који се чита на Великом Повечерју у прва четири дана Свете четрдесетнице
и на Јутрењу четвртка пете недеље
УТОРАК
Почетак исти као у понедељак
ПЕСМА 1.
Ирмос: Помоћник и покровитељ би ми на спасење, овај је Бог мој и прославићу Га, Бог оца мога, и хвалићу Га, јер се славно прослави. (Изл. 15, 1-2)
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме!
Превазишавши Каиново убиство, по слободној вољи постадох убица савести душе, оживевши тело и војевавши против ње рђавим својим делима. (Пост. 4, 8)
Не уподобих се, Исусе, Авељевој правди, никада Ти не принесох угодан дар, ни божанска дела, ни жртве чисте, ни живот непорочни. (Пост. 4, 4)
Као Каин и ми, бедна душо, принесмо заједно Творцу свих: прљава дела, жртву лажну и живот непотребан, зато и бисмо осуђени. (Пост. 4, 3-5)
Ти, Створитељу, оживевши блато, дао си ми тело и кости, и дисање и живот. Но, о Творче мој, и Искупитељу мој, и Судијо, прими ме кајућег се. (Пост. 2, 7)
Излажем Ти, Спасе, грехе које учиних, и ране душе моје и тела, које ми унутра разбојнички нанеше убиствене помисли. (Лк. 10, 30)
Иако сагреших, Спасе, но знам да си Човекољубац, кажњаваш милостиво, и сажаљеваш усрдно; видиш плачућег, и притичеш као Отац, позивајући натраг блуднога. (Лк. 15, 20)
Слава, Тројичан:
Надсуштаствена Тројица, у Јединици слављена, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдна, дај ми сузе умилења.
И сада, Богородичан:
Богородице, надо и заступнице оних који Те певају, узми од мене тешко бреме греха, и као Пречиста Владичица, прими мене који се кајем.
ПЕСМА 2.
Ирмос: Чуј небо и говорићу, и певаћу Христа, Који је у телу дошао из Дјеве.
Грех, који ме најпре лиши боготкане одеће, шије ми кожне хаљине.
Покривен сам одећом срама, као лишћем смоквиним, на осуду мојих добровољних страсти. (Пост. 3, 7)
Обукох се у замрљану одећу, оскрнављену срамно, провођењем страсног и сластољубивог живота.
Упадох у провалију страсти и у вештаствену трулеж, и од тада до сада враг ми досађује.
Пошто претпоставих сиромаштву живљење одано стварима и имовини, Спасе, притиснут сам сада тешким бременом.
Телесни свој кумир украшавах облачењем у различите слике нечастих помисли, и себе осуђујем.
Усрдно се трудих једино око спољашњег украшавања, презревши унутрашњу боголику скинију.
Страстима, Спасе, утраћих првобитну красоту лика, но као некада драхму, Ти је потраживши нађи. (Лк. 15, 8)
Као блудница вапијем Ти: Сагреших, сам Ти сагреших! Као миро прими, Спасе, и моје сузе. (Лк. 7, 37-38)
Као цариник вапијем Ти: Очисти ме, Спасе, очисти, јер нико од потомака Адамових не сагреши Теби као ја. (Лк. 18, 13)
Слава, Тројичан:
Певам Тебе Јединога у Три Лица, Бога свих: Оца и Сина и Светога Духа.
И сада, Богородичан:
Пречиста Богородице Дјево, једина свеопевана, моли усрдно да се спасемо.
ПЕСМА 3.
Ирмос: Утврди Господе, на камену заповести Твојих, поколебано срце моје, јер си једини Свет и Господ.
Извор живота стекох, Тебе – Победитеља смрти, и пре краја вапијем Ти од срца свога: сагреших, смиловавши се, спаси ме.
Сагреших, Господе, сагреших Теби, смилуј се на мене, јер нема никога који Ти сагреши међу људима, а да га ја не превазиђох гресима.
Подражавах, Спаситељу, оне који блудничише у време Ноја, наследивши и осуду њихову – у потопу утапања. (Пост. 6, 1-17)
Душо, угледавши се на онога Хама који се наруга оцу, ниси покрила срамоту ближњега, вративши се уназад гледајући. (Пост. 9, 22-23)
Као Лот од пожара, бежи душо моја од греха; бегај од Содома и Гомора; бежи од пламена сваке безумне жеље. (Пост. 19, 15-17)
Помилуј Господе, помилуј ме, вапијем Ти, када дођеш са Анђелима Твојим, да даднеш свакоме по вредности дела.
Слава, Тројичан:
Јединице проста, нестворена, Беспочетна Природо, слављена у Три Лица, спаси нас који се са вером клањамо моћи Твојој.
И сада, Богородичан:
Безвременог Сина Очевог, у времену си, Богородице, безмужно родила; необично чудо! остајеш Дјева дојећи.
ПЕСМА 4.
Ирмос: Чу пророк о доласку Твоме, Господе, и уплаши се, јер ћеш се од Дјеве родити и људима јавити се, те говораше: Чух глас Твој, и уплаших се, слава моћи Твојој, Господе. (Авак. 3, 1)
Бди, душо моја, труди се као некада велики Патријарх, да стекнеш делање са расуђивањем, да стекнеш ум који гледа Бога и достигнеш незалазни примрак божански у созерцању, и да будеш велики купац. (Пост. 32, 28)
Дванаест патријараха породивши велики Патријарх, тајанствено утврди, душо, лествицу твога делотворног усхођења: децу као основ, степене као усхођење премудро поставивши.
Подражавала си, душо, омрзнутог Исава, продала си обманитељу твоме првородство првобитне красоте, и отпала си од очевог благослова, и двапут си јадна обманута: делањем и разумом; зато се сада покај. (Пост. 25, 32; 27, 37; Мал. 1, 2-3)
Исав се прозва Едом, због крајњег безумног блудничења са женама; јер увек распаљиван неуздржањем и сластима оскрнављиван, би назван Едом, што значи распаљивање душе грехољубиве.
О душо моја, чувши за Јова који се на ђубришту оправдао, ниси се угледала на његово јунаштво, ниси имала чврсту одлуку у свему што знаш и чиме си била кушана, но показала си се нетрпељива. (Јов. 1, 1-22)
Који беше некад на престолу, сада је наг и гнојав на ђубришту, који беше многодетан и славан, одједном поста бездетан и бескућник; ђубриште дакле за палату, и ране за бисерје сматраше. (Јов. 2, 1-13)
Слава, Тројичан:
Нераздељиво, суштином, несливено Лицима, богословствујем Те, Тројично Једино Божанство, као једноцарствено и сапрестолно; кличем Ти песму велику, на висинама трикратно певану. (Ис. 6, 1-3)
И сада, Богородичан:
И рађаш и девствујеш, и остајеш кроз обоје по природи Дјева. Рођени из Тебе обнавља законе природе, и утроба плодоноси без порођајних мука. Где Бог хоће побеђује се поредак природе, јер Он чини све што хоће.
ПЕСМА 5.
Ирмос: Човекољупче, молим Ти се, просвети онога који Ти ујутро рани, и упути и мене на заповести Твоје, и научи ме, Спасе, да творим вољу Твоју. (Пс. 63, 2; 119, 35)
Слушала си о Мојсијевом ковчежићу, душо, ношеном водама и валовима речним, као у палати некада; бежи од дела горког савета Фараонова. (Изл. 2, 3)
Душо бедна, ако си и слушала бабице које су убијале некада, као младенце, мужаствену делатност целомудрености, сада као великом Мојсију, нека ти буде дојиља премудрост. (Изл. 1, 8-22)
Бедна душо, као велики Мојсије, ранивши ум, ниси убила Египћанина; и реци, како ћеш се настанити у пустињу страсти, кроз покајање? (Изл. 2, 11-12)
У пустињу се насели велики Мојсије; хајде, дакле, душо, подражавај живот његов, да би била и при виђењу Богојављења у купини. (Изл. 3, 2-3)
Размишљај, душо, о Мојсијевом штапу, који удара море и згушњава дубину, као праобразу Крста Божанскога, којим можеш и ти учинити велика дела. (Изл. 14, 21-22)
Арон приношаше Богу огањ, непорочан и нелажан, но Офније и Финес, као ти душо, приношаху Богу туђе – оскрнављени живот. (I Сам. 2, 12-13)
Слава, Тројичан:
Тебе Тројице славим, јединога Бога: Свет, Свет, Свет си Оче, Сине и Душе, проста суштино, Јединице увек слављена.
И сада, Богородичан:
Нетљена, безмужна Мати Дјево, из Тебе се обуче у моју природу Бог који је створио векове, и сједини са Собом човечанску природу.
ПЕСМА 6.
Ирмос: Завапих свим срцем својим к милосрдном Богу, и чу ме из ада преисподњега, и изведе из трулежи живот мој.
Валови сагрешења мојих, Спасе, покрише ме изненада, повраћајући се као у Црвеном мору некада на Египћане и војводе. (Изл. 14, 26-28; 15, 4-5)
Извршила си, душо, неразумни избор, као некада Израиљ, јер си место Божанске мане бесмислено изабрала сластољубиво преједање страсти. (Број. 21, 5)
Више си ценила, душо, кладенце хананејских мисли, него извор из Камена, Чашу премудрости – Исуса, који лије потоке богословља. (Пост. 21, 25; Изл. 17, 6)
Свињско месо и казане, и египатску храну, више си ценила од небеске, о душо моја, као некада незахвални народ у пустињи. (Изл. 29, 1-3)
Кад слуга Твој Мојсије удари штапом камен праобразно, Твоја животворна ребра прасликоваше, из којих сви, Спасе, захватамо живоносно пиће. (Изл. 17, 6; Јн. 19, 34)
Испитај, душо, и разгледај као Исус Навин обећану земљу, каква је, и усели се у њу правичношћу. (Број. 13; Ис. Нав. 2, 1)
Слава, Тројичан:
Тројица сам проста и нераздељива, раздељена у Лицима, и Јединица сам природом сједињена, говори Отац и Син и Божански Дух.
И сада, Богородичан:
Утроба Твоја роди нам Бога, Који постаде човек као ми; Њега као Створитеља свих, моли Богородице, да се молитвама Твојим оправдамо.
Кондак, глас 6.
Душо моја, душо моја, устани што спаваш, крај се приближује, и уплашићеш се; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, Који је свуда и све испуњава.
ПЕСМА 7.
Ирмос: Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца. (Дан. 9, 5-6)
Као кад се Ковчег Завета ношаше на колима, па кад скренуше волови, онај се Уза само дотаче, и Божјим гњевом би кажњен; но бежи од његове дрскости, душо, и чесно поштуј Божанске ствари. (II Сам. 6, 6-7)
Слушала си о Авесалому како на природу устаде, упознала си његова нечиста дела, којима оскврни постељу Давида, оца свога; но ти си, душо, подражавала његове страсти и сластољубне жеље. (II Сам. 15, 1-37; 16, 21-22)
Покорила си своје слободно достојанство телу своме; јер нашавши, душо, другог Ахитофела – ђавола, потчинила си се његовим саветима; но ове сам Христос растури, да се ти свакако спасеш. (II Сам. 16, 19-21)
Соломон дивни, пун благодатне мудрости, и он некада зло пред Господом учинивши, одступи од Њега; њему си се ти, душо, уподобила, проклетим твојим животом. (I Цар. 3, 12; 11, 4-6)
Вучен сластима својих страсти, оскврњиваше себе – авај мени! – љубитељ премудрости, љубитељ блудних жена, и би отуђен од Бога; њега си ти, душо, подражавала умом, преко страсних нечистота. (I Цар. 11, 6-8)
Угледала си се, о душо, на Ровоама који не послуша савете очеве, уједно и на злог слугу Јеровоама, пређашњег одступника; но бегај од подражавања (њих) и вапи Богу: Сагреших, смилуј се на мене. (I Цар. 12, 13-14. 20)
Слава, Тројичан:
Тројице проста, нераздељива, јединосушна Јединице, света Светила и Светлости, и свето Тројство и Једно свето, слави се, Бог Тројица. Но, душо, опевај и прослави Живот и Животе – Бога свих.
И сада, Богородичан:
Певамо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, Богородитељко, јер си од нераздељиве Тројице родила Једнога – Сина и Бога, и нама који смо на земљи, сама си открила све небеско.
ПЕСМА 8.
Ирмос: Онога Кога славе војске небеске, и пред Ким дрхте Херувими и Серафими, све што дише и сва твар, певајте, благосиљајте, и преузносите у све векове.
Ти, душо, угледавши се на Осију, стекла си себи његову губу двоструко, јер о непристојним стварима размишљаш и противзаконо радиш; остави то што имаш, и притеци к покајању. (II Цар. 15, 5; II Днев. 26, 19)
Слушала си, душо, за Ниневљане кајуће се Богу у врећама и пепелу, а на њих се ниси угледала; но показала си се гора од свих, пре и после закона сагрешивших. (Јона 3, 5)
Слушала си, душо, за Јеремију где у јами блата град Јерусалим оплакује и вапије тражећи сузе; угледај се на његов плачевни живот, и спашћеш се. (Јерем. 38, 6)
Јона у Тарсис побеже, унапред предвидевши обраћање Ниневљана; јер као пророк разумеде Божије милосрђе; зато ревноваше да се пророштво не покаже лажно. (Јона 1, 3)
Слушала си, о душо, за Данила у јами, како затвори уста зверова! Сазнала си како младићи који беху са Азаријем, погасише вером пламен вреле пећи. (Дан. 14, 31; 3, 24)
Показах ти, душо, све из Старог Завета за углед; подражавај богоугодна дела праведних, а избегавај опет грехе рђавих.
Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа!
Тројичан:
Беспочетни Оче, сабеспочетни Сине, Утешитељу благи, Душе прави; Родитељу Речи Божије, Речи Оца Беспочетнога, Душе животворни и стваралачки, Тројице Јединице, помилуј ме.
И сада, Богородичан:
Пречиста, у утроби Твојој изатка се тело – духовна порфира Емануилова, као од црвеног скерлета, зато величамо Тебе уистини Богородицу.
ПЕСМА 9.
Ирмос: Од бесеменог зачећа рођење неизрециво, од Матере безмужне нетрулежни пород, јер Божије рођење обнавља природе. Зато Те сви нараштаји, као Богоневестну Матер, православно величамо. (Лк. 1, 35. 48)
Христос бејаше кушан, ђаво кушаше, указујући камење да хлебови постану; на гору Га изведе да у трену види сва царства света. О душо, побој се замке, трезни се, моли се Богу свакога часа. (Мт. 4, 1-9; Мк. 1, 12-13; Лк. 4, 1-12)
Христов светилник, Грлица пустинољубива, Глас вапијућега – проповедајући покајање, објави: Ирод противзаконо живи с Иродијадом. Гледај, душо моја, да се не уплетеш у безаконе замке, но пригрли покајање. (Пес. над Пес. 2, 12; Ис. 40, 3; Мт. 3, 8; Мк. 6, 17; Лк. 3, 19-20)
У пустињу се насели Претеча благодати, и сва Јудеја и Самарија чувши хитаху, и усрдно грехе своје исповедаху крштавајући се; но ти се, душо, ниси на њих угледала. (Мт. 3, 1-6; Мк. 1, 3-6)
Брак је частан и постеља неоскврњена, јер обоје Христос раније благослови, будући у телу и у Кани на свадби кад воду у вино претвори, и показа тиме прво чудо, да се ти, о душо, измениш. (Јевр. 13, 4; Јн. 2, 1-11)
Христос укрепи раслабљенога, који одар понесе, и умрлог младића, сина удовичиног васкрсну, и капетановог слугу подиже, и Самарјанки откри Себе, да службу у духу теби, душо, представи. (Мт. 9, 6; 8, 13; Лк. 7, 14; Јн. 4, 7-24)
Господ исцели крвоточиву жену додиром краја одеће, и губаве очисти; слепе и хроме просвети и исправи; глуве пак и неме и жену згрчену речју исцели, да се ти спасеш, бедна душо. (Мт. 9, 20; 11, 5; Лк. 13, 13)
Слава, Тројичан:
Оца прославимо, Сина узвеличајмо, Божанскоме Духу верно се поклонимо, Тројици нераздељивој, Јединици по бићу, као Светлости и Светилима, и Животу и Животима, Који оживљава и просвећује све и сва.
И сада, Богородичан:
Чувај народ Твој, Пречиста Богородитељко, јер Тобом у вери живимо, и Тобом се утврђујемо, и Тобом побеђујемо свако искушење, и надвлађујемо противнике, и напредујемо у богољубљу и братољубљу.
Андреју: Преподобни оче Андреје, моли Бога за нас!
Андреје чесни и оче треблажени, пастиру Критски, не престај молити за оне који те певају: да се сви ми који верно поштујемо твој спомен, избавимо од гнева, и невоље, и пропасти, и безбројних сагрешења.
Затим обе певнице певају Ирмос 9. песме: Од бесеменог зачећа… И наставља се даље Велико Повечерје по реду.
