NASLOVNA » Crkvene knjige za zajedničko bogosluženje » Veliki kanon Svetog Andreja Kritskog

Veliki kanon Svetog Andreja Kritskog

koji se čita na Velikom Povečerju u prva četiri dana Svete četrdesetnice
i na Jutrenju četvrtka pete nedelje

ČETVRTAK

Početak isti kao u ponedeljak

PESMA 1.

Irmos: Pomoćnik i pokrovitelj bi mi na spasenje; ovaj je Bog moj i proslaviću Ga, Bog oca moga, i hvaliću Ga, jer se slavno proslavi. (Izl. 15, 1-2)
Pripev: Pomiluj me, Bože, pomiluj me!
Jagnje Božije, Koje uzimaš grehe svih, uzmi od mene teško breme greha, i kao Milosrdan daj mi suze umilenja. (Jn. 1, 29)
Tebi pripadam, Isuse, sagreših Ti – očisti me, uzmi od mene teško breme greha, i kao milosrdan Bog, primi me kajućeg se.
Ne idi sa mnom na sud, iznoseći moja dela, ispitujući moje reči, i odgovornosti mojih želja; no u milosrđu Tvome, previđajući moja strašna sagrešenja, spasi me, Svemoćni.
U vreme pokajanja, pribegavam Tebi, Stvoritelju mome, uzmi od mene teško breme greha, i kao Milosrdan daj mi suze umilenja.
Bogatstvo duše potroših grehom, prazan sam od pobožnih vrlina, gladujući vapijem: Davaoče milosti, pohitavši Ti me pomiluj.
Prepodobnoj:
Priklonivši se Hristovim božanskim zakonima, k Njemu si prišla, ostavivši želje neuzdržljivih strasti, i svaku si vrlinu svepobožno, kao jednu izvršila.
Slava, Trojičan:
Nadsuštastvena Trojice, u Jedinici slavljena, uzmi od mene teško breme greha, i kao Milosrdna daj mi suze umilenja.
I sada, Bogorodičan:
Bogorodice, nado i zastupnice onih koji Te pevaju, uzmi od mene teško breme greha, i kao čista Vladičica, primi mene koji se kajem.

PESMA 2.

Irmos: Vidite, vidite da sam ja Bog, Koji je puštao manu kao kišu, i vodu iz kamena izveo nekada u pustinji narodu mome, jedinom desnicom i snagom Svojom. (Izl. 16, 14; 17, 6)
Ubih čoveka za ranu svoju i mladića za masnicu, ridajući Lameh vapijaše; a ti ne drhtiš, o dušo moja, ukaljavši telo i um oskrnavivši. (Post. 4, 23)
Ti si mudrovala, o dušo, da sazidaš kulu, i utvrđenje stvoriš pohotama tvojim, kada Stvoritelj ne bi pomeo namere tvoje, i srušio na zemlju lukavstvo tvoje. (Post. 11, 3-4)
O, kako se ugledah na Lameha, pređašnjeg ubicu; dušu kao čoveka, um kao mladića, a telo kao brata svoga ubivši, kao Kain ubica, slastoljubivim žudnjama. (Post. 4, 23; 4, 8)
Pusti Gospod nekada od Gospoda oganj kao kišu, i spali Sodomljane koji Ga gnevljahu bezakonjima. A ti si, o dušo, upalila oganj pakleni u kome ćeš ljuto goreti. (Post. 19, 24)
Obranih se, ozledih se, gle strele neprijatelja koje raniše moju dušu i telo; gle rane, čirevi gnojavi, vatruštine koje objavljuju rane samovoljnih strasti mojih.
Prepodobnoj:
Potapana u ponoru zala, Marijo, ti si pružila ruke svoje k milosrdnome Bogu, a On i tebi, kao nekad Petru, čovekoljubivo pruži ruku pomoći, tražeći na svaki način tvoje obraćenje. (Mt. 14, 31)
Slava, Trojičan:
Bespočetna, nesazdana Trojice, nerazdeljive Jedinice, kajućeg me primi, sagrešivšeg – spasi, Tvoje sam stvorenje – ne prezri me; no poštedi i izbavi iz ognjene osude.
I sada, Bogorodičan:
Presveta Vladičice Bogorodice, nado svih koji Ti pribegavaju, i pristanište onih u buri, umilostivi i prema meni molitvama Tvojim, milostivoga Tvorca i Sina Tvojega.

PESMA 3.

Irmos: Utvrdi, Gospode, na kamenu zapovesti Tvojih, pokolebano srce moje, jer si jedini Svet i Gospod.
Ugledala si se, dušo, na starozavetnu Egipćanku Agaru, postavši dragovoljno robinjom, i rodivši novoga Ismaila – drskost tvoju. (Post. 16, 16)
Upoznala si, dušo moja, Jakovljevu lestvicu, koja se pokazala od zemlje do neba; zašto nisi imala siguran temelj – pobožnost? (Post. 28, 12)
Ugledaj se na Sveštenika Božjeg i Cara jedinstvenog,[1] koji je praslika Hrista i Njegovog života u svetu među ljudima. (Post. 14, 8; Jevr. 7, 1-3)
Obrati se, zajecaj, dušo bedna, pre nego što se završi svetkovina života; pre nego što Gospod zaključa vrata dvorca. (Mt. 25, 10)
Ne postani, dušo, slani kameni stub, okrenuvši se natrag; nek te uplaši primer Sodomski; gore na Sigoru spasavaj se. (Post. 19, 19-23. 26)
Vladiko, ne odbaci moljenje onih koji Ti pevaju; no smiluj se, Čovekoljupče, i podaj oproštaj onima koji ga sa verom prose.
Slava, Trojičan:
Jedinice prosta, nestvorena, bespočetna Prirodo, slavljena u Tri Lica, spasi nas koji se sa verom klanjamo moći Tvojoj.
I sada, Bogorodičan:
Bezvremenog Sina Očevog, u vremenu si, Bogorodice, bezmužno rodila; neobično čudo! ostaješ Djeva dojeći.

PESMA 4.

Irmos: Ču prorok o dolasku Tvome, Gospode, i uplaši se, jer ćeš se od Djeve roditi i ljudima javiti se, te govoraše: Čuh glas Tvoj, i uplaših se, slava moći Tvojoj Gospode. (Avak. 3, 1)
Vreme života moga je kratko, i ispunjeno nevoljama i nevaljalstvom; no primi me u pokajanju i opameti me, da ne postanem svojina ni hrana vragu; Spase, Ti me sam pomiluj. (Post. 47, 9)
Čovek carskog dostojanstva, vencem i porfirom odeven, veoma imućan i pravedan, izobilujući bogatstvom i stadima – iznenada osiromašivši, bi lišen bogatstva i slave i carstva. (Jov. 1, 1-22)
Iako on beše pravedan i čestitiji od sviju, ne izbeže zamke i mreže lažljivaca; ti pak, bedna dušo, budući greholjubiva, šta ćeš činiti, ako se desi da nešto slično postigne tebe?
Sad sam čovek visokoparnih reči, a surov srcem, nemaran i sujetan; Pravosudni, nemoj me osuditi sa farisejem, nego mi daj smirenje carinika, jedini Milosrdni, i pridruži me k njemu. (Lk. 18, 10-14)
Znam, Milosrdni, da sagreših nagrdivši sasud tela moga, no primi me u pokajanju i opameti me, da ne postanem svojina ni hrana vragu; Spase, Ti me sam pomiluj.
Sam sebi postadoh idol, strastima dušu svoju šteteći, Milosrdni; no primi me u pokajanju i opameti me, da ne postanem svojina ni hrana vragu; Spase, Ti me sam pomiluj.
Ne poslušah glasa Tvoga, prestupih Pismo Tvoje, Zakonodavče; no primi me u pokajanju i opameti me, da ne postanem svojina ni hrana vragu; Spase, Ti me sam pomiluj.
Prepodobnoj:
Srušivši se u dubinu velikih neumesnosti, nisi bila zadržana tamo, no si pohitala boljom pomišlju ka krajnjoj vrlini, kroz preslavno podvizavanje, zadivivši Marijo, anđelsku prirodu.
Slava, Trojičan:
Nerazdeljivo suštinom, nesliveno Licima, bogoslavstvujem Te, Trojično Jedno Božanstvo, kao jednocarstveno i saprestolno; kličem Ti pesmu veliku, na visinama trikratno pevanu. (Is. 6, 1-3)
I sada, Bogorodičan:
I rađaš i devstvuješ, i ostaješ kroz oboje po prirodi Djeva. Rođeni iz Tebe obnavlja zakone prirode, i utroba plodonosi bez porođajnih muka. Gde Bog hoće pobeđuje se poredak prirode, jer On čini sve što hoće.

PESMA 5.

Irmos: Čovekoljupče, molim Ti se, prosveti onoga koji Ti ujutro rani, i uputi i mene na zapovesti Tvoje, i nauči me, Spase, da tvorim volju Tvoju. (Ps. 63, 2; 119, 35)
Ugledaj se, dušo, na pokajanu grešnicu, priđi i pripadni k nogama Isusovim, da te podigne i da hodiš pravo putevima Gospodnjim. (Lk. 13, 11-13)
Iako si duboki kladenac, Vladiko, istoči mi vodu iz prečistih Tvojih žila, da kao Samarjanka, pijući od nje više ne žednim, jer Ti izlivaš vode života. (Jn. 4, 11-15)
Vladiko, Gospode, suze moje da mi budu Siloam, da umijem i ja zenice srca, i da Te vidim duhom, Svetlosti Prevečna. (Jn. 9, 7)
Prepodobnoj:
Nesravnjenom željom, sveblažena, zaželevši da se pokloniš Životvornom Drvetu, udostojila si se ispunjenja želje; stoga udostoj i mene da dobijem višnju slavu.
Slava, Trojičan:
Tebe Trojice slavim, jedinoga Boga: Svet, Svet, Svet si Oče, Sine i Duše, prosta suštino, Jedinice uvek slavljena.
I sada, Bogorodičan:
Netljena, bezmužna Mati Djevo, iz Tebe obuče se u moju prirodu Bog, Koji je stvorio vekove, i sjedini sa sobom čovečansku prirodu.

PESMA 6.

Irmos: Zavapih svim srcem svojim k milosrdnom Bogu, i ču me iz ada preispodnjega, i izvede iz truleži život moj.
Ja sam, Spase, carska drahma koju si nekada izgubio; no upalivši svetilnik – Preteču Tvoga, Reči Božja, potraži i nađi lik Tvoj. (Lk. 15, 8-9)
Ustani i pobedi telesne strasti, kao Isus Amalika, i kao Gavaonjane, lažljive pomisli uvek pobeđujući. (Izl. 17, 8; Is. Nav. 8, 21)
Prepodobnoj:
Da bi ugasila plamen strasti, uvek si prolivala suze, Marijo, dušom rasplamsalom; njihovu blagodat daj i meni sluzi tvome.
Stekla si nebesko bestrašće, Mati, uzvišenim življenjem na zemlji; moli se za one koji te slave, da se molitvama tvojim izbavimo od strasti.
Slava, Trojičan:
Trojica sam prosta i nerazdeljiva, razdeljena Licima, i Jedinica sam prirodom sjedinjena, govori Otac i Sin i Božanski Duh.
I sada, Bogorodičan:
Utroba Tvoja rodi nam Boga, Koji postade čovek kao i mi; Njega kao Stvoritelja svih, moli Bogorodice, da se molitvama Tvojim opravdamo.

Kondak, glas 6.

Dušo moja, dušo moja, ustani što spavaš, kraj se približuje, i uplašićeš se; preni se, dakle, da te poštedi Hristos Bog, Koji je svuda i sve ispunjava.

PESMA 7.

Irmos: Sagrešismo, bezakonovasmo, nepravedno postupasmo pred Tobom; niti sačuvasmo, niti izvršismo što si nam zapovedio, no ne napusti nas sasvim, Bože otaca. (Dan. 9, 5-6)
Izčileše dani moji kao san onoga koji se probudi; zato kao Jezekija plačem na postelji mojoj, da mi se produže godine života. No koji će Isaija stati preda te, dušo, ako ne Bog svih? (II Car. 20, 3; Is. 38, 2-6)
Pripadam Ti i prinosim Ti reči moje kao suze: sagreših kao što sagreši bludnica, i bezakonovah kao niko drugi na zemlji. No smiluj se, Gospodaru, na stvorenje Tvoje i prizovi me.
Pogubih lik Tvoj i pokvarih zapovest Tvoju, Spase; sva se lepota pomrači i strastima ugasi se sveća. No smilovavši se daj mi radost, kao što peva David. (Ps. 50, 14)
Obrati se, pokaj se, otkri tajna dela, govori Bogu koji sve zna: Ti znaš moje tajne, jedini Spase; no sam me pomiluj, kao što peva David, po milosti Svojoj. (Ps. 50, 3)
Prepodobnoj:
Zavapivši k Prečistoj Bogomateri, odbacila si pređašnje besnilo strasti, koje žestoko muče, i posramila si neprijatelja – kušača; no daj sada i meni, sluzi tvome spasenje od nevolje. (Ps. 60, 11)
Onaj Koga si zavolela, Mati, Koga si zaželela, Kome si sledovala, On je pokajanje pronašao i darovao, kao jedini sastradalni Bog; Njega neprestano moli, da nas izbavi od strasti i nevolja.
Slava, Trojičan:
Trojice prosta, nerazdeljiva, jednosušna Jedinice, sveta Svetila i Svetlosti, i sveto Trojstvo i Jedno sveto, slavi se, Bog Trojica. No dušo, zapevaj, proslavi Život i Živote – Boga svih.
I sada, Bogorodičan:
Pevamo Te, blagosiljamo Te, klanjamo Ti se, Bogoroditeljko, jer si od nerazdeljive Trojice rodila Jednoga – Sina i Boga, i nama koji smo na zemlji, sama si otkrila sve nebesko.

PESMA 8.

Irmos: Onoga Koga slave vojske nebeske, i pred Kim drhte Heruvimi i Serafimi, sve što diše i sva tvar, pevajte, blagosiljajte i preuznosite u sve vekove.
Sklenicu sa suzama, Spase, kao miro izlivajući na glavu, vapijem Ti kao bludnica koja tražaše milosti; molbu prinosim i molim Te da dobijem oproštaj. (Mt. 26, 6-7; Mk. 14, 3; Lk. 7, 37-38)
Iako Ti niko ne sagreši kao ja, no primi ipak i mene, milosrdni Spase, koji se kajem sa strahom i vapijem sa ljubavlju; sagreših Tebi jedinome, bezakonovah, pomiluj me.
Poštedi, Spase, Tvoje stvorenje, i traži kao Pastir izgubljenu ovcu, zalutaloga otmi od vuka, učini me ovcom na paši ovaca Tvojih. (Ps. 119, 176)
Kada sedneš, Sudijo, kao milosrdan, i pokažeš Tvoju strašnu slavu, Hriste, o, kakav će strah nastati tada od peći usijane, za sve koji se boje javnosti suda Tvoga. (Mt. 25, 31. 41. 46)
Prepodobnoj:
Mati nezalazne Svetlosti, prosvetivši tebe, razreši te od pomračenja strasti. Zato, ušavši u blagodat Duha Svetoga, prosveti, Marijo, one koji te verno veličaju.
Videvši novo čudo u tebi, Mati, prepade se uistinu božanstveni Zosima; jer Anđela gledaše u telu i ispunjaše se strahom, slaveći Hrista u vekove.
Blagosiljamo Oca, Sina i Svetoga Duha, Gospoda.
Trojičan:
Bespočetni Oče, sabespočetni Sine, Utešitelju blagi, Duše pravi; Roditelju Reči Božje, Reči Oca bespočetnoga, Duše životvorni i stvaralački, Trojice Jedinice pomiluj me.
I sada, Bogorodičan:
Prečista, u utrobi Tvojoj izatka se telo – duhovna porfira Emanuilova, kao od crvenog skerleta, zato veličamo Tebe uistini Bogorodicu.

PESMA 9.

Irmos: Od besemenoga začeća rođenje neizrecivo, od Matere bezmužne netruležni plod, jer Božije rođenje obnavlja prirode. Zato Te svi naraštaji, kao Bogonevestnu Mater, pravoslavno veličamo. (Lk. 1, 35. 48)
Sine Davidov, smiluj se; spasi i pomiluj me, Ti Koji si besomučne rečju iscelio; umilnim glasom reci mi kao razbojniku: Zaista ti kažem, sa mnom ćeš biti u Raju, kada dođem u slavi svojoj. (Mt. 8, 16; 8, 28-32; 9, 32-33; 12, 22; Mk. 1, 32-34; Lk. 23, 43)
Jedan razbojnik Te huljaše, a drugi Te razbojnik kao Boga slavljaše, jer oba na krstu visijahu. No, o Milosrdni! kao Tvome vernom razbojniku, koji u Tebi poznade Boga, i meni otvori vrata slavnoga Carstva Tvoga. (Mt. 27, 38. 44; Mk. 15, 27; Lk. 23, 33. 39-43; Jn. 19, 18)
Sva tvar drhtaše videći Te raspeta; gore i kamenje od straha se raspadahu, i zemlja se kolebaše, i pakao se razgolićavaše, i svetlost u danu pomračavaše, gledajući Tebe, Isuse, prikovana telom. (Mt. 27, 18-22; Mk. 15, 38; Lk. 23, 45)
Ne iziskuj od mene plodove dostojne pokajanja, jer snaga moja u meni nestade; daruj mi uvek srce skrušeno, i smirenost duha, da to Tebi prinesem, kao prijatnu žrtvu, jedini Spasitelju. (Mt. 3, 8)
Sudijo moj i Znalče moj, Koji ćeš opet doći sa Anđelima da sudiš celom svetu, poštedi me tada pogledavši me Tvojim milostivim okom, i pomiluj me, Isuse, kao onoga koji je sagrešio više od svakog ljudskog bića.
Prepodobnoj:
Sve si zadivila tvojim neobičnim životom, angelske činove i sve ljude, poživevši kao bestelesno i natprirodno biće; otuda si, Marijo, išavši neveštastvenim nogama, prešla Jordan.
Prepodobna Mati, umilostivi Stvoritelja za one koji te slave, da se izbavimo od zlostavljanja i nevolja onih koji nas napadaju sa svih strana; da izbavivši se od iskušenja, neprestano veličamo Gospoda Koji te je proslavio.
Andreju:
Andreje česni i oče treblaženi, pastiru Kritski, ne prestaj moliti za one koji te pevaju: da se svi mi koji verno poštujemo tvoj spomen, izbavimo od gnjeva, i nevolja, i propasti, i bezbrojnih sagrešenja.
Slava, Trojičan:
Oca proslavimo, Sina uzveličajmo, Božanskome Duhu verno se poklonimo, Trojici nerazdeljivoj, Jedinici po biću, kao Svetlosti i Svetilima, i Životu i Životima, Koji oživljava i prosvećuje sve i sva.
I sada, Bogorodičan:
Čuvaj narod Tvoj, Prečista Bogoroditeljko, jer Tobom u veri živimo, i Tobom se utvrđujemo i Tobom pobeđujemo svako iskušenje, i nadvlađujemo protivnike, i napredujemo u bogoljublju i bratoljublju.
Zatim obe pevnice pevaju Irmos 9. pesme: Od besemenog začeća… I nastavlja se dalje Veliko Povečerje po redu.

NAPOMENE:

  • Misli se na Melhisedeka.

Komentarisanje nije više omogućeno.