, мада и многи од њих саветују да се просто презиру такве мисли и дање продужи са молитвом. У томе ће се појавити ваша борба и противљење таквим прљавим предлозима нашег вечитог непријатеља, а то ће већ бити нека врста «подвига» (померања према циљу) . Треба да останете и даље на молитви и да се не уносите у ове мисли које долазе са стране онолико колико је то могуће и колико ваше духовне способности допуштају.Не падајте духом јер су такве ствари «нормалне» у овој нашој ненормалној природи коју смо наследи кроз Адамов грех и умирање. Реалност је да постоје два света и да су оба активна; и зато треба да знате да ова негативна активност долази од сила зла, и због тога са њима се не може повести борба (исправљање) неком пасивношћу него делањем и сталним духовним покретима и тежњама, рецимо: када смо за воланом; или у кухињи; или на пољу; или у канцелаији, ми увек можемо да созерцавамо Бога и Његов промисао о нама; али док смо ми за неким баром; или се налазимо на подијуму за игру; или неком стадиону где сви урличу; или сав Божији дан проведемо пред телевизором или компјутер – иргицама и шт не још? – онда та духовна активност није могућа. Све зависи од нашег избора. Саветујем вас да не падате духом него да прихватите нове духовне изазове и да се са њима ухватите у коштац, а када их са Божијом благодаћу победите доћиће нови, и све тако редом до победе.
О. Љубо
