NASLOVNA » Crkvene knjige za zajedničko bogosluženje » Veliki kanon Svetog Andreja Kritskog

Veliki kanon Svetog Andreja Kritskog

koji se čita na Velikom Povečerju u prva četiri dana Svete četrdesetnice
i na Jutrenju četvrtka pete nedelje

PONEDELJAK

U tri sata posle podne (ili kad je uobičajeno) ulazi crkvenjak, i učinivši poklon starešini, odlazi i klepa u klepalo 12 puta. I skupljamo se u crkvu svi, i učini svaki uobičajena metanija, i malo sedimo, dok se svi ili većina sakupi. Ustavši sveštenik sa svoje stolice i učinivši običan poklon igumanu, počinje bogosluženje: [1]
Sveštenik: Blagosloven Bog naš…
Čtec: Slava Tebi, Bože naš, slava Tebi; Care nebeski; Trisveto, i tri metanija: Oče naš… i
Sveštenik: Jer je Tvoje carstvo…
Čtec: Amin. I odmah: Hodite da se poklonimo… i tri metanija, i odmah počinje Psalam 69: Bože, budi mi u pomoći…
I odmah počinjemo Veliki Kanon, deleći ga na četiri dela sa Irmosom, tako da se završi u četvrtak uveče.

PESNIČKI SASTAV
SVETOGA OCA NAŠEG ANDREJA KRITSKOG, JERUSALIMSKOG

VELIKI KANON GLAS 6.
Irmos po dvaput

Pravimo i na svaki tropar tri metanija

PESMA 1.

Irmos: Pomoćnik i pokrovitelj bi mi na spasenje; ovaj je Bog moj i proslaviću Ga, Bog oca moga, i hvaliću Ga, jer se slavno proslavi. (Izl. 15, 1-2)[2]
Pripev: Pomiluj me, Bože, pomiluj me![3] Odakle da počnem oplakivati dela kukavnog života moga? Šta da postavim kao početak sadašnjem ridanju, Hriste? No kao Milosrdan daj mi oproštaj sagrešenja.
Hajde, bedna dušo, sa telom svojim, ispovedi se Stvoritelju svega, i okani se, najzad, pređašnjeg bezumlja, i prinesi Bogu u pokajanju suze.
Prevazišavši u prestupu prvozdanog Adama, poznah sebe obnažena od Boga i večnoga carstva sladosti, grehova mojih radi. (Post. 3, 6-7)
Avaj meni, bedna dušo, što si se upodobila prvoj Evi? Jer si vid svoj upotrebila na zlo, i ranila si se ljuto, i dotakla si se drveta, i okusila si drsko bezumne hrane. (Post. 3, 6)
Umesto Eve telesne, pojavi se u meni mislena Eva – strasna pomisao u telu, koja ukazuje na sladosti, a hrani me uvek gorkom hranom.
Po zasluzi Adam bi izgnan iz Raja, Spase, ne sačuvavši jednu tvoju zapovest; kako li ću tek ja postradati, odbacujući uvek životvorne reči Tvoje? (Post. 3, 23)
Slava, Trojičan:
Nadsuštastvena Trojica, u Jedinici slavljena, uzmi od mene teško breme greha, i kao Milosrdna, daj mi suze umilenja.
I sada, Bogorodičan:
Bogorodice, nado i zastupnice onih koji Te pevaju, uzmi od mene teško breme greha, i kao čista Vladičica, primi mene koji se kajem.

PESMA 2.

Irmos: Čuj nebo, i govoriću, i pevaću Hrista, Koji je u telu došao iz Djeve.
Čuj nebo, i govoriću, zemljo slušaj glas onoga koji se kaje pred Bogom i koji Ga peva.
Pogledaj me, Bože, Spasitelju moj, Tvojim milostivim okom, i primi moje toplo ispovedanje.
Sagreših više od svih ljudi, jedini sagreših Tebi; no smiluj se kao Bog, Spase, na svoje stvorenje. (I Tim. 1, 15)
Usvojivši rugobu mojih strasti, slastoljubivim težnjama pogubih krasotu uma.
Milosrdni Gospode, bura zala potapa me, no kao Petru i meni, Spase, pruži ruku. (Mt. 14, 31)
Oskvrnih odeću tela moga, i ukaljah, Spase, ono što je po obrazu i po podobiju.
Pomračih krasotu duše slastima strasti, i potpuno sav um u prah pretvorih.
Poderah svoju prvu odeću, koju mi izatka Stvoritelj ispočetka, i zato nag ležim.
Obukoh se u poderanu haljinu, koju mi izatka zmija savetom i stidim se. (Post. 3, 21)
Milosrdni, i ja prinosim suze kao bludnica: očisti me, Spasitelju, milosrđem Tvojim. (Lk. 7, 38)
Pogledah na krasotu drveta, i prevarih se umom; i sada ležim nag i sramim se.
Radiše na leđima mojim svi načalnici zala, produžujući protiv mene bezakonje svoje. (Ps. 129, 3)
Slava, Trojičan:
Pevam Tebe Jednoga u tri Lica, Boga svih: Oca i Sina i Svetoga Duha.
I sada, Bogorodičan:
Prečista Bogorodice Djevo, jedina sveopevana, moli usrdno, da se spasemo.

PESMA 3.

Irmos: Na nepokolebivom, Hriste, kamenu zapovesti Tvojih, utvrdi moje pomisli.[4]
Oganj od Gospoda, nekada Gospod pustivši kao kišu, zemlju sodomsku sagori. (Post. 19, 24)
Na goru beži, dušo, kao Lot onaj, i na Sigoru se spasavaj. (Post. 19, 22-23)
Beži od požara, o dušo! Beži od sodomskog gorenja, beži od uništenja božanskim plamenom.
Ja jedini sagreših Tebi, Hriste Spase, sagreših više od svih, ali ne prezri mene.
Ti si Pastir Dobri, potraži mene jagnje, i ne prezri me zabludelog. (Jn. 10, 11-14)
Ti si slatki Isus, Ti si Stvoritelj moj; u Tebi ću se, Spase, opravdati.
Ispovedam se Tebi, Spasitelju: Sagreših Ti neizmerno; no otpusti, oprosti mi kao Milosrdan.
Slava, Trojičan:
O Trojice Jedinice, Bože, spasi nas od zablude, i iskušenja, i nevolja.
I sada, Bogorodičan:
Raduj se utrobo koja si Boga primila, raduj se prestole Gospodnji, raduj se Mati Života našega.

PESMA 4.

Irmos: Ču prorok o dolasku Tvome, Gospode, i uplaši se, jer ćeš se od Djeve roditi i ljudima javiti se, te govoraše: Čuh glas Tvoj, i uplaših se, slava moći Tvojoj, Gospode. (Avak. 3, 1)
Ne prezri dela Tvoja, i stvorenja Tvoga ne previdi, pravedni Sudijo, iako jedini sagreših kao čovek više od svakog čoveka, jer kao Gospod svih imaš vlast da opraštaš grehe, Čovekoljupče. (Mt. 9, 6; Mk. 2, 10)
Približava se, dušo, kraj, približava se, a ti ne mariš niti se pripremaš; vreme se skraćuje, ustani, Sudija je blizu pred vratima. Kao san, kao cvet vreme života prolazi; što se uzalud metemo? (Mt. 24, 23; Mk. 13, 29; Lk. 21, 31)
Preni se, o dušo moja! Razmišljaj o delima tvojim koja si učinila, iznesi ih pred oči tvoje, i proli kaplje suza tvojih; reci sa smelošću dela i pomisli Hristu, i opravdaj se.
Ne bi u životu greha, ni dela, ni zloće, kojom ja, Spase, ne sagreših; umom i rečju, i slobodnom voljom, i stavom, i mišlju i delom sagrešivši, kao drugi niko nikada.
Zato i prekoren bih, zato osuđen bih ja bednik od svoje savesti, od koje ništa u svetu nema silnije. Sudijo, Iskupitelju moj, koji me poznaješ, poštedi, i izbavi, i spasi me slugu Svoga.
Lestvica, koju vide u starini veliki Patrijarh, slika je, dušo moja, delotvornog penjanja, razumnog uzlaženja; ako hoćeš, dakle, da živiš delanjem, i umom, i sozercanjem, obnovi se. (Post. 28, 21)
Žegu dnevnu pretrpe zbog oskudice Patrijarh, i studen noćnu podnese, svaki dan stado prebrajajući i napasajući, boreći se, služeći, da dve žene dobije. (Post. 31, 7, 40)
Razumi pod dve žene delanje i znanje u sozercanju; delanje, dakle, Liju, kao mnogodetnu; a Rahilju – znanje, kao trudoljubivu, jer bez trudova neće se postići, dušo, ni delanje ni sozercanje.
Slava, Trojičan:
Nerazdeljivo suštinom, nesliveno Licima, bogoslovstvujem Te, Trojično Jedno Božanstvo, kao jednocarstveno i saprestolno; kličem Ti pesmu veliku, na visinama trikratno pevanu. (Is. 6, 1-3)
I sada, Bogorodičan:
I rađaš i devstvuješ, i ostaješ kroz oboje po prirodi Djeva. Rođeni iz Tebe obnavlja zakone prirode, i utroba plodonosi bez porođajnih muka. Gde Bog hoće pobeđuje se poredak prirode, jer On čini sve što hoće.

PESMA 5.

Irmos: Čovekoljupče, molim Ti se, prosveti onoga koji Ti ujutro rani, i uputi i mene na zapovesti Tvoje, i nauči me, Spase, da tvorim volju Tvoju. (Ps. 63, 2; 119, 35)
U noći život moj provodih svagda, jer noć greha bi mi tama i duboka magla; no kao sina dana, pokaži me, Spasitelju. (Ef. 5, 8)
Podražavajući Ruvima, ja bedni izvrših bezakoni i protivzakoniti savet protiv Boga Višnjega, oskvrnivši postelju moju, kao onaj očevu. (Post. 35, 22; 49, 3-4)
Ispovedam se Tebi, Hriste Care, sagreših, sagreših kao nekada Josifova braća, koja su prodali plod čistote i celomudrija. (Post. 37, 28)
Od srodnika pravedna duša bi svezana; prodade se u ropstvo Slatki, kao praobraz Gospoda. A ti, dušo, sva si se prodala tvojim zalima.
Josifa pravednog i celomudrenog umom podražavaj, bedna i neiskusna dušo, i ne oskvrnjuj se bezumnim težnjama, uvek bezakonujući.
Iako u jami požive nekada Josif, Vladiko Gospode, no to bi praobraz Tvoga pogreba i vaskrsenja; a ja kada ću Ti tako nešto prineti?
Slava, Trojičan:
Tebe Trojice slavim, Jednoga Boga: Svet, Svet, Svet si Oče, Sine i Duše, prosta suštino, Jedinice uvek slavljena.
I sada, Bogorodičan:
Netljena, bezmužna Mati Djevo, iz Tebe se obuče u moju prirodu Bog, Koji je stvorio vekove i sjedini sa Sobom čovečansku prirodu.

PESMA 6.

Irmos: Zavapih svim srcem svojim k milosrdnom Bogu, i ču me iz ada preispodnjega, i izvede iz truleži život moj.
Suze očiju mojih, Spase, i uzdahe iz dubine vapijućeg srca iskreno prinosim: Bože, sagreših Ti, pomiluj me.
Uklonila si se, dušo, od Gospoda tvoga, kao Datan i Aviron; no poštedi, zavapi iz dubine srca, da te ne proguta ponor zemljin. (Broj. 16, 32)
Kao junica razbesnela, dušo, upodobila si se Jefremu; kao srna od zamki čuvaj život, okrilativši se delanjem, i umom, i sozercanjem. (Jerem. 31, 18; Os. 10, 11)
Ruka Mojsijeva da nas uveri, dušo, kako Bog može gubavi život ubeliti i očistiti; i ne očajavaj zbog sebe, iako si se ogubala. (Izl. 4, 6-7)
Slava, Trojičan:
Trojica sam prosta i nerazdeljiva, razdeljena u Licima, i Jedinica sam prirodom sjedinjena, govori Otac i Sin i Božanski Duh.
I sada, Bogorodičan:
Utroba Tvoja rodi nam Boga, Koji postade čovek kao mi; Njega, kao Stvoritelja svih, moli Bogorodice, da se molitvama Tvojim opravdamo.

Kondak, glas 6.

Dušo moja, dušo moja, ustani što spavaš, kraj se približuje, i uplašićeš se; preni se, dakle, da te poštedi Hristos Bog, Koji je svuda i sve ispunjava.

PESMA 7.

Irmos: Sagrešismo, bezakonovasmo, nepravedno postupasmo pred Tobom; niti sačuvasmo, niti izvršismo što si nam zapovedio, no ne napusti nas sasvim, Bože otaca. (Dan. 9, 5-6)
Sagreših, bezakonovah, i odbacih zapovest Tvoju, jer se u gresima začeh, i dodadoh ranama svojim ranu; no Ti me pomiluj, kao milosrdan, Bože otaca. (Ps. 50, 5)
Tebi, Sudiji mome, ispovedam tajne srca svoga; vidi moje smirenje, vidi i tugu moju, i budi pažljiv na sudu mome sada, i sam me pomiluj kao milosrdan, Bože otaca. (Ps. 38, 19; 25, 18; 35, 23)
Kao što nekada, dušo, Saul izgubi magarice oca svoga i uzgred nađe carstvo na dnevnom skupu; no pazi, ne zaboravljaj sebe, pretpostavljajući svoje skotske pohote Carstvu Hristovom. (I Sam. 9, 1-27; 10, 1)
Dušo moja, mada nekada bogootac David sagreši dvostruko, bivši ustreljen strelom preljube, i zarobljen kopljem kazne za ubistvo; no ti sama boluješ od težih grehova, samovoljnih pohota. (II Sam. 11, 14-15)
David nekada dodade bezakonju bezakonje, ubistvo sa preljubom pomešavši, i odmah pokaza dvostruko kajanje; no ti si, dušo, najrđavija dela učinila, ne pokajavši se Bogu.
David nekada shvati greh, napisavši pesmu kao na slici, kojom izobliči dela koja učini, vapijući: Pomiluj me, jer sagreših Tebi jedinome Bogu svih, Ti sam očisti me! (Ps. 50, 3-6)
Slava, Trojičan:
Trojice prosta, nerazdeljiva, jedinosušna Jedinice sveta Svetila i Svetlosti, i sveto Trojstvo i Jedno sveto, slavi se, Bog Trojica. No, dušo, opevaj i proslavi Život i Živote – Boga svih.
I sada, Bogorodičan:
Pevamo Te, blagosiljamo Te, klanjamo Ti se, Bogoroditeljko, jer si od nerazdeljive Trojice rodila Jednoga – Sina i Boga, i nama koji smo na zemlji sama si otkrila sve nebesko.

PESMA 8.

Irmos: Onoga Koga slave vojske nebeske, i pred Kim drhte Heruvimi i Serafimi, sve što diše i sva tvar, pevajte, blagosiljajte i preuznosite u sve vekove.
Pomiluj, Spase, sagrešivšeg, podigni um moj ka obraćenju, primi me kajućeg se, smiluj se na vapijućeg: Tebi jedinom sagreših, bezakonovah, pomiluj me.
Kolesničar Ilija, kolesnicom vrlina nošaše se iznad svega zemaljskog, kad uziđe kao na nebo. Zato, dušo moja, razmišljaj o njegovom ushođenju. (II Car. 2, 11)
Jelisej nekada primivši plašt Ilijin, primi dvostruku blagodat od Boga; ti pak, o dušo moja, nisi okusila ove blagodati zbog neuzdržanja. (II Car. 2, 9. 11-13)
Jordanska voda, udarena od Jeliseja plaštom Ilijinim, zaustavi se. Ti pak, o dušo moja, nisi okusila ove blagodati zbog neuzdržavanja. (II Car. 2, 14)
Sunamićanka, po svojoj dobroj naravi, nekada ugosti pravednika, o dušo! Ti pak, nisi primila u dom ni stranca ni putnika, zato ćeš plačuća biti izbačena iz bračne odaje napolje. (II Car. 4, 8)
Uvek si podražavala Gijezijev nečisti razum, o bedna dušo; njegovog srebroljublja kloni se makar u starosti; beži od paklenog ognja, odstupivši od svojih zala. (II Car. 5, 20-27)
Blagosiljamo Oca, Sina i Svetoga Duha, Gospoda!
Trojičan:
Bespočetni Oče, sabespočetni Sine, Utešitelju blagi, Duše pravi; Roditelju Reči Božije, Reči Oca Bespočetnoga, Duše životvorni i stvaralački, Trojice Jedinice, pomiluj me.
I sada, Bogorodičan:
Prečista, u utrobi Tvojoj izatka se telo – duhovna porfira Emanuilova, kao od crvenog skerleta, zato veličamo Tebe uistini Bogorodicu.

PESMA 9.

Irmos: Od besemenog začeća rođenje neizrecivo, od Matere bezmužne netruležni porod, jer Božije rođenje obnavlja prirode. Zato Te svi naraštaji, kao Bogonevestnu Mater, pravoslavno veličamo. (Lk. 1, 35-48)
Um se obrani, telo se ubolesti, boluje duh, reč iznemože, život se umrtvi, kraj je pred vratima. Stoga, bedna dušo moja, šta ćeš učiniti kada dođe Sudija da ispita sve tvoje?
Predstavih ti, dušo, Mojsijevo stvorenje sveta, i od tada svo Starozavetno Pismo, koje ti kazuje o pravednima i nepravednima; no ti si, o dušo, sagrešivši Bogu, podražavala druge a ne prve.
Zakon iznemože, ne deluje Evanđelje, svo Pismo u tebi bi zanemareno; Proroci iznemogoše, i svaka reč pravednika; rane tvoje, o dušo, umnožiše se, ne budeći lekara koji te isceljuje.
Privodim ti uzore Novoga Zaveta, koji te vode, dušo, ka umilenju; ugledaj se na pravednike, odvraćaj se od grešnika, i umilostivi Hrista, molitvama i postom i bdenijem i čednošću.
Hristos se očoveči, prizvavši na pokajanje razbojnike i bludnice; pokaj se, dušo, vrata Carstva već se otvoriše, i otimaju se o njih fariseji i carinici i preljubočinci koji se kaju. (Mt. 11, 12; 21, 31; Lk. 16, 16)
Hristos se očoveči, sjedinivši se sa telom našim, i sve što je prirodno dragovoljno ispuni, osim greha; pokazujući tebi, o dušo, ugled i sliku Svoga snishođenja.
Hristos mudrace spase, pastire sazva, mnoge mladence pokaza mučenicima, starca i staru udovicu proslavi;[5] a ti, dušo, njih nisi podražavala ni delanjem ni življenjem; no teško tebi na sudu! (Mt. 2, 1-16; Lk. 2, 4-8; 25-26; 36-38)
Gospod postivši četrdeset dana u pustinji, na kraju ogladni, pokazujući da je čovek; dušo, ne ustraši se, ako ti se približi neprijatelj, molitvom i postom nek bude odbačen od nogu tvojih. (Izl. 34, 28; Mt. 4, 2; Mk. 1, 13; Lk. 4, 2)
Slava, Trojičan:
Oca proslavimo, Sina uzveličajmo, Božanskome Duhu verno se poklonimo, Trojici nerazdeljivoj, Jedinici po biću, kao Svetlosti i Svetilima, i Životu i Životima, Koji oživljava i prosvećuje sve i sva.
I sada, Bogorodičan:
Čuvaj narod Tvoj, Prečista Bogoroditeljko, jer Tobom u veri živimo, i Tobom se utvrđujemo, i Tobom pobeđujemo svako iskušenje, i nadvlađujemo protivnike, i napredujemo u bogoljublju i bratoljublju.
Andreju: Prepodobni oče Andreje, moli Boga za nas!
Andreje česni i oče treblaženi, pastiru Kritski, ne prestaj moliti za one koji te pevaju: da se svi mi koji verno poštujemo tvoj spomen, izbavimo od gneva, i nevolje, i propasti, i bezbrojnih sagrešenja.
Zatim obe pevnice pevaju Irmos 9-e pesme: Od besemenog začeća… I nastavlja se dalje Veliko Povečerje po redu.

NAPOMENE:

  • To biva ovako: Pred sam početak Velikog Povečerja, iznese sa nalonj na sredinu crkve, i na njega sa postavi Posni Triod. Sveštenik u epitrahilju i felonu, stane ispred nalonja i počinje, kako je rečeno.
  • Citati u zagradama na kraju pojedinih tropara, ukazuju biblijsku osnovu za sadržinu dotičnog tropara.
  • Ovo je pripev za svaki tropar.
  • Ostavljeno je kao u slovenskom Triodu, iako u grčkom izdanju Trioda (Atina 1967) stoji: – „Crkvu Tvoju utvrdi“.
  • Misli se na sv. Simeona Bogoprimca i proročicu Anu.

Komentarisanje nije više omogućeno.