NASLOVNA » Crkvene knjige za zajedničko bogosluženje » Veliki kanon Svetog Andreja Kritskog

Veliki kanon Svetog Andreja Kritskog

koji se čita na Velikom Povečerju u prva četiri dana Svete četrdesetnice
i na Jutrenju četvrtka pete nedelje

SREDA

Početak isti kao u ponedeljak

PESMA 1.

Irmos: Pomoćnik i pokrovitelj bi mi na spasenje; ovaj je Bog moj i proslaviću Ga, Bog oca moga, i hvaliću Ga, jer se slavno proslavi. (Izl. 15, 1-2)
Pripev: Pomiluj me, Bože, pomiluj me!
Od mladosti, Hriste, prestupah Tvoje zapovesti, nemaran i mrzovoljan ja sav život provedoh u strastima; zato Ti vapijem, Spase: makar i na kraju, spasi me!
Mene izbačena pred vratima Tvojim, Spase, barem u starosti ne odbaci u pakao ništavna; no pre kraja, kao Čovekoljubac, daj mi oproštaj sagrešenja.
Biće duše, Spase, potrošivši u razvratu, lišen sam pobožnih vrlina, i gladan Ti vičem: Oče milosrđa, pohitavši Sam me pomiluj.
Ja sam onaj koji upade među razbojnike – pomisli svoje, sav od njih izranavih se sada, i ispunih se rana; no Hriste Spase, Sam došavši k meni, isceli me. (Lk. 10, 30)
Sveštenik spazivši me, prođe, i levit videći me u ljutim ranama naga, prezre me; no, Isuse, Koji si iz Marije zasijao, Ti mi došavši sažali se na mene. (Lk. 10, 31-32)
Prepodobnoj: Prepodobna Mati Marije, moli Boga za nas!
Ti mi daj svetozarnu blagodat od višeg Božanskog promisla, da izbegnem pomračenje strasti, i da usrdno pevam, Marije, divne podvige Tvoga života.
Slava, Trojičan:
Nadsuštastvena Trojice, u Jedinici slavljena, uzmi od mene teško breme greha, i kao milosrdna daj mi suze umilenja.
I sada, Bogorodičan:
Bogorodice, nado i zastupnice onih koji Te pevaju, uzmi od mene teško breme greha, i kao čista Vladičica, primi mene koji se kajem.

PESMA 2.

Irmos: Čuj nebo i govoriću, i pevaću Hrista, Koji je u telu došao iz Djeve.
Okliznuh se, kao David, u blud, i oskrnavih sebe, no omi i mene, Spase, suzama mojim. (II Sam. 11, 4)
Nemam ni suza, ni pokajanja, ni umilenja; Sam mi sve to, Spase, Ti daruj kao Bog.
Pogubih svoju prvobitnu lepotu i krasotu, i sada ležim nag i stidim se.
Gospode, Gospode, ne zatvori tada preda mnom vrata Tvoja; no otvori ih meni koji Ti se kajem. (Mt. 7, 21-23; 25, 11)
Čuj uzdahe duše moje, i primi suze očiju mojih, Gospode, i spasi me.
Čovekoljupče, Koji hoćeš da se svi spasu, Ti me pozovi, i kao dobar primi me kajućeg se. (I Tim. 2, 4)
Bogorodičan: Presveta Bogorodice, spasi nas!
Prečista Bogorodice Djevo, jedina sveopevana, moli usrdno da se spasemo.
II Irmos: Vidite, vidite da sam ja Bog, koji je puštao manu kao kišu, i vodu iz kamena izveo nekada u pustinji narodu mome, jedinom desnicom i snagom Svojom. (Izl. 16, 14; 17, 6)
Pripev: Pomiluj me, Bože, pomiluj me!
Slušaj, dušo moja, Gospoda koji viče: Vidite, vidite da sam ja Bog, i udalji se od pređašnjeg greha, i boj (Ga) se kao neumitnoga Sudije i Boga.
Na koga si se ugledala, mnogogrešna dušo? Samo na prvog Kaina, i Lameha onog, kamenujući telo zločinstvima, i ubijajući um bezumnim željama. (Post. 4, 1-26)
Prevazišavši sve pre Zakona, o dušo, na Sita se nisi ugledala, niti si podražavala Enosa, ni Enoha vaznesenjem, ni Noja; no pokazala si se lišena života pravednika. (Post. 5, 1-32)
Dušo moja, ti si sama otvorila ustave gnjeva Boga svojega, i potopila si kao zemlju svo telo, i dela, i življenje, i ostala si izvan spasonosnog kovčega. (Post. 7, 1-24)
Prepodobnoj:
Svim usrđem i ljubavlju pribegla si Hristu, odbacivši pređašnji put greha, i u neprohodnim pustinjama hraneći se, i Njegove Božanske zapovesti izvršujući u čistoti.
Slava, Trojičan:
Bespočetna, nesazdana Trojice, nerazdeljiva Jedinice, kajućeg me primi, sagrešivšeg – spasi, Tvoje sam stvorenje – ne prezri me; no poštedi i izbavi me ognjene osude.
I sada, Bogorodičan:
Presveta Vladičice Bogorodice, nado onih koji Ti pribegavaju, i pristanište onih u buri, i prema meni umilostivi molitvama Tvojim, milostivoga Tvorca i Sina Tvoga.

PESMA 3.

Irmos: Utvrdi, Gospode, na kamenu zapovesti Tvojih, pokolebano srce moje, jer si jedini Svet i Gospod.
Nisi nasledila Simov blagoslov, dušo bedna, niti si imala širinu nasledstva kao Jafet, na zemlji opraštanja. (Post. 9, 26-27)
Izađi iz zemlje Harana – iz greha, dušo moja, idi u zemlju u kojoj teče večnoživa netruležnost, koju Avraam nasledi. (Post. 12, 1-7)
Slušala si o Avraamu, dušo moja, koji nekada ostavi zemlju otačku, i postade došljak; ugledaj se na njegovu revnost. (Post. 12, 1-7)
Kod hrasta Mavriskog ugostivši Patrijarh Anđele, nasledi u starosti dar obećanja. (Post. 18, 1)
Isaka, bedna dušo moja, razumevši kao novu žrtvu, tajno prinesenu Gospodu, ugledaj se na njegovu revnost. (Post. 22, 2)
Slušala si za Ismaila prognanog kao dete robinjino; budi na oprezu, dušo moja, pazi da i ti slično ne postradaš, predajući se sladostrašću. (Post. 21, 10-11)
Prepodobnoj:
Obuzet sam burom i olujom sagrešenja, no ti, Mati, sama spasi me sada, i uvedi u pristanište božanskog pokajanja.
Prinevši i sada, Prepodobna, svesrdno moljenje Milosrdnoj Bogorodici, zastupništvom tvojim otvori mi božanske ulaze.
Slava, Trojičan:
Jedinice prosta, nestvorena, Bespočetna Prirodo, slavljena u Tri Lica, spasi nas koji se s verom klanjamo moći Tvojoj.
I sada, Bogorodičan:
Bezvremenog Sina Očevog, u vremenu si, Bogorodice, bezmužno rodila; neobično čudo! ostaješ Djeva dojeći.

PESMA 4.

Irmos: Ču prorok o dolasku Tvome, Gospode, i uplaši se, jer ćeš se od Djeve roditi i ljudima javiti se, te govoraše: Čuh glas Tvoj, i uplaših se, slava moći Tvojoj Gospode. (Avak. 3, 1)
Telo se oskvrni, duh se uprlja, sav se izranavih; no kao lekar, Hriste, oboje mi izleči, i pokajanjem omi, očisti i operi, pokaži me, Spase moj, čistijim od snega.
Spase, raspet Ti si za sve položio Telo svoje i Krv: Telo dakle da me obnoviš, Krv da me omiješ; Duh si predao – da me privedeš, Hriste, Tvome Roditelju.
Milosrdni, izvršio si spasenje posred zemlje, da se spasemo; dragovoljno se raspevši na Krstu, Edem zatvoreni – otvori se; gornja i donja tvar, svi spaseni narodi – klanjaju se Tebi. (Ps. 74, 12)
Neka mi, Spase, bude ujedno banja i piće Krv iz rebara Tvojih, koja su istočila vodu opraštanja, da se čistim obostrano, pomazujući se i pijući; jer su Tvoje živonosne reči, Spase, pomazanje i piće. (Jn. 19, 34)
Crkva steče čašu – živonosna Tvoja rebra, Spase naš. Iz njih nam dve reke istekoše: opraštanje i bogopoznanje, kao praslika dva Zaveta – Starog i Novog.
Lišen sam carskog dvorca, lišen sam i svadbe, a ujedno i večere; žižak se ugasi, jer ulja nema; dvorana se zaključa dok sam ja spavao, večera se pojede; ja pak, vezanih ruku i nogu, izbačen sam napolje. (Mt. 25, 1-13; Lk. 12, 35-37; 13, 24-27; 14, 7-24)
Slava, Trojičan:
Nerazdeljivo suštinom, nesliveno Licima, bogoslovstvujem Te, Trojično Jedno Božanstvo, kao jednocarstveno i saprestolno; kličem Ti pesmu veliku, na visinama trikratno pevanu. (Is. 6, 1-3)
I sada, Bogorodičan:
I rađaš i devstvuješ, i ostaješ kroz oboje po prirodi Djeva. Rođeni iz Tebe obnavlja zakone prirode, i utroba plodonosi bez porođajnih muka. Gde Bog hoće pobeđuje se poredak prirode, jer On čini sve što hoće.

PESMA 5.

Irmos: Čovekoljupče, molim Ti se, prosveti onoga koji Ti ujutro rani, i uputi i mene na zapovesti Tvoje, i nauči me, Spase, da tvorim volju Tvoju. (Ps. 63, 2; 119, 35)
Postadoh žestoke naravi kao gorki faraon, Vladiko; Janije i Jamvrije – dušom i telom, i potopljena uma; no Ti mi pomozi. (Izl. 7, 11; II Tim. 3, 8)
Bedni ja, s blatom se pomešah umom; operi me, Vladiko, bujicom suza mojih, molim Te, ubelivši odeću tela moga kao sneg.
Ako ispitam dela moja, Spase, ugledaću sebe da sam prevazišao gresima svakoga čoveka, jer u znanju umujući sagreših, a ne neznanjem.
Poštedi, Gospode, poštedi stvorenje Tvoje, sagreših – oprosti mi, jer si jedini čist prirodom, i drugi niko osim Tebe nije bez nečistote.
Ti, budući Bogom, mene radi primio si moje obličje; pokazao si čudesa, iscelivši gubave, i ukrepivši raslabljene; ustavio si tečenje krvotočive (žene), Spasitelju, dodirom haljine. (Mt. 9, 20; Mk. 5, 25-27; Lk. 8, 43-44)
Prepodobnoj:
Prešavši vode Jordanske, našla si bezbolni odmor tela, pobegavši od naslade, od koje i nas izbavi, Prepodobna, molitvama Tvojim.
Slava, Trojičan:
Tebe Trojice slavim, Jedinoga Boga: Svet, Svet, Svet si Oče, Sine i Duše, prosta suštino, Jedinice uvek slavljena.
I sada, Bogorodičan:
Netljena, bezmužna Mati Djevo, iz Tebe se obuče u moju prirodu Bog, Koji je stvorio vekove, i sjedini sa Sobom čovečansku prirodu.

PESMA 6.

Irmos: Zavapih svim srcem svojim k milosrdnom Bogu, i ču me iz ada preispodnjega, i izvede iz truleži život moj.
Ustani i pobedi telesne strasti, kao Isus Amalika; i kao Gavaonjane, lažljive pomisli uvek pobeđujući. (Izl. 17, 7; Is. Nav. 8, 21)
Bog zapoveda, dušo, prođi tekuću prirodu vremena kao nekada Kovčeg, i postani naslednica one obećane zemlje. (Is. Nav. 3, 17)
Kao što si spasao Petra koji je zavapio, spasi i mene, Spasitelju, stigavši do mene; izbavi me od zveri, pruživši ruku svoju, i izvedi iz dubine greha. (Mt. 14, 30-31)
Znam Te kao tiho pristanište, Vladiko, Vladiko Hriste; no pohitavši izbavi me iz bezdanih dubina greha i očajanja.
Slava, Trojičan:
Trojica sam prosta i nerazdeljiva, razdeljena u Licima, i Jedinica sam prirodom sjedinjena, govori Otac i Sin i Božanski Duh.
I sada, Bogorodičan:
Utroba Tvoja rodi nam Boga, Koji postade čovek kao mi; Njega kao Stvoritelja svih, moli Bogorodice, da se molitvama Tvojim opravdamo.

Kondak, glas 6.

Dušo moja, dušo moja, ustani što spavaš, kraj se približuje, i uplašićeš se; preni se, dakle, da te poštedi Hristos Bog, Koji je svuda i sve ispunjava.

PESMA 7.

Irmos: Sagrešismo, bezakonovasmo, nepravedno postupasmo pred Tobom; niti sačuvasmo, niti izvršismo što si nam zapovedio, no ne napusti nas sasvim, Bože otaca. (Dan. 9, 5-6)
Dušo, nagomilala si dragovoljno Manasijine zločine, postavivši strasti kao gadosti, i uvećala gnjev Božji protiv sebe; no ugledajući se usrdno i na njegovo pokajanje, stekni umilenje. (II Car. 21, 2)
Avaj meni, dušo moja, ugledala si se na Ahavove grozote, postavši prebivalište telesnih nečistota, i sramni sasud strasti; no iz dubine svoje uzdahni, i kaži Bogu grehe svoje. (I Car. 16, 30)
Zatvori se nad tobom nebo, dušo moja, i glad za Bogom postiže te, kad se, kao nekad Ahav, ne pokori rečima Ilije Tesvićanina; no ugledaj se na Sareptsku udovicu i nahrani dušu proroka. (I Car. 17, 7-9)
Ilija nekada spali dva poslanstva Jezaveljina od po pedeset ljudi, kada sramne proroke pogubi na izobličenje Ahavovo; no beži od ugledanja na njih dvoje, dušo, i snaži se. (II Car. 1, 10-15)
Slava, Trojičan:
Trojice prosta, nerazdeljiva, jedinosušna Jedinice, sveta Svetila i Svetlosti, i sveto Trojstvo i Jedno sveto, slavi se, Bog Trojica. No dušo, opevaj, proslavi Život i Živote – Boga svih.
I sada, Bogorodičan:
Pevamo Te, blagosiljamo Te, klanjamo Ti se, Bogoroditeljko, jer si od nerazdeljive Trojice rodila Jednoga – Sina i Boga, i nama koji smo na zemlji sama si otkrila sve nebesko.

PESMA 8.

Irmos: Onoga Koga slave vojske nebeske, i pred Kim drhte Heruvimi i Serafimi, sve što diše i sva tvar, pojte, blagosiljajte i preuznosite u sve vekove.
Pravosudni Spase, pomiluj i izbavi me od ognja i pretnje, koje ću na Sudu opravdano pretrpeti; oprosti mi pre smrti vrlinama i pokajanjem.
Kao razbojnik vapijem Ti: pomozi mi! Kao Petar, plačem gorko; Kao carinik vičem: oprosti mi, Spase! Kao bludnica plačem; primi moje ridanje kao nekada Hananejkino. (Lk. 23, 42; 22, 62; 18, 13; 7, 37-38; Mt. 15, 22)
Isceli, Spase, gnojavost ništavne duše moje, jedini Lekaru; stavi mi zavoj, i jelej i vino – delo pokajanja, umilenje sa suzama.
Ugledajući se na Hananejku i ja vapijem: pomiluj me, Sine Davidov! Dotičem se kraja odeće, kao krvotočiva žena; plačem kao Marta i Marija nad Lazarem. (Mt. 15, 22; 9, 20; Jn. 11, 33)
Blagosiljamo Oca, Sina i Svetoga Duha, Gospoda!
Trojičan:
Bespočetni Oče, sabespočetni Sine, Utešitelju blagi, Duše pravi; Roditelju
Reči Božje, Reči Oca bespočetnoga, Duše životvorni i stvaralački, Trojice Jedinice pomiluj me.
I sada, Bogorodičan:
Prečista, u utrobi Tvojoj izatka se telo – duhovna porfira Emanuilova, kao od crvenog skerleta, zato veličamo Tebe uistini Bogorodicu.

PESMA 9.

Irmos: Od besemenog začeća rođenje neizrecivo, od Matere bezmužne netruležni porod, jer Božje rođenje obnavlja prirode. Zato Te svi naraštaji, kao Bogonevestnu Mater, pravoslavno veličamo. (Lk. 1, 35. 48)
Hristos Logos isceljujući bolesti propovedaše Jevanđelje siromašnima; hrome lečaše, sa carinicima jeđaše, sa grešnicima razgovaraše. Jairovoj kćeri, koja beše umrla, povrati dušu dodirom ruke. (Mt. 4, 23; 9, 10-11; Mk. 5, 41-42)
Carinik se spase, i bludnica postade celomudrena, a farisej, hvaleći se, bi osuđen; jer carinik vapijaše: očisti me! a bludnica – pomiluj me! Farisej pak, hvaljaše se, govoreći: Bože blagodarim Ti! i ostale bezumne reči. (Lk. 18, 14; 7, 46-47)
Zakhej beše carinik, pa ipak se spase, a farisej Simon sablažnjavaše se; bludnica pak primaše razrešenje grehova od Onoga Koji ima silu otpuštati grehe; nju, dušo, trudi se da podražavaš. (Lk. 19, 20; 7, 39; Jn. 8, 3-11)
O bedna dušo moja, nisi se ugledala na bludnicu, koja uzevši alavastar mira, sa suzama umivaše, a kosom otiraše noge Spasitelju, Koji cepaše spisak njenih starih sagrešenja. (Lk. 7, 37-38)
Doznala si, dušo moja, za gradove kojima Hristos propoveda Jevanđelje, kako biše prokleti. Poboj se kazne, da ne budeš kao oni, jer ih Gospod, uporedivši sa Sodomljanima, čak do pakla osudi. (Lk. 10, 12-15)
Dušo moja, nemoj se očajanjem pokazati gora čuvši za veru Hananejke, čija se kćer rečju Božjom isceli; nego i ti, kao ona, zavapi iz dubine srca Hristu: Sine Davidov, spasi i mene. (Mt. 15, 22)
Slava, Trojičan:
Oca proslavimo, Sina uzveličajmo, Božanskome Duhu verno se poklonimo, Trojici nerazdeljivoj, Jedinici po biću, kao Svetlosti i Svetilima, i Životu i Životima, Koji oživljava i prosvećuje sve i sva.
I sada, Bogorodičan:
Čuvaj narod Tvoj, Prečista Bogoroditeljko, jer Tobom u veri živimo, i Tobom se utvrđujemo, i Tobom pobeđujemo svako iskušenje, i nadvlađujemo protivnike, i napredujemo u bogoljublju i bratoljublju.
Andreju: Prepodobni oče Andreje, moli Boga za nas!
Andreje česni i oče treblaženi, pastiru Kritski, ne prestaj moliti za one koji te pevaju: da se svi mi, koji verno poštujemo tvoj spomen, izbavimo od gnjeva, i nevolja, i propasti, i bezbrojnih sagrešenja.
Zatim obe pevnice pevaju Irmos 9. pesme: Od besemenog začeća… I nastavlja se dalje Veliko Povečerje po redu.

Komentarisanje nije više omogućeno.