Свето Писмо Старога и Новога Завјета – Библија

<<  САДРЖАЈ

 

КЊИГА ПРОРОКА ВАРУХА

 

1 2 3 4 5

 
1. Варух чита своју књигу пред царем Јехонијом и заробљеним народом. Народ шаље прилоге Јоакиму, првосвештенику у Јерусалиму, исповједа своје грјехове и моли од Бога избављење.

1. Ово су ријечи књиге коју написа Варух, син Ниријин, сина Масејева, сина Седекијина, сина Асадијева, сина Хелкијина у Вавилону,
2. Године пете, седми дан мјесеца, у вријеме у које заузеше Халдејци Јерусалим и сажегоше га огњем.
3. И прочита Варух ријечи књиге ове у уши Јехоније, сина Јоакимова цара јудејског, и у уши свега народа долазећег ка Књизи,* [*2 цар 25, 9.]
4. И у уши велможа и синова царских, и у уши старјешина, и у уши свега народа, од малог до великог, свих који живе у Вавилону на ријеци Суду.
5. И плакаху и пошћаху и мољаху се пред Господом,
6. И сабираше сребро, колико је год могла рука сваког,
7. И послаше у Јерусалим Јоакиму, сину Хелкијину, сину Саломову, првосвештенику, и свештеницима и свему народу који се нашао са њим у Јерусалиму,
8. Кад он узе сасуде дома Господњег, изнијете из Храма, да се врате у земљу Јудину десетог Сивана (мјесеца), сасуде сребрне, које начини Седекија, син Јосијин, цар Јудин,
9. Пошто је преселио Навуходоносор, цар вавилонски, Јехонију и кнезове, и затворенике и велможе и народ земље из Јерусалима и одвео их у Вавилон.
10. И рекоше: Ево посласмо вам сребро да купите за сребро свеспаљеницу за гријехе, и тамјан, и припремите принос и принесете на жртвеник Господа Бога нашега,* [*1 Језд 3, 3.]
11. И помолите се за живот Навуходоносора, цара вавилонског, и за живот Валтазара, сина његова, да буду дани њихови као дани неба на земљи.
12. И даће нам Господ крјепост и просветиће очи наше, и живјећемо у сјени Навуходоносора, цара вавилонског, и у сјени Валтазара, сина његовог, и служићемо њима много дана и наћи ћемо милост пред њима.* [*Јер 29, 7.]
13. И молите за нас Господа Бога нашега, јер сагријешисмо Господу Богу нашем, и не одврати се јарост Господња и гњев Његов од нас до дана данашњег.
14. И прочитајте књигу ову коју вам посласмо да се обнародује у дому Господњем у дан празника и у дане пригодне,
15. И да речете: Господу Богу нашем правда, а нама – стид на лицима, као данас, човјеку Јудину и онима који живе у Јерусалиму,
16. И царевима нашим и кнезовима нашим и свештеницима нашим и пророцима нашим и оцима нашим,
17. Стога што сагријешисмо пред Господом,
18. И што му се не покорисмо и не послушасмо глас Господа Бога нашег да ходимо по заповијестима Господњим, које је дао пред лицем нашим.
19. Од дана у који изведе Господ оце наше из земље Египатске, и до дана данашњег, непокорни смо Господу Богу нашем и отказивасмо се да послушамо глас његов.
20. И снађоше нас зла и клетве, које наложи Господ Мојсију, слуги своме у дан у који изведе оце наше из земље Египатске, да нам даде земљу којом тече мед и млијеко као и дан-данас.
21. И не послушасмо глас Господа Бога нашег по ријечима пророка које нам је послао,
22. И ходисмо сваки од нас по разуму срца свога злога служећи боговима туђим, творећи зла пред очима Господа Бога нашег.* [*Јер 3, 17.]

2. Због гријеха својих народ постао поруг и срам. Моли опроштај од Господа, прихвата пресељење као опомену Божју, нада се повратку у Земљу своју.

1. Испуни Господ ријеч своју коју је говорио против нас и против судија наших, који су судили Израиљу, и против царева наших и кнезова наших, и против људи Израиља и Јудеје.
2. Није учињено под свим небом оно што Он учини у Јерусалиму по написаном у Закону Мојсијеву,* [*5 Мој 28, 53.]
3. Да једемо тијело човјечије сина свога и тијело човјечије кћери своје.
4. И предаде их да буду поданици свих царстава око нас, на поругу и издвојеност међу свим околним народима, ондје гдје их расија Господ.
5. И нађосмо се доље а не горе, зато што сагријешисмо Господу Богу нашем тиме што не послушасмо глас Његов.
6. Господу Богу нашем правда, а нама и оцима нашим срамота на лицима као у дан овај.
7. Што је говорио Господ против нас, сва ова зла дођоше на нас.
8. Нисмо се молили пред лицем Господњим да се окрене сваки од помисли злих срца својих.
9. И стражи Господ над злима, и наведе их Господ на нас, пошто је праведан Господ над свим дјелима својим, које нам заповиједи.
10. И не послушасмо гласа Његовог да ходимо по заповијестима Господњим, које је дао пред лицем нашим.
11. И сада, Господе Боже Израиљев, који изведе народ свој из земље Египатске руком моћном, знацима и чудесима, и силом многом и мишицом високом, и прослави своје име, као и у дан овај,
12. Сагријешисмо, поступасмо нечасно и неправдовасмо, Господе Боже наш, према свим наредбама Твојим.* [*Дан 9, 5.]
13. Нека се одврати јарост Твоја од нас, јер нас остаде мало међу народима у које си нас расијао.
14. Услиши, Господе, молитву нашу и молбу нашу, и избави нас Тебе ради, и дај нам благодат пред лицем преселивших нас,
15. Да позна сва земља да си Ти Господ Бог наш, да се име Твоје призва на Израиља и на род његов.
16. Господе, погледај из дома Твога светога и спомени се нас; приклони, Господе, ухо Твоје и услиши нас;
17. Отвори, Господе, очи Твоје и погледај: јер неће умрли, који су у аду, којима се узе дух њихов из нутрине њихове, дати славу и оправдање Господу,
18. Него душа због величине (невоља), која ходи погружена и болна, и очи потамњеле и душа гладна, даће Ти славу и правду, Господе.
19. Јер не због оправдања отаца наших и царева наших приносимо мољење пред лице Твоје, Господе Боже наш,* [*Дан 9, 18.]
20. Јер си послао јарост Твоју и гњев Твоју на нас, као што си казивао руком слугу својих пророка говорећи:
21. Овако рече Господ: Сагните рамена ваша и служите цару вавилонском и сједите на земљу коју дадох оцима вашим;* [*Јер 27, 12.]
22. И ако не послушате глас Господњи да служите цару вавилонском,
23. Учинићу да ишчезне из градова Јудиних и изван Јерусалима глас весеља и глас радости, глас младожења и глас невјеста и постаће сва земља неприступна за житеље.
24. И не послушасмо глас Твој да служимо цару вавилонском, и Ти испуни ријечи своје, које си казао руком слугу Твојих пророка, да се изнесу кости царева наших и кости отаца наших са мјеста њиховог.
25. И гле, изложене су жези дневној и студени ноћној, и помријеше у боловима злим, глађу и мачем и прогонством.
26. И оставио си Дом у коме се призивало име Твоје, до дана данашњега, због злобе дома Израиљева и дома Јудина.
27. И учинио си са нама, Господе Боже наш, по свему снисхођењу Твоме и по свему милосрђу Твоме великом,
28. Као што си говорио руком слуге свога Мојсија у дан кад си му заповиједио да запише Закон Твој пред синовима Израиљевим, говорећи:* [*3 Мој 26, 3. 9.]
29. Ако не послушате гласа мога, мноштво ово велико и много (народа) претвориће се у мањину међу народима у које ћу их расејати;
30. Јер разумјех да ме неће послушати, будући да је народ тврдоврат и обратиће се срцу свом, у земљи пресељења свога,
31. И познаће да сам ја Господ Бог њихов, и даћу им срце и уши које чују,
32. И хвалиће ме у земљи пресељења свога, и сјетиће се имена мога.
33. И обратиће се од надмености своје и од злих дјела својих; јер ће се сјетити пута отаца својих сагријешивших пред Господом.
34. И вратићу их у земљу за коју сам се заклео оцима њиховим Авраму и Исаку и Јакову, и загосподариће њоме; и умножићу их и неће се умањити.* [*Јер 1, 10; 1 Мој 12, 7; 13, 15.]
35. И поставићу им завјет вјечни да им ја будем Бог и они ће бити народ мој; и нећу покренути више народ мој Израиља са земље коју сам им дао.* [*Јер 32, 38.]

3. Наставља се молитва за опроштај и признање грјешности у земљи пресељења; прославља се величина Дома Божјег и неистраживост мудрости.

1. Господе Сведржитељу, Боже Израиљев, душа у тјескоби и дух тугоморан вапије к Теби.
2. Услиши, Господе, и смилуј се, јер сагријешисмо пред Тобом;
3. Јер Ти си који пребиваш вавијек, а ми који пропадамо вавијек.
4. Господе Сведржитељу, Боже Израиљев, услиши молитву умрлих Израиља и синова који гријеше пред Тобом, који не послушаше гласа Господа Бога свога, те нас постигоше невоље.
5. Не помени неправде отаца наших, него се сјети руке Твоје и имена Твога у времену овом:
6. Јер Ти си Господ Бог наш, и хвалићемо Те, Господе.
7. Јер за ово си дао страх и срца наша, да призивамо име Твоје, и да Те прослављамо у пресељењу нашем, јер избацисмо из срца нашег сву неправду отаца наших, који сагријешише пред Тобом.
8. Ево нас данас у пресељењу нашем, тамо гдје си нас расејао на срамоту, и на клетву и на накнаду за све неправде отаца наших, који одступише од Господа Бога нашега.
9. Слушај, Израиљу, заповјести живота, пазите да познате мудрост.
10. Шта је, Израиљу, то што си у земљи непријатеља, што остари у туђини?
11. Оскврнавио си се заједно са мртвима,
12. Прибројао си се онима у аду? Оставио си извор премудрости.
13. Путем Божјим да си ходио, живио би у миру вавијек.
14. Научи гдје је премудрост, гдје сила, гдје знање, да познаш истовремено гдје је дуго живљење и живот, гдје је свјетлост очију и мир.
15. Ко нађе мјесто њено, и ко је ушао у ризнице њене?
16. Гдје су кнезови народа и господари, звијери које су на земљи?* [*Јер 28, 14.]
17. Који се играју са птицама небеским и који сребро сабирају, и злато у које се уздају људи, и нема краја стицању њиховом,
18. Који сребро обликују и о њему брину, и не могу се истражити дјела њихова?* [*Мт 6, 25.]
19. Ишчезоше и у ад сиђоше, и други намјесто њих устадоше.
20. Млађи видјеше свјетлост и настанише се на земљи, пут пак знања не познаше,* [*Рим 1, 21; Прем 13, 1.]
21. Нити разумјеше стазе Његове нити их схватише; синови њихови од пута Његовог далеко бише.
22. Нити се чу у Ханану, нити би виђено у Теману,
23. Ни синови Агарини који траже разум на земљи, трговци Мере и Темана баснословци и трагатељи знања, пут премудрости не познаше, нити се сјетише стаза њених.
24. О, Израиљу, како је велики Дом Божји и пространо мјесто обиталишта Његовог;
25. Велики и нема краја, висок и безмјеран.
26. Тамо су били горостаси славни од почетка, поставши веома велики, вјешти рату.
27. Није њих изабрао Господ, нити је пут знања дао њима;* [*1 Кор 1, 27.]
28. И погибоше зато што нису имали мудрости, погибоше због несавјесности своје.
29. Ко узиђе на небо, и задобио је (премудрост) и снесе је са облака?* [*5 Мој 30, 12.]
30. Ко пређе с оне стране мора и нађе је, и донесе је чистију од злата?
31. Нема га који познаје пут њен и који памти стазе њене.
32. Но који све знаде, њу познаје, пронађе је расуђивањем својим. Који је створио земљу на вјечно вријеме, испуни је животињама четвороножним;* [*1 Мој 1, 24.]
33. Који шаље свјетлост, и она иде, призва је и послуша Га са трепетом.
34. Звијезде пак засјаше на стражама својим и зарадоваше се,
35. Позва их и рекоше: Овдје смо, и засјаше са весељем Творцу своме.
36. Он је Бог наш, и нема другога који би се сравнио са њим.* [*2 Мој 15, 11.]
37. Он пронађе сваки пут знања и даде га Јакову, слуги своме, и Израиљу, вољеном од Њега;* [*Ис 28, 26.]
38. После тога на земљи се јави и са људима поживје.* [*Прем 2, 15; Јн 1, 10, 14; 1 Тим 1, 15.]

4. Књига Варухова је књига заповјести Божјих, позива на обраћење и повратак путу Господњем. После робовања доћи ће трпљењем избављење сабраних од истока до запада.

1. Ово је књига заповјести Божјих и Закон који постоји вавијек: Сви који се ње држе – живјеће, а који је остављају – умријеће.* [*Јез 20, 11.]
2. Обрати се, Јакове, и узми је, ходи при сјају свјетлости њене.
3. Не даји другом славу своју и оно што је теби корисно другом народу.
4. Благо нама, Израиљу, јер оно што је угодно Богу, нама је знано.
5. Буди храбар, народе мој, помене Израиљев.
6. Продани бисте народима, не на пропаст. Зато што сте прогњевили Бога, предани сте противницима;
7. Јер огорчили сте Творца свога приносећи жртве демонима, а не Богу.* [*5 Мој 32, 17.]
8. Јер заборависте Хранитеља свога, Бога вјечнога, а ожалостисте и Јерусалим који вас је васпитао;
9. Јер видје гњев на вама од Бога и рече: Слушајте, житељи Јерусалима, наведе Бог на мене тугу велику;
10. Јер видјех ропство синова мојих и кћери, које наведе на њих Вјечни,
11. Хранио сам их са весељем, а отпустио са плачем и тугом.
12. Нико да се не радује мени удовици, и остављеној од многих: Опустошена сам због гријеха дјеце моје,
13. Наредбе Његове не познаше нити ходише путевима заповијести Божјих, нити на стазе науке у праведности Његовој ступише.
14. Нека дођу житељи Сиона и сјетите се ропства синова мојих и кћери, које наведе на њих Вјечни.
15. Јер доведе на њих народ из далека, народ бестидан и другојезичан, који се не постидјеше старца, нити се дјетету смиловаше,
16. И одведоше вољену (дјецу) удовице, и од кћери јединице – лишише.
17. А ја чиме да вам помогнем?
18. Јер ко је навео зла на вас, избавиће вас из руку непријатеља ваших.
19. Идите, чеда, идите, јер ја остадох пуст;
20. Свукох хаљину мира, а обукох костријет мољења мога; завапићу Вјечноме у дане моје.
21. Храбрите се, чеда, вапите ка Богу, и избавиће вас од насиља из руке непријатеља.
22. Јер ја се надах у Вјечнога за спасење ваше, и дође ми радост од Светога због милостиње која ће вам брзо стићи од вјечног Спаситеља вашег.
23. Одаслах вас са тугом и плачем, а вратиће ми вас Бог са радошћу и весељем довијека.
24. Јер као што сада видјеше житељи Сиона ваше робовање, тако ће видјети брзо од Бога ваше спасење, које ће вам доћи са славом великом и свјетлошћу Вјечнога.
25. Чеда, потрпите гњев који вас је снашао од Бога. Прогна те непријатељ твој, и видјећеш његову погибао брзо, и на вратове њихове ћеш се попети.
26. Њежни моји ходише путевима тврдим, бише узети као стадо разграбљено од непријатеља.
27. Храбрите се, чеда, и вапите ка Богу, па ће вас се сјетити Онај који је све ово навео.
28. Јер као што се десило да вам заблуди ум од Бога, десетороструко (више) ћете Га тражити, вративши му се.
29. Јер Онај који је навео на вас зла, навешће вам вјечно весеље са спасењем вашим.
30. Храбри се, Јерусалиме, утјешиће те Онај који ти је дао име.
31. Несрећни су који су ти зло нанијели и који су се радовали Твоме паду.* [*Пс 136, 7. 8.]
32. Несрећни су градови којима су служила дјеца Твоја, несрећна (земља) која је примила синове Твоје.
33. Јер као што се радовала Твоме паду и веселила Твоме разорењу, тако ће туговати због свог опустошења.
34. И одсјећи ћу јој радовање због мноштва народа, и њено славље постаће туговање.
35. Јер ће огањ наићи на њу од Вјечнога у дане многе, и биће насељена демонима на дуго вријеме.
36. Погледај на исток, Јерусалиме, и види весеље које ти од Бога долази.
37. Гле, долазе синови твоји које си отпустио, долазе сабрани од истока и запада ријечју Светога, радујући се слави Божјој.

5. Позив Јерусалиму да скине хаљину туге и обуче љепоту славе Божје, да види одасвуд сабрану дјецу своју.

1. Скини, Јерусалиме, хаљину туге и озлобљености своје и обуци љепоту славе Божје довијека.
2. Огрни одежду правде Божје, стави на главу своју вијенац славе Вјечнога.
3. Јер Бог ће показати свему под небом свјетлост твоју.
4. Јер назваће се име твоје од Бога довијека: Мир правде и слава богочешћа.
5. Устани, Јерусалиме, и стани на висину, и погледај према истоку и види твоју сабрану дјецу од запада сунца до истока ријечју Светога, радујући се сјећањем Бога.
6. Јер изађоше од тебе пјешаци вођени непријатељима, а уводи их Бог к теби узношених са славом као пријесто[1] царства.
7. Јер одреди Бог да се смири свака гора висока и хумови вјечни и удолине да се напуне за поравнање земље, да би ходио Израиљ сигурно славом Божјом.
8. А осјенише и дубраве и свако дрво миомирно Израиља заповијешћу Божјом:
9. Јер ће водити Израиљ с весељем свјетлости славе Његове, с милостињом и правдом[2] која је код Њега.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] У Александријском кодексу умјесто „престо царства“ стоји „синове царства“; тако је и у словенском и руском преводу. Прим. прев.
[2] У Александријском кодексу стоји „правдом од Бога“. Прим. прев.

Коментарисање није више омогућено.