НАСЛОВНА » Свештене књиге (Свето Писмо) » Свето Писмо Старога и Новога Завјета – Библија

Свето Писмо Старога и Новога Завјета – Библија

<<  САДРЖАЈ

 

ПРЕМУДРОСТИ ИСУСА СИНА СИРАХОВА

 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
51

 

ПРЕДГОВОР

 
Много шта, и то велико, дато нам је преко Закона и Пророка и преко других послије њих. Отуда треба хвалити Израиљ због знања и премудрости; као и то да не треба само они који читају да буду зналци (њих), него и онима извана мудрољубивим корисни могу бити, како говорењем тако и писањем. Дједа мој Исус потпуно се предавши читању Закона и Пророка и других отачких књига, и стекавши у њима довољно искуства, и сам је кренуо да напише нешто за наук и премудрост прикладно, да би љубитељи учења и ово упознавши, још више узнапредовали кроз живљење по Закону. Стога вас молим, читајте то са благонаклоношћу и пажњом, и опростите ако вам изгледа да смо приликом труда на превођењу у неким ријечима погријешили. Јер није исте снаге само по себи оно што је на јеврејском казано и кад буде преведено на други језик. И не само овдје, него и сам Закон и Пророци и друге (свете) књиге не малу разлику имају саме по себи (у изворнику) казиване. Дошавши, дакле, тридесет осме године за вријеме цара Евергита (Птоломеја) у Египат, и задржавши се, нађох спис испуњен не малог знања.[1] Сматрао сам крајње неопходним да и сам уложим извјестан напор и трудољубље да преведем ту књигу. Много бдења и умећа сам уложио у току тог времена да бих привео крају и издао књигу, и да би и они у расејању који воле да уче, уз припремање нарави, живјели по Закону.
 
1. Похвала премудрости. Она је дар Божји од искона, даје се онима који љубе јединог Премудрог и имају страх Божји.

1. Свака премудрост је од Господа; она са Њим пребива вавијек.
2. Пијесак мора и капи кишне и дане вијека ко ће избројати?
3. Висину неба и ширину земље и бездан и премудрост ко ће истражити?
4. Прије свих би створена премудрост и разум премудрости је од искони.
6. [2]Коријен премудрости коме се откри? И вјештине њене ко познаде?
8. Један је Премудри, врло страшан, онај који сједи на престолу својему.
9. Сам Господ је сазда и видје и изброја је и изли је на сва дјела своја,
10. Са сваким тијелом по давању своме, и даде је онима који га љубе.
11. Страх Господњи је слава и похвала, и весеље и вијенац радости.
12. Страх Господњи насладиће срце и даће весеље и радост и дуговјечност.
13. Ономе који се боји Господа добро ће бити на пошљетку, и у дан скончања свога биће благословен.[3]
14. Почетак премудрости је бојати се Господа, и са вјернима у материци заједно би створена.
15. Међу људима свила је гнијездо, темељ вјечни, и породу њиховом повјериће се,
16. Изобиље премудрости је бојати се Господа, и опиће такве плодовима својим.
17. Сав дан њихов испуниће свим што желе, и оставе њихове – родом својим.
18. Вијенац премудрости страх је Господњи, који цвјета миром и оздрављењем.
19. Господ је видје и изброја, и изли је као науку и знање разума, и узвиси славу оних који се ње држе.
20. Коријен премудрости је бојати се Господа, а гране су њене дуг живот.
21. Страх Господњи одгони гријехе, ко истраје у њему, одвратиће гњев (Божји).[4]
22. Неће се моћи неправедни гњев оправдати, јер напад гњева на човјека, пад му је.
23. Дуготрпјељиви ће до времена издржати, а онда ће му бити узвраћено весељем.
24. До времена ће сакрити ријечи своје, па ће онда уста вјерних приповиједати разборитост његову.
25. У ризницама премудрости су поуке знаности, а грјешнику је мрзост богопоштовање.
26. Зажелиш ли премудрост, држи се Заповијести, и Господ ће ти је подарити.
27. Јер страх Господњи је премудрост и наук, а мила му је вјера и кротост.
28. Не буди непослушан страху Господњем, и не приступај му срца дволична.
29. Не буди лицемјеран пред устима човјечјим и пази на усне своје.
30. Не узноси себе, да не би пао и да не би навео на душу своју бешчашће, и откриће Господ тајне твоје и посред сабрања обориће те, јер ниси приступио са страхом Господњим и срце ти је пуно лукавства.

2. Значај истрајности и стрпљења. Бојати се Господа и предати се у руке Његове.

1. Чедо, приступаш ли да служиш Господу, припреми душу своју за искушење;
2. Управи срце своје и истрај и не нагли у вријеме напасти.
3. Приони уз Њега и не одвајај се да би узрастао на свршетку својему.
4. Све што те снађе, прими, и у промјенама понижења својега буди истрајан.
5. Јер као што се злато у ватри испробава, тако бива и са људима у пећи понижења.
6. Вјеруј Господу и помоћи ће ти; управи путеве своје и уздај се у Њега.
7. Ви који се бојите Господа, очекујте милост Његову и не скрећите да не бисте пали.
8. Ви који се бојите Господа, вјерујте му, и неће изостати награда ваша.
9. Ви који се бојите Господа, уздајте се у добра, и у весеље вјечно и милост.
10. Погледајте на старе нараштаје и видите: Ко се повјери Господу и постидје се? Или ко истраја у страху Његовом и би остављен? Или ко Га призва, и презре Га?
11. Јер милосрдан је и милостив Господ, и опрашта гријехе и спасава у вријеме невоље.
12. Тешко срцима страшљивим и рукама раслабљеним, и грјешнику који ходи двијема стазама.
13. Тешко срцу раслабљеном зато што не вјерује, јер неће наћи заштите.
14. Тешко вама који сте изгубили стрпљење! Шта ћете чинити кад вас Господ посјети?
15. Који се боје Господа, неће бити непослушни ријечима његовим, и који Га љубе, држаће се путева Његових.
16. Који се боје Господа, тражиће Његово благовољење, и који га љубе, нахраниће се Законом.
17. Који се боје Господа, припремиће срца своја и пред Њим ће понизити душе своје.
18. Предајмо се у руке Господње, а не у руке човјечије; јер колико је величанство Његово, толика је и милост Његова.

3. Поштовати родитеље, оца и мајку. Бог смјернима открива тајне своје. За гордога нема лијека.

1. Послушајте, чеда, мене оца свога, и тако творите, да се спасете:
2. Јер Господ прослави оца у дјеци и утврди право матере на синовима.
3. Ко поштује оца, очистиће гријехе,
4. И ко прославља мајку, сличан је човјеку што сабира благо.
5. Ко поштује оца, биће обрадован од дјеце своје и у дан молитве своје биће услишен.
6. Ко слави оца, биће дуговјечан; и ко слуша Господа, успокојиће матер своју,
7. И као господарима служиће родитељима својим.
8. Ријечју и дјелом поштуј оца свога да би добио благослов од њега.
9. Јер благослов очев утврђује домове дјеце, а проклетство мајке ископава њихове темеље.
10. Не прослављај се бешчашћем оца својега, јер ти није слава очево бешчашће:
11. Слава човјекова је част оца његова, и срамота за дјецу мајка без славе (понижена).
12. Чедо, заштити у старости оца свога и не ожалости га док је у животу;
13. Ако му и недостане разборитости, опрости му, и немој га обешчастити колико год је у твојој моћи.
14. Јер милост према оцу неће бити заборављена и умјесто гријеха Бог ће те наградити (биће ти придодано (добро)).
15. У дан жалости твоје сјетиће те се: као лед од топлоте, тако ће се истопити гријеси твоји.
16. Ко оставља оца, исто је што и богохулник, и проклет је од Господа ко гњеви мајку своју.
17. Чедо, са кротошћу ради послове своје, па ћеш бити вољен од добра човјека.
18. Колико си велики, толико се смири и добићеш (наћи ћеш) благодат од Господа.
19. Много је високих и славних, али Он смјернима открива тајне своје.
20. Јер велика је моћ Господња, и смирени га прослављају.
21. Не тражи оно што надмаша твоју снагу и не истражуј оно што је јаче од тебе;
22. Оно што ти је заповиједио, о томе размишљај, јер оно што је скривено, није ти потребно.
23. Не буди радознао према стварима које премашају твоја дјела, јер ти је показано више од (мјере) људског разума.
24. Многе је преварило њихово мудровање, и лукава сумњичавост поколебала умове њихове.
(25. Ако си без зјеница, остаћеш без свјетлости, а ако си лишен знања, не проповиједај.)[5]
26. Срце тврдо постаће на крају злобно, и ко воли опасност, упашће у њу.
27. Срце тврдо биће оптерећено невољама, и грјешник ће товарити гријех на гријех.
28. Искушењу гордога нема лијека, јер дрво лукавства се укоријенило у њему.
29. Срце разумнога разумјеће причу, и ухо слушаоца жељу премудрога.
30. Огањ распаљени угасиће вода, и милостиња очистити гријехе.
31. Ко узвраћа на доброчинства, спомињаће се у вјечности и у вријеме свога пада наћи ће потпору.

4. Љубити сиромашне и Премудрост која даје живот.

1. Чедо, не ускрати сиромаху потребно за живот, и не окрећи очи од просјака.
2. Не ожалости душу гладну, и не разгњеви (човјека) у биједи његовој.
3. Не смућуј већ огорчено срце, и не одгађај са давањем потребитом.
4. Чедо, слугу жалоснога не одбаци, и не окрећи лице своје од сиромаха.
5. Од онога који је у нужди не одвраћај око, и не даји прилике човјеку да те куне.
6. Јер ономе ко те буде клео у горчини душе своје, услишиће молитву његову Творац његов.
7. Учини себе вољеним од сабрања,[6] а пред кнезом смири главу.
8. Приклони ухо своје сиромаху, и одговори му мирно с кротошћу.
9. Избави онеправдованог из руку неправедника, и не буди малодушан када судиш.
10. Буди сирочадима као отац, и намјесто мужа матери њиховој.
11. И бићеш као син Вишњега, и завољеће те више неголи мајка твоја.
12. Премудрост синове своје узвисује, и брине о онима који је ишту.
13. Ко љуби њу, љуби живот, и који рано ране к њој, испуниће се радости.
14. Ко се ње држи, наслиједиће славу, и мјесто гдје уђе, благосиља Господ.
15. Који њој служе, послужиће Светоме, и оне који њу љубе, љуби Господ.
16. Ко њу слуша, судиће народима (многобожачким), и ко на њу пази, живјеће поуздано.
17. Ко се њој повјери, наслиједиће је, и биће имовина потомства његовог.
18. Јер она ће прво мукотрпно ићи са њим, страх и трепет навешће на њега.
19. Намучиће га својим вођењем док не увјери душу његову и не испроба га својим наредбама.
20. И опет ће се вратити прво к њему и развеселити га и откриће му тајне своје.
21. Ако падне у заблуду, напустиће га и предаће га у руке пада његовог.
22. Пази на вријеме и чувај се од зла и за душу своју се не застиди.
23. Јер има стид наводећи гријех и има стид – слава и благодат.
24. Не лицемјери против душе своје и не постиди се на пад свој.
25. Не спријечи ријеч у вријеме потребе;
26. Јер у ријечи познаће се премудрост и знање у говору језика.
27. Не противрјечи истини, и због незнања свога постиди се.
28. Не стиди се да исповиједиш гријехе своје, и не заустављај ток ријеке.
29. Не потчини себе човјеку глупоме, и не гледај на лице моћника.
30. Све до смрти бори се за истину, и Господ Бог ће ратовати за тебе.
31. Не буди дрзак на језику своме, и лијен и нерадан у дјелима својим.
32. Не буди као лав у дому своме, и варалица међу слугама својим.
33. Нека рука твоја не буде испружена у примању, а у давању стиснута.[7]

5. Не уздати се у себе и своје богатство. Бити разборит и уздржан на језику. Код Бога је не само милост него и гнев.

1. Не ослањај се на своја богатства, и не говори: Довољна су ми!
2. Не допусти души својој и снази својој да ходи по жељама срца твога.
3. И не говори: Ко ће ме надвладати? Јер Господ освећујући – осветиће ти се.
4. Не говори: Сагријеших, и шта ми је било ? Јер Господ је дуготрпјељив.
5. При нади у милост не буди пресмио додајући гријех на гријех,
6. И не говори: Милосрђе његово је велико, мноштво гријехова мојих очистиће; јер милост и гњев су код Њега, и на грјешнике починуће јарост Његова.
7. Не чекај да се повратиш ка Господу и не одлажи дан за даном; јер изненада ће изаћи гњев Господњи, и у вријеме освете погинућеш.
8. Не ослањај се на богатства неправедна, јер ништа ти неће користити у дан посјете.
9. Не повијај се сваком вјетру и не ходи сваком стазом, као – двојезични грјешник.
10. Буди утврђен у разборитости својој, и једна да буде ријеч твоја.
11. Буди брз у слушању своме, и стрпљиво припреми одговор.
12. Ако имаш разборитост, одговори ближњем; ако ли не, рука твоја нека буде на устима твојим.
13. Слава и бешчашће су у говорењу, и језик човјека пад његов.
14. Не буди назван дошаптачем, и језиком својим не прави засједу; јер на лопову је стид, и пораженост злобна на двојезичнику.
15. У великом и у малом не буди неуман, и умјесто пријатељ не буди непријатељ.

6. Пријатеља стицати у искушењима. Пријатељ вјеран нема цијене. Премудрост се не открива многима. Пристати уз мудрога.

1. Јер име зло – стид и срам ће наслиједити. Тако и грјешник двојезичан.
2. Не узноси себе помишљу душе своје, да не буде растргнута као бик душа твоја;
3. Лишће своје јешћеш и плодове своје изгубићеш, и оставићеш себе као дрво суво.
4. Душа злобна погубиће имаоца свога и радост за непријатеље учиниће га.
5. Грло слатко умножиће пријатеље своје, и језик благоречив умножиће добродушност.
6. Који живе у миру с тобом, нека буду многи, а савјетници твоји – један од хиљаде.
7. Ако стичеш пријатеља, у искушењима га стичи, и немој му се брзо повјеравати.
8. Јер пријатељ је у вријеме своје и неће остати у вријеме невоље твоје;
9. Има пријатељ који се претвара у непријатеља, и при понижењу твоме откриће се.
10. Пријатељ је да би заједничарио при трпезама и неће остати у вријеме невоље твоје;
11. У добрима твојим биће као ти, а према слугама твојим биће дрзак.
12. Ако будеш понижен, биће против тебе и од тебе ће се сакрити.
13. Од непријатеља твојих одвој се, а од пријатеља својих пази се.
14. Пријатељ вјеран покров је моћан, па ко њега нађе, нашао је благо.
15. Пријатељ вјеран нема цијене и нема мјере доброти његовој,
16. Пријатељ вјеран лијек је живота, и који се боје Господа, наћи ће га.
17. Који се боји Господа, усмјерава пријатељство своје, па какав је он, такав је и ближњи његов.
18. Чедо, од младости своје изабери учење и до старости стећи ћеш премудрост.
19. Као онај који оре и који жање, приступи јој, и чекај добре плодове њене.
20. При томе, она је веома сурова за неуке, и у њој неће истрајати неразумни.
21. Као камен искушења тешки притиснуће га, и неће часити да је одбаци.
22. Јер премудрост је сходна имену своме и многима се не открива.
23. Послушај, чедо, и прими мишљење моје, и не одбаци савјета мога.
24. Уведи ноге своје у узе њене и у гривну њену врат свој;
25. Подметни раме твоје и носи је, и не противи се оковима њеним;
26. Свом душом приближи јој се, и свом снагом својом чувај путеве њене.
27. Испитај и тражи, и спознаће ти се, и задобивши је, не остављај је.
28. Јер на крају наћи ћеш покој њен и обратиће ти се на весеље.
29. И биће узе у покров снаге и гривне њене у одежду славе;
30. Јер красота злата је на њој, и окови њени – јакинтове нити.
31. Као одеждом славе обући ћеш се њоме, и вијенац радовања положићеш на себе.
32. Ако хтједнеш, чедо, научићеш се (њој), и ако јој предаш душу своју, превјешт ћеш бити.
33. Ако заволиш да слушаш, примићеш, и ако приклониш ухо своје, бићеш мудар.
34. Међу мноштвом старијих стани, и ко је мудар – уз њега пристани.
35. Сваку повијест божанствену воли слушати, и приче разумне нека ти не измакну.
36. Кад видиш разумнога, порани к њему, и степенице двери његових нека таре нога твоја.
37. Размишљај о заповијестима Господњим, и у наредбама Његовим поучавај се свагда; Он ће утврдити срце твоје, и жеља премудрости биће ти дата.

7. Не чинити зло и неправду, не лагати на брата свог. Не остављати жену мудру и добру, бринути о дјеци својој. Поштовати Господа и свештенике уважавати. Мртвоме не ускратити милост.

1. Не чини зло, и неће те зло снаћи.
2. Удаљи се од неправде, и уклониће се од тебе.
3. Сине, не сиј у бразде неправде, и нећеш их пожњети седмоструко.
4. Не тражи од Господа власти, ни од срца столицу славе.
5. Не правдај се пред Господом и пред царем не мудруј.
6. Не тражи да будеш судија кад не можеш искоријенити неправду, да се не би уплашио од лица силника и ставио препреку правости својој.
7. Не гријеши пред мноштвом градским, и не понижавај се пред народом.
8. Не везуј се двапут за гријех, јер ни у једном нећеш бити невин.
9. Не говори: На мноштво дарова мојих погледаће, и кад будем приносио Богу Вишњему, примиће.
10. Не буди малодушан у молитви својој; и милостињу чинити, не превиђај.
11. Не исмијавај човјека кад је у горчини душе своје, има (Онај) ко понижава и узвисује.
12. Не измишљај лажи на брата својега, нити пријатељу чини што слично.
13. Немој говорити било какву лаж, јер бављење њоме није добро.
14. Не говори наметљиво на сабрању старијих и не понављај ријеч у молитви својој.
15. Не мрзи тегобни рад, и земљорадњу од Вишњега створену.
16. Не придружуј себе сабрању грјешника; сјети се да гњев Божји неће одоцнити.
17. Смири дубоко душу своју пошто је освета нечастивог – огањ и црв.
18. Не мијењај пријатеља због користи, ни брата рођеног за злато офирско.
19. Не остављај жене мудре и добре, јер милота њена боља је од злата.
20. Не озлобљуј слугу истински трудољубивог, ни најамника преданог ти душом.
21. Слугу разумног нека љуби душа твоја и не лиши га слободе.
22. Имаш ли стоку? Старај се о њој, и ако ти је корисна, нека остане код тебе.
23. Имаш ли дјецу? Учи их и савијај од младости врат њихов.
24. Имаш ли кћери? Брини о тијелу њиховом и не показуј им веселим лице своје;
25. Удај кћер, и учинићеш велико дјело, и мужу разумном подари је.
26. Је ли ти жена по души? Не одгони је, а оној која те мрзи, не повјеравај себе.
27. Свим срцем својим прослављај оца свога, и болове матере не заборави;
28. Сјети се да си се од њих родио, и шта ћеш им узвратити, као они теби?
29. Свом душом својом поштуј Господа, и свештенике Његове уважавај.
30. Свом снагом заволи Створитеља свога, и служитеље Његове не остављај.
31. Бој се Господа и прослави свештеника и дај му дио његов, као што ти је заповијеђено: првину, и за сагрешење, и давање плећака и жртву освећења, и првину светих.
32. И сиромаху испружи руку своју да би био савршен благослов твој.
33. Милост давања да буде на сваком живом, и мртвоме не ускрати милост.
34. Не одстрањуј се од оних који плачу и са тугујућима тугуј.
35. Не буди лијен да посјећујеш болесна човјека, јер од таквих ћеш бити вољен.
36. У свим ријечима својим сјећај се своје кончине и навијек нећеш сагријешити.

8. Трезвеност у односу према лудима и расуђивање.

1. Не сукобљавај се са човјеком силником да некад не паднеш у руке његове.
2. Не свађај се са човјеком богатим, да ти се не супротстави моћју својом; јер многе је погубило злато и срца царева скренуло.
3. Не сукобљавај се са човјеком језичавим и не придодаји на огањ његов дрва.
4. Не шали се са простаком, да не буду обешчашћени преци твоји.
5. Не прекори човјека који се враћа од гријеха, сјети се да смо сви под пријекорима.
6. Не обешчасти човјека у старости његовој, јер и ми ћемо остарити.
7. Не радуј се смрти човјека (који ти је био непријатељ)[8]; сјети се да сви умиремо.
8. Не пренебрегавај приповиједање мудрих, и прича њихових се држи, јер од њих ћеш изучити науку и служење великанима.
9. Не одступај од приповиједања старих, јер ћеш се од њих научити разумности, и у вријеме потребе дати одговор.
10. Не распаљуј угљевље грјешника, да не сагориш у огњу пламена његова.
11. Не устај против псовача да не направи засједу устима твојим.
12. Не даји у зајам човјеку моћнијем од себе, и ако му позајмиш, буди као губитник.
13. Не даји залог изнад моћи своје, и ако дадеш залог, као дужник се брини.
14. Не суди се са судијом; јер по намисли његовој судиће му.
15. С дрским не иди на пут, да му не постанеш терет, јер он ће по вољи својој чинити и неразумношћу његовом ћеш пропасти.
16. С гњевљивцем не ратуј, и не путуј с њим кроз пустињу; јер као ништа је у очима његовим – крв, и тамо гдје нема помоћи – савладаће те.
17. С лудим се не савјетуј, јер неће моћи ријеч одржати.
18. Пред туђинцем не чини (ништа) тајно, јер не знаш шта ће породити.
19. Сваком човјеку не откривај срце своје и неће ти се одузети милост.

9. Трезвеност у односу према женама. Однос према ближњима, савјетовање с мудрима.

1. Не завиди жени њедара својих, нити учи себе науци злој.
2. Не предај жени душу своју да она завлада снагом твојом.
3. Не сретај жену развратну да не упаднеш у замку њену.
4. С пјевачицом се не мијешај да те не намами својим вјештинама.
5. На дјевојку не гледај љубопитљиво да те не саблазни чарима својим.
6. Не предај блудници душу своју да не изгубиш наслеђе своје.
7. Не лутај по улицама града и по пустарама његовим не блуди.
8. Склони око твоје са жене лијепе и не гледај љубопитљиво красоту туђу; љепотом женском многи су преварени, од ње као огањ похотљивост се распаљује.
9. Са удатом женом много не сједи, и не дружи се дуго с њом у пијењу вина, да се не приклони њој душа твоја, и духом својим склизнеш у пропаст.
10. Не остављај старог пријатеља; јер скорашњи није њему раван: вино ново – пријатељ нови, кад постане старо, са задовољством ћеш га пити.
11. Не позавиди слави грјешника, јер не знаш каква је пропаст његова.
12. Не прихватај оно што прихватају нечестиви, сјети се да се до пакла неће оправдати.
13. Далеко одступи од човјека који има власт да убија, и неће те смућивати страх смрти; и ако (му) приђеш, не сагријеши да не одузме живот твој; знај да између замки пролазиш и по ивицама градских зидова ходиш.
14. По својој моћи, имај на уму ближње своје и с мудрима се савјетуј.
15. С разумнима нека је помисао твоја и свако приповиједање твоје у Закону Вишњега.
16. Мужеви праведни нека вечеравају с тобом, и у страху Божјем нека буде похвала твоја.
17. Од руке умјетника дјело биће похваљено, и управитељ народни мудар је у ријечи својој.
18. Страшан је у граду своме човјек језичав, а дрзак у ријечи својој биће омрзнут.

10. Какви су судије и владари, такав је народ. Бјежати од гордости, бити разуман и кротак. Значај рада и гријех лењости.

1. Судија мудар научиће народ свој, и управљање разумнога биће постојано.
2. Какав је судија народа, такви су и службеници његови; какав је управитељ града, такви су и сви становници његови.
3. Цар неук губи народ свој, град ће се населити разумношћу владаоца.
4. У руци Господњој је власт на земљи, и потребног ће подићи у вријеме на њој.
5. У руци Господњој је миомир човјечји, и у лицу књижевника положиће славу своју.
6. За сваку неправду не гњеви се на ближњега, и не чини ништа у дјелима надмености.
7. Мрска је пред Господом и људима гордост, и пред обојима – грјешна неправда.
8. Царство са народа на народ се преноси, преко неправде и надмености и богатства.
9. Зашто се горди земља и прах? Стога у животу одбацих утробу његову.
10. Дугу болест одсијеца љекар; и цар ће данас-сјутра скончати.
11. Јер кад умре човјек, наслиједиће гмизавце и животиње и црве.
12. Почетак гордости човјекове је отуђивање од Господа, и од Створитеља његовог удаљује се срце његово.
13. Тако је почетак гордости гријех, и ко се ње држи, избљуваће гадост; зато посла Господ силне невоље и уништи такве до краја.
14. Престоле кнежевске поруши Господ и постави кротке намјесто њих;
15. Коријење народа (многобожних) повади Господ и засади кротке умјесто њих.
16. Државе народа (многобожних) разори Господ и уништи их до основа земље,
17. Посуши их и уништи их, и нестаде са земље спомен њихов.
18. Није дата стварањем људима гордост, нити гњев јарости породима жена.
19. Сјеме часно које је? – Сјеме човјечје. Сјеме часно које је? – Они који се боје Господа.
20. Сјеме нечасно које је? – Сјеме човјечје. Сјеме нечасно које је? – Они који преступају заповијести.
21. Међу браћом управитељ њихов је частан – и они који се боје Господа у очима Његовим.
22. Богат и славан и сиромашан – похвала њихова је страх Господњи.
23. Није праведно обешчастити сиромаха разумна, и не пристоји славити човјека грјешна.
24. Великаш и судија и велможа прославиће се, но нико од њих није већи од оног који се боји Господа.
25. Слуги (робу) мудром служиће слободни, и човјек разуман неће зато роптати.
26. Не мудруј творећи дјело своје и не хвали се у вријеме тегоба својих.
27. Бољи је онај који ради и изобилује у свему неголи онај који ходи хвалећи се, а хљеба немајући.
28. Чедо, кротошћу прослави душу своју и дај јој част, по достојанству њеном.
29. Онога који се гријеши о душу своју, ко ће оправдати? И ко ће славити онога који обешчашћује живот свој?
30. Сиромах се слави због знања свога, а богаташ се слави због богатства свога.
31. Прослављани у сиромаштву, колико би тек био у богатству? И неславан у богатству, колико би тек био у сиромаштву?

11. Не хвалите се спољашњим човјеком. Испеци па реци. Прије краја не зови блаженим никога.

1. Мудрост смиреног уздигнуће главу његову и међу великаше посадиће га.
2. Не хвали човјека због љепоте његове, и не мрзи човјека због изгледа његовог.
3. Мала је међу летилицама пчела, а први је по сладости плод њен.
4. Одијевањем хаљина не хвали се и у дан славе не узноси се. Јер дивна су дјела Господња и скривена дјела његова људима.
5. Многи насилници засједоше на земљу, а неочекивани понио је круну!
6. Многи великаши бише веома обешчашћени, и славни бише предани у руке других.
7. Прије него што испиташ, не суди, разуми прво, па онда наложи казну.
8. Прије него што чујеш, не одговарај, и усред ријечи не упадај.
9. О ствари која ти није потребна не спори се, и на суду грјешника не засједај.
10. Чедо, нека не буде о многоме дјелање твоје; ако умножиш послове нећеш бити невин, и ако их будеш јурио, нећеш их стићи, и нећеш утећи бјежећи (од њих).
11. Има онај који се труди и мучи се и жури, и утолико више трпи недостатак.
12. Има слаби којем треба помоћ, лишен снаге и изобилан у сиромаштву; и очи Господње погледаше к њему на добро, и усправи га из понижења његовог
13. И уздиже главу његову, и задивише се многи због њега.
14. Добра и зла, живот и смрт, сиромаштво и богатство од Господа су.[9]
17. Давање Господње припада побожнима, и добра воља Његова вавијек ће бити благотворна.
18. Има који се богати чувањем и тврдичлуком својим, и то је дио награде његове;
19. Кад неко каже: Нађох покој и сад ћу јести од добара мојих; а не зна колико времена ће проћи, оставиће ово другима и умријети.
20. Стој у завјету свом и пребивај у њему, и у дјелу своме састарај.
21. Не диви се дјелима грјешника, а вјеруј Господу и истрај у труду своме; јер лако је у очима Господњим брзо и изненада обогатити сиромаха.
22. Благослов Господњи је у награди побожнога, и часа скорога процвјетаће благослов његов.
23. Не говори: Шта ми још треба? И која од сада ће ми бити добра?
24. Не говори: Имам свега доста, и какво од сада зло ме може снаћи?
25. У дан добара бива заборав зала, и у дан зала (човјек) се не сјећа добара.
26. Јер лако је пред Господом у дан кончине дати човјеку према путевима његовим.
27. Злоћа трена ствара заборављање сладости, и у кончини човјека откривају се дјела његова.
28. Прије кончине не зови блаженим никога, и у дјеци својој човјек ће се познати.
29. Не уводи сваког човјека у дом свој, јер многе су засједе код подмуклога.
30. Као птица уловљена у кавез, такво је срце гордога, и као ухода што надгледа пад;
31. Јер добра у зла обраћајући, прави засједу, и на људе изабране намеће мрљу.
32. Од искре огњене умножава се угљевље, и човјек грјешник ради крви прави засједу.
33. Пази се од злотвора, јер зло припрема, да мрљу за навијек не остави на теби.
34. Настани туђина, и растројиће те метежом, и отуђиће те од блиских твојих.

12. Удаљавати се од човјека гријешника. Добро чини побожноме и наћи ћеш награду.

1. Ако добро чиниш, познај коме чиниш, и биће милост на добрима твојима.
2. Добро чини побожноме, и добићеш награду; ако не од њега, онда од Вишњега.
3. Нема добара ономе који истрајава у злима и који милостињу не дарује.
4. Подај побожном и не заступај грјешника.
5. Добро учини смиреном и не даји непобожном, ускрати (му) хљебове твоје, и не дај му да те не би њима надвладао[10]; јер двоструко зло ће те снаћи за сва добра која му будеш учинио.
6. Јер и Вишњи омрзну грјешнике, и непобожнима ће узвратити осветом.
7. Дај добром и не заступај грјешника;
8. Неће се препознати у добрима пријатељ и неће се сакрити у злима непријатељ.
9. У добрима човјековим непријатељи његови су у туги, а у злима његовим и пријатељ ће га оставити.
10. Не вјеруј непријатељу своме вавијек, јер као што гвожђе рђа, тако бива и са лукавством његовим.
11. Макар се смирио и ходио погнуте главе, стражи над душом својом и чувај се од њега, и буди му као очишћено огледало и знаћеш да се није до краја од рђе ослободио.
12. Не постави га поред себе да не би, одгурнувши те, стао на твоје мјесто; не сједи га себи с десне стране да не затражи твоје сједиште. На крају ћеш разумјети мисли моје и ријечи моје ће те се дотаћи.
13. Ко ће се смиловати бајачу кога је змија ујела, и свима онима који прилазе (дивљим) звијерима?
14. Тако бива и с оним који се приближује човјеку грјешнику, и који се мијеша са гријесима његовим.
15. На трен ће с тобом бити и, ако се помјериш, неће истрајати.
16. И на уснама својим непријатељ је сладак, а у срцу своме смишља како да те сурва у јаму; очима својим пролива сузе непријатељ, а ако нађе прилику, напиће ти се крви.
17. Ако те зло задеси, наћи ћеш њега ондје прије себе; и као, тобож, помажући, подсјећи ће пету твоју,
18. Главом ће својом климати и рукама пљескати својим, много шта ће шаптати и измијенити лице своје.

13. Не вјеруј гордељивцу и моћноме. Љуби Господа. Смирени и сиромах су презрени.

1. Ко се дотакне смоле, умазаће се, и ко општи са гордељивцем, постаће му сличан.
2. Терет изнад твојих моћи не подижи, и са моћнијим од себе и богатијим не општи. Какву заједницу има крчаг са великим котлом? Онај га удари, и овај се разбије.
3. Богаташ учини неправду, и сам се разгневљује; сиромах трпи неправду, и сам моли милост.
4. Ако си (му) користан, употребиће те, и ако немаш ништа, напустиће те.
5. Ако имаш, живјеће с тобом и уништиће те, а самога то неће забољети.
6. Ако ли је имао потребу за тобом, обмануће те, и наругаће ти се, и даће ти наду, говориће ти добро и рећи: Је ли ти што потребно?
7. Посрамиће те својим јелима све док те не уништи, двапут и трипут, и на крају ће ти се наругати; послије тога видјеће те и напустиће те, и главом својом ће климати на тебе.
8. Пази да не будеш преварен и да не будеш понижен у неразумљу своме.
9. Ако те моћник позове, склони се, и утолико више ће те позивати;
10. Не приближуј се да не би био одбачен, и не стој далеко да не би био заборављен.
11. Не дозволи да разговараш са њим као са себи равним, и не вјеруј већини његових ријечи; јер дугим разговором кушаће те.
12. Немилостив је који се не држи ријечи, и неће те поштедјети од злобе и окова.
13. Чувај се и јако се пази, зато што са падом својим ходиш.
14. Слушајући ово, у сну свом стражи; цијелог живота свог љуби Господа и призивај Њега на спасење своје.[11]
15. Свака животиња воли себи сличну, и сваки човјек – ближњега свога.
16. Свако тијело по роду своме се сабира, и себи сличном присајединиће се човјек.
17. У чему је заједница вука и јагњета? Такав је и грјешник према побожноме.
18. У чему је мир између хијене и пса? И у чему мир између богаташа и сиромаха?
19. Ловина за лавове су магарци у пустињи; тако су пасишта богаташа – сиромаси.
20. Мрзост гордељивцу је смирење; тако је сиромах мрзост богаташу.
21. Богаташа поколебаног подржавају пријатељи, а када смирени падне, одбацују га пријатељи.
22. Кад богаташ погријеши, много има заштитника, говорио је неразумно, и оправдали су га. Смирени погријеши, и наложише му казну; говорио је паметно, и не дадоше му мјеста.
23. Богаташ проговори, и сви заћуташе, и ријеч његову уздигоше до облака. Сиромах проговори и рекоше: Ко је овај? Ако се спотакне, још дубље ће га гурнути.
24. Добро је богатство у коме нема гријеха, а зло је сиромаштво у устима непобожног.
25. Срце човјеково мијења лице његово, некад према добру, некад према злу.
26. Одраз срца у добрима – лице је весело, а разумијевање прича – размишљање с трудом.

14. Ко је рђав за себе ником није добар. Живот је пролазан, у премудрости је блаженство.

1. Блажен човјек који се не оклизне устима својим, и који се не поништи у туги због гријеха.
2. Блажен кога не прекоријева душа његова, и који није отпао од наде своје.
3. За човјека малодушног није богатство, и човјеку завидљиву чему ће имање?
4. Ко сабира на штету самог себе, другима сабира, и у добрима његовим уживаће други.
5. Ко је рђав за себе, коме ће бити добар, и неће се радовати имовини својој.
6. Ко себи завиди, од таквог нема горега, и то је узвраћање за злобу његову.
7. Ако и чини добро, у забораву га чини, а на крају ће пројавити злобу своју.
8. Зао је онај који има урокљиве очи, који окреће лице и презире душе.
9. Око халапљиво неће се заситити дијелом, и неправда злобна исушује душу.
10. Око злобно завиди на хљебу и оскудно је на трпези својој.
11. Чедо, колико си у могућности, добро чини себи, и приносе Господу достојно приноси.
12. Сјети се да смрт неће одоцнити, и да ти завјет ада није показан;
13. Прије него што умреш добро чини пријатељу, и по моћи својој испружи руку и подај му.
14. Не лиши себе доброга дана, и удио жеље добре нек те не мимоиђе.
15. Зар ћеш другоме препустити болове своје и трудове своје бацању коцке?
16. Даји и узимај, и утјешавај душу своју, јер у аду нећеш наћи уживање.
17. Свако тијело као хаљина оветшава; а завјет је од искони: Смрћу ћеш умријети.
18. Као лист једар на дрвету густом, једно лишће опада а друго ниче, тако и род од тијела и крви, један умире, други се рађа.
19. Свако дјело гњијући нестаје, и онај који га дјела, с њим ће отићи.
20. Блажен је човјек који у премудрости оконча живот и који разумом својим расуђује,
21. Који размишља о путевима њеним у срцу своме, и у њене скривене тајне се умом задубљује.
22. Изиди за њом као трагатељ, и на путевима њеним постави јој засједу.
23. Који се нагиње кроз окца њена, тај ће и на врата њена гледати.
24. Који обитава близу дома њеног, тај ће ударити и стуб у зидове њене,
25. Поставиће шатор свој надохват руке њене, и настаниће се у обитавалишту добара.
26. Ставиће дјецу своју под покров њен и под гранама њеним ће заноћити.
27. Заклониће се под њом од жеге и у слави њеној обитаваће.

15. Премудрост је основа живота. Пред човјеком је живот и смрт, он по слободи бира.

1. Који се боји Господа учиниће ово, и који се држи Закона задобиће је.
2. И изаћи ће му у сусрет као мајка, и као жена дјевствена пригрлиће га.
3. Храниће га хљебом разборитости, и вода премудрости напојиће га.
4. Утврдиће се на њој и неће се поколебати, и на њу ће се ослонити и неће се постидјети.
5. И узвисиће га више од свих ближњих његових, и у цркви[12] отвориће уста своја.
6. Радост и вијенац радовања ће наћи, и име вјечно наслиједиће.
7. Неће је задобити људи неразумни, и људи грјешни неће је видјети.
8. Она је далеко од гордости и људи лажљивци неће је се сјетити.
9. Није лијепа похвала у устима грјешника, зато што није од Господа послана;
10. Јер премудрошћу биће похвала исказана, и Господ ће је поблагати.
11. Не говори: Због Господа одступих, јер оно што Он омрзну, неће учинити.
12. Не говори: Господ ме заблудио, јер Он нема потребе за човјеком грјешним.
13. Сваку гадост омрзну Господ, и она није мила онима који Га се боје.
14. Он је у почетку створио човјека и оставио га у рукама слободне воље његове.
15. Ако хоћеш, држаћеш заповијести и вјеровати доброј вољи (Његовој).
16. Ставио је преда те огањ и воду: и онамо гдје будеш хтио, испружићеш руку своју.
17. Пред људима је живот и смрт, и оно што неко благоизволи, биће му дато.
18. Јер многа је премудрост Господња, Крјепак је силом и Свевидећи;
19. И очи су Његове на онима који Га се боје. Он ће познати свако дјело човјечије.
20. Није заповиједио никоме да поступа нечастиво, и није дао никоме дозволу да гријеши.

16. Боље је један добар неголи хиљаде непобожних. Код Бога је награда и казна. Душа је мала пред тајнама творевина.

1. Не жели мноштво дјеце бескорисне и не радуј се синовима непобожним.
2. Ако се умноже, не радуј им се, осим ако је страх Господњи с њима.
3. Не повјеравај се животу њиховом и не ослањај се на мноштво њихово; јер бољи је један него хиљаде и (боље је) умријети бездјетан, него имати дјецу непобожну.
4. Јер од једног разумног населиће се град, а племе безаконика опустјеће.
5. Много шта такво видјеле су очи моје, и јаче од таквих чуло је ухо моје.
6. На сабрању грјешника разгоријеће се огањ, и у народу непослушном распалиће се гњев.
7. Није се смиловао (Бог) на древне горостасе који одступише моћју својом.
8. Није поштедио боравиште Лотово услед оних које је презрио због гордости њихове.
9. Не смилова се на народ погибељни, на узнесене у гријесима својим.
10. Као ни на шесто хиљада пјешака сабраних у тврдости срдаца својих.
11. Макар да је био један тврдоврати, било би чудно да се оправдао; јер милост и гњев су код Њега, Он је моћан да помилује и да излије гњев.
12. Колико је мноштво милости Његове, тако је много и казне Његове. Човјеку по дјелима његовим судиће.
13. Неће побјећи (од Њега) грабљивошћу грјешник, и неће задоцнити трпљење благочестивога.
14. Свакој милостињи наћи ће мјесто, сваки ће по дјелима својим примити.
17. [13]Не говори: Сакрићу се од Господа, и са висине, ко ће ме се сјетити? У народу многом нећу бити препознат, јер шта представља душа моја у неизмјерној творевини?
18. Гле, небо и небо небеса, бездан и земља, од посјете Његове поколебаће се,
19. Заједно горе и основе земље од самог погледа Његовог трепетом ће задрхтати.
20. И ово неће разумјети срце, и путеве Његове ко ће појмити?
21. И буру коју човјек неће видјети; већина, пак, Његових дјела покривена је тајном.
22. Дјела правде (Његове) ко може објавити? Или ко ће их поднијети? Јер (наводно) далеко је Завјет.
23. Смирени срцем прима ово, а човјек неразуман и прелашћен мисли сулудо.
24. Почуј ме, чедо, и научи се знању и на ријечи моје пази срцем својим:
25. Објавићу по мјери науку и с тачношћу јавићу знање.
26. Судом Господњим дјела су Његова од почетка, и од стварања њиховог раздијелио је удио њихов.
27. Украсио је за навијек дјела Његова и почетке њихове по родовима њиховим; нити огладњеше нити се уморише, и не престадоше од дјела својих.
28. Нико ближњега свога не сатрије, и до вијека неће се отказати ријечи Његове.
29. Послије тога Господ погледа на земљу и испуни је добара својих.
30. Душом сваког живинчета покри лице њено, и у њу је повратак њихов.

17. Божји дарови човјеку. Сваком народу поставља вођу; удио Његов је Израиљ.

1. Господ сазда од земље човјека и опет га врати у њу.
2. Број дана и времена дао је људима, и даде им власт над свим што је на њој.
3. По себи самом обуче их у силу, и по слици својој створи их.
4. Стави страх свој на свако тијело, и да владају над животињама и птицама.[14]
6. Размишљање и језик и очи, уши и срце дао им је да расуђују.
7. Знањем разума испунио их је, и добро и зло показао им.
8. Стави око своје на срца њихова да би им показао величанство дјела својих,
(9. И да би се хвалили чудесима Његовим)[15]
10. И Име освећења славили, да приповиједају величанства дјела Његових.
11. Придодаде им знање и Закон живота даде им у нашљедство.
12. Завјет вјечни склопи са њима и судбе Његове показа им.
13. Величанство славе видјеше очи њихове, и славу гласа Његовог чу ухо њихово.
14. И рече им: Чувајте се од сваке неправде; и свакоме од њих је заповиједио о ближњем.
15. Путеви њихови пред Њим су свагда, неће се сакрити од очију Његових.
(16. Путеви њихови од младости (иду) на зла, и нису могли срца своја умјесто камених учинити тјелесним.)[16]
17. Сваком народу постави вођу, а удио Господњи је Израиљ,
(18. Коме, будући да је прворођени, постави васпитне мјере, и док је он дијелио свјетлост љубави, оставише га.)[17]
19. Сва дјела њихова су (јасна) као сунце пред Њим, и очи Његове непрестано прате путеве њихове.
20. Не сакрише се направде њихове од очију Његових, и сви гријеси њихови су пред Господом.
(21. Господ, будући благ и знајући створење Своје, нити их одбаци нити их остави, штедећи их.)[18]
22. Милостиња човјекова као печат је с њим, и милост човјекову као зеницу чуваће.
23. После тога устаће и узвратиће им, и узвраћање њихово на главу њихову пашће.
24. Ипак, покајницима даде повратак, и утјеши изнемоћале трпљењем.
25. Врати се Господу и остави се гријеха, помоли се пред лицем Његовим и умањи сметње.
26. Усходи к Вишњему и одврати се од неправде и силно омрзни (сваку) гадост.
27. Вишњега, ко ће хвалити у аду, умјесто живих, живих који Га славослове?
28. Од мртваца, као онога кога више нема, ишчезава исповиједање: Онај ко је жив и здрав, хвалиће Господа.
29. Како је велика милост Господња и очишћење онима који му се враћају!
30. Јер не може све бити у људима, пошто није бесмртан син човјечији.
31. Шта је свјетлије од сунца? Па и оно нестаје, тако и зао (човјек) ће се сјетити тијела и крви.
32. Силу висине небеске Он сам надгледа, а људи сви су земља и прах.

18. Бог Творац свега. Неизмјерно је величанство Божје. Поуке човјеку кратког вијека.

1. Онај који живи у вјекове, створи све и сва заједно;
2. Господ једини ће се оправдати (и нема другог осим Њега,
3. Који управља свијетом педљом руке своје и све је послушно вољи Његовој, Он је Цар свих силом Својом, који раздваја у њима свето од нечистог.)[19]
4. Никоме није дао да објави дјела Његова, и ко ће истражити величанства Његова?
5. Моћ величанства Његовог ко ће измјерити? И ко ће придодати да исприповиједа милости Његове?
6. Нити се може умањити нити придодати, и немогуће је истражити чудеса Господња.
7. Када оконча (трагање) човјек, тада тек почиње; и када престане, тада ће се задивити.
8. Шта је човјек? И шта потреба његова? Шта је добро његово, и шта зло његово?
9. Број дана човјекових много је, ако је, стотину година:
10. Као кап воде морске и зрно пијеска, тако је мало година (у односу) на дан вјечни.
11. Ради тога био је дуготрпјељив Господ према њима, и излио је на њих милост своју.
12. Видје и позна пропаст њихову, јер је зла; ради тога је умножио милосрђе своје.
13. Милост човјекова је на ближњем његовом, а милост Господња на свако тијело (биће). Он изобличава и кара и учи, и враћа као Пастир стадо своје.
14. Који примају карање, милује, и оне који хитају судбама Његовим.
15. Чедо, у добрима не дозволи мрљу и у сваком давању повода за тугу.
16. Неће ли жегу зауставити роса? Зато је боља ријеч неголи давање.
17. Зар је боља ријеч од доброг давања? Обоје је својство човјека облагодаћеног.
18. Глупак неблагодарно блати, и од давања завидљивца испадају очи.
19. Прије него што прозбориш научи, и прије болести лијечи се.
20. Прије суда испитај себе, и у вријеме посјете Божје, наћи ћеш милост.
21. Прије него се разболиш, понизи се, и у вријеме грјехова покажи обраћење.
22. Ништа нек те не спријечи да испуниш завјет благовремено, и не чекај све до смрти да се оправдаш.
23. Прије него се помолиш, припреми себе и не буди као човјек који куша Господа.
24. Сјети се Његовог гњева у дане кончине, и времена освете, када окрене лице своје.
25. Сјети се времена глади у вријеме изобиља, сиромаштва и немаштине у вријеме богатства.
26. Од јутра до вечера мијења се вријеме, и све је брзо пред Господом.
27. Човјек мудар у свему ће бити опрезан, и у дане грјехова пазиће се од сагрјешења.
28. Свако ко је разуман, познао је премудрост, и ономе ко њу пронађе, одаће признање.
29. Разборити у ријечима, и они посташе мудри, и умножише изреке истините.
30. Не иди за својим жељама и од похота својих уздржавај се.
31. Ако дадеш душом својом сагласност похоти, учиниће те радовањем непријатеља твојих.
32. Не весели се многој раскоши и не везуј се за заједницу са њом.
33. Не постани сиромашан расипно трошећи позајмљено, а ништа немајући у кеси.

19. Пазити на ријечи. Премудрост Божја гаји љубав. По врлини познаје се човјек.

1. Радник пијанац неће се обогатити; који за ништа сматра мало – од малога ће пасти.
2. Вино и жене развратиће разумне, и који се прилијепи за блуднице, постаће дрзак;
3. Трулеж и црви наслиједиће га, и душа дрска истријебиће се.
4. Ко се брзо повјерава, празан је срцем, и који гријеши, о душу своју ће се огријешити.
5. Ко се (гријеху) радује срцем, биће изобличен.
6. И ко мрзи оговарање, умањује злобу.
7. Никад не понови ријеч, и ништа ти се неће умањити.
8. Пријатељу и непријатељу не причај, и ако немаш гријеха, не откривај:
9. Јер чуо те и сачуваће ти (то), и временом омрзнуће те.
10. Чуо си ријеч? Нека умре с тобом; буди храбар, неће те оборити.
11. Од лица ријечи болује неразумни, као од лица новорођенчета она што рађа.
12. Што је стријела забодена у бедро тијела, то је ријеч у утроби неразумног.
13. Покарај друга ако још није што учинио, а ако је нешто учинио, да не би придодао.
14. Покарај ближњег ако још није рекао, а ако је рекао, да не би поновио.
15. Покарај друга, јер често бива клевета, и не вјеруј свакој ријечи.
16. Има који се оклизне (ријечју), али не од душе; уосталом, ко се није огријешио језиком својим?
17. Покарај ближњега свога прије пријетње, и дај мјеста Закону Вишњега.
(18. Страх Господњи почетак је усвајања, а премудрост од Њега љубав његује.
19. Знање заповијести Господњих – наука је живота; они, пак, који говоре што је Њему угодно, задобијају дрво бесмртности.)[20]
20. Свака премудрост страх је Господњи (и познање свемоћи Његове)[21] и у свакој премудрости је творење Закона.
(21. Слуга који каже господару: Што заповиједаш нећу урадити, ако после тога уради – гњеви хранитеља свога.)[22]
22. Није премудрост лукавства знање, а гдје је савјет грјешника нема разума.
23. Постоји лукавство које је гадост, и постоји неразумни, оскудан премудрошћу.
24. Бољи је умањеног разума, а богобојажљив, неголи који има превише знања, а преступа Закон.
25. Постоји умијеће сигурно али неправедно, и има ко изврће благодат, хотећи да пројави суд.
26. Постоји лукавствујући који се погнуо натмурено, а оно што је у њему пуно је обмане.
27. Он прикрива лице и прави се глув, тамо гдје не буде препознат, претећи ће те.
28. И ако због недостатка снаге буде спријечен да гријеши, нађе ли вријеме, зло ће учинити.
29. По изгледу познаје се човјек, и по сусрету с ликом познаће се ко је уман.
30. Украс мужа је и осмијех зуба, и ход човјеков казује све о њему.

20. Човјек мудар ћути кад треба, који много прича срамоти се. Врлине граде, гријеси разграђују.

1. Има изобличење које није лијепо, и има ћутљиви али разуман.
2. Као што је добро обличити, а не гњевити се,
3. Тако и онај који се каје, од понижења ће се избавити.
4. Што је жеља евнуха да узме невиност дјевојци, то је и онај који принудом доноси судове.
5. Има ћутљиви који се показује мудар, и има онај који је омрзнут због много причљивости.
6. Има ћутљиви који не зна шта да одговори, и има ћутљиви који зна (своје) вријеме.
7. Човјек мудар ће ћутати до времена, а гордељивац и неразумни прескочиће вријеме.
8. Који много прича, осрамотиће се, и који приграбљује власт, биће омрзнут.
9. Има напредовање човјека у невољама, и има добитак у умањењу (њиховом).
10. Има давање које ти неће користити, и има давање коме је узвраћање двоструко.
11. Има умањење ради славе, и има које због смирења подиже главу.
12. Има који купује много малим, и који за то узвраћа седмоструко.
13. Мудар на ријечима чини себе омиљеним, док ће се благодети лудих просути.
14. Давање неразумног неће ти користити, јер су очи његове умјесто једнога многе (= незајажљиве);
15. Мало ће дати, а много ће шкодити, и отвориће уста своја као проповједник; данас ће позајмити, а сјутра тражити; омражен је човјек такав.
16. Луди ће рећи: Немам пријатеља и нема захвалности за добра моја;
17. Који једу хљеб мој – лажљива су језика; колико пута и колики ће таквог исмијати?
18. Оклизнуће на земљи, боље је од оног од језика, тако ће и пад злих брзо доћи.
19. Човјек немилостан, прича је у невријеме, у устима незнавених стално ће остати.
20. Од уста лудог биће одбачена (мудра) прича, јер је неће казати у право вријеме.
21. Има који је спријечен да гријеши због оскудице, и у успокојењу његовом неће га гристи савјест.
22. Има који губи душу своју због стида, и од лица неразумног изгубиће је.
23. Има који због стида даје обећање пријатељу, и који га стиче за непријатеља забадава.
24. Порок зао у човјеку је лаж, у устима незнавених за стално ће остати.
25. Бољи је избор крадљивац од онога који стално лаже, а оба ће пропаст наслиједити.
26. Својство човјека лажљива је нечасност, и срамота његова са њим је свагда.
27. Мудар на ријечима усавршиће себе, и човјек разуман допашће се велможама.
28. Ко обрађује земљу, узвисиће станове своје, и који је угодан велможама, добиће помиловање за неправду своју.
29. Гозбе и дарови заслепљују очи мудрих, и као узда на устима спречавају пријекор.
30. Премудрост скривена и благо невидљиво, која је корист од обојега?
31. Бољи је човјек који скрива лудост своју неголи човјек који скрива премудрост своју.

21. Пут грјешника води у ад. Знање мудрог умножава се. Стид и васпитање својства су разумна.

1. Чедо, сагријешио си? Не придодаји више (гријеха), и о твојим ранијим моли се.
2. Као од змије, бјежи од гријеха, јер ако јој приђеш, ујешће те; зуби лавови зуби су његови који убијају људске душе.
3. Као мач двосјекли свако је безакоње, за рану његову нема лијека.
4. Насиље и надменост ће опустошити богатство, тако ће и дом гордог запустјети.
5. Мољење сиромашног од уста (иде) до ушију (гордог), и осуда његова брзо долази.
6. Ко мрзи прекор, иде стопама грјешника, а који се боји Господа, обратиће се срцем.
7. Познат је издалека силни језиком, а умни (човјек) знаде кад се оклизнуо.
8. Ко гради дом свој туђим новцем, личи на онога који сабира камење за зиму.
9. Клупко сабрано је збориште безаконика, и крај њихов – пламен огњени.
10. Пут грјешника углачан је камењем, и на крају његовом – бездан ада.
11. Ко чува Закон, влада својим помислима, и крај страха Господњег јесте премудрост.
12. Неће се научити онај који није умјешан, а постоји умјетност која умножава горчину.
13. Знање мудрог умножава се као поплава, и савјет његов као извор живота.
14. Унутрашњост лудог као сасуд је смрвљени и ниједно знање неће моћи задржати.
15. Ријеч мудру ако чује научник, хвалиће је и придодаће јој. Чу је расипник, и не допаде му се, и одбаци је иза леђа својих.
16. Објашњење лудог као бреме је на путу, а на уснама разборитог наћи ће се благодат.
17. Уста разумног тражиће се на сабрању, и ријечи његове разумјеће се срцем.
18. Као дом разорен, таква је лудоме премудрост, и знање за неразумног – бесмислене ријечи.
19. Као окови на ногама за безумног је учење, и као ручни окови на десној руци.
20. Луди у смијеху подиже глас свој, а муж искусан једва се тихо осмјехује.
21. Као украс златни за разумног је учење, и као наруквица на десној руци његовој.
22. Нога лудог хита у дом (туђи), а човјек многоискусан застидјеће се од људи.
23. Безумни с врата провирује у кућу, а муж васпитан стајаће вани.
24. Неваспитање човјеково је прислушкивање код врата, а разуман је огорчен таквим бешчашћем.
25. Усне отуђених тиме се оптерећују, а ријечи разумних на вагу се стављају.
26. У устима лудих срце је њихово, а срце мудрих уста су њихова.
27. Кад нечастиви проклиње сатану, он проклиње своју душу.
28. Скврнави своју душу дошаптач, и гдје год живио бива омрзнут.

22. Бјежи од лењивца. Добра дјеца радост оцу. Не учи лудог. Чувати срце и пријатељство.

1. Камену нечистом сличан је лењивац и свако ће се смијати бешчашћу његовом.
2. Воловском измету сличан је лењивац; свак ко га се дотиче, отреса руку.
3. Срамота је за оца неваспитани син, и кћи (таква) на понижење бива.
4. Кћи разумна стећи ће себи мужа, а бестидна туга је ономе који је родио.
5. Оца и мужа срамоти дрска, и од обојице бива презрена.
6. Као музика у туги, тако је и причање у невријеме; а карање и поучавање у премудрости приличе сваком времену.
(7. Дјеца у добром животу имајући храну, својих родитеља сакриће неплеменитост;
8. Дјеца помрачена презиром и неваспитањем прљају племенитост своје родбине.)[23]
9. Лијепећем глинену посуду сличан је онај који учи лудог и који подиже спавајућег из дубоког сна.
10. Ко прича оном што дријема, прича лудоме, и на крају ће казати: Шта је?
11. Над мртвацем плачи, јер је изгубио свјетлост, и над лудим плачи, јер је изгубио разум; слађе плачи над мртвим зато што се одморио; а лудог од смрти гори је зао живот.
12. Оплакивање мртвог (траје) седам дана, а лудог и нечасног у све дане живота њихова.
13. Са безумним дуго не разговарај, и неразумном не иди, чувај се од њега да не би имао терета и да се не оскврнавиш кад га будеш одбацивао; уклони се од њега, и наћи ћеш спокојство и нећеш бити ожалошћен безумљем његовим.
14. Од олова има ли шта теже? И које му је име, осим: луди?
15. Пијесак и со и жељезну руду лакше је поднијети од човјека неразумна.
16. Дрвена облога спојена у градњи дома потресом неће се распасти; тако и срце утврђено на расуђивању воље, кад дође вријеме, неће се уплашити.
17. Срце основано на расуђивању разума, као украс је пјешчани на затесаном зиду.
18. Подторњи на висину постављени пред вјетром неће издржати; тако и срце страшљиво на уповању лудог пред сваким страхом неће издржати.
19. Ко пробада око, пустиће сузу; ко пробада срце, пројавиће осјећање.
20. Ко баца камен на птице, одгони их, а ко срамоти пријатеља, разара пријатељство.
21. Против пријатеља, ако извучеш мач, не очајавај, јер има (наде) на повратак.
22. Против пријатеља, ако отвориш уста, не бој се, постоји помирење. Само од срамоћења и гордости, и откривања тајни и подмуклог вријеђања одбјећи ће сваки пријатељ.
23. Вјеру стекни у сиромаштву с ближњим, да би у добрима његовим заједно изобиловао; у вријеме туге остани уз њега да би у наслеђу његовом био му сунаследник.
24. Прије огња бива пара у пећи и дим; тако и прије крвопролића омраза.
25. Пријатеља заштитити неће ме бити срамота, и од лица његовог нећу се сакрити.
26. И ако ми се догоди зло због њега, свак ко то чује, чуваће се од њега.
27. Ко ће поставити на устима мојим стражу и на уснама мојим печат свемоћан да не отпаднем од њега, и језик мој да ме не уништи?

23. Молитва Господу за избављање од гријеха. Избјегавање разних гријеха. Бог све види. Срамота зле жене.

1. Господе, Оче и Владару живота мога, не препусти ме вољи њиховој, и не остави ме да паднем међу њих.
2. Ко ће наложити на помисли моје строгу пробу, и на срце моје наук премудрости, да не би незнавености моје поштедјели и да се не предам гријесима њиховим,
3. Како се не би умножила незнања моја и гријеси моји увећали, да не паднем пред противницима, и да се не порадује непријатељ мој?
4. Господе, Оче и Боже живота мога, надменост очију мојих не дај ми,
5. И похоту одврати од мене;
6. Похотљивост утробе и блудничења да ме не обујме, и души бестидној не предај ме.
7. Наук за уста почујте, чеда; ко их чува, неће бити уловљен.
8. Уснама својима биће уловљен грјешник, и клеветник и гордељивац саблазниће се њима.
9. Заклетви не привикавај уста своја и Именом Светога да се кунеш не навикавај;
10. Јер као што роб истјазаван често од рана се не избавља, тако и онај који се куне и именује (Светога) непрестано, неће се од гријеха очистити.
11. Човјек који се много куне, испуниће се безакоња, и неће одступити од дома његовог казна; ако сагријеши, гријех његов је на њему; ако превиди (гријех), сагријешио је двоструко.
12. Постоји ријеч равна смрти – да се не нађе у наслеђу Јаковљеву; јер од побожних све то одступиће, и у гријесима се они неће ваљати.
13. Неваспитању грубом не навикавај уста своја, јер постоји у њему ријеч грјешна.
14. Сјети се оца и матере своје, јер међу велможама сједиш, да пред њима не будеш заборављен, и по навици се избезумиш, и пожелиш да се ниси родио, и дан рођења свог прокунеш.
15. Човјек навикнут ријечима срамотним, у све дане живота свога неће се научити.
16. Два својства умножавају гријех, а треће наводи гњев:
17. Душа ватрена као огањ пламтећи неће се угасити док не буде прогутана. Човјек блудник у тијелу плоти своје неће престати док огањ не спламти; за човјека блудника сваки хљеб је сладак, он се неће зауставити све док не умре.
18. Човјек преступник своје постеље говори у својој души: Ко ме види? Мрак је око мене, и зидови ме скривају и нико ме не види; чега да се бојим? Грјехова мојих неће се сјетити Вишњи!
19. Само очи људи су страх његов, а не зна да су очи Господње неупоредиво свјетлије од сунца надгледајући све путеве човјечије и проничући у скривена мјеста.
20. Прије него што је све створено било је знано Њему, исто тако и послије окончања.
21. Овоме ће на трговима града бити узвраћено, и тамо гдје и не мисли, биће ухваћен.
22. Тако и жена која остави мужа свога и која рађа насљедника од другога.
23. Јер прво, Закону Вишњега била је непокорна и, друго, мужу своме је сагријешила, и, треће, блудом је прељубу учинила и од другога мужа дјецу родила.
24. Она ће пред сабрање бити изведена и на дјецу њену вршиће се надзор.
25. Дјеца њена неће се укоријенити, и гране њене неће дати плода.
26. Остаће под проклетством спомен њен, и срамота њена неће се избрисати,
27. И познаће преостали да нема ништа боље од страха Господњега и ништа слађе од чувања Заповијести Господњих.

24. Премудрост је рођена од Вишњег, она неће нестати, слађа је од меда, неистражива је.

1. Премудрост ће прославити саму себе и посред народа свога биће хваљена.
2. На сабору Вишњега отвориће уста своја и наспрам силе Његове биће хваљена:
3. Ја из уста Вишњега изиђох и као магла покрих земљу;
4. Ја се на висинама настаних, и престо мој је у стубу облачном;
5. Круг небесни једина обиђох, и дубине бездана походих.
6. Таласима морским и свом земљом, и сваким народом и племеном завладала сам.
7. Са свима овима покој сам тражила и у чијем наслеђу бих обитавала.
8. Тада ми је заповиједио Творац свих (створења), и Онај који ме је створио, доведе у покој шатор мој и рече: У Јакову се настани и у Израиљу нађи себи наслијеђе.
9. Прије вијека од искони створи ме, и довијека нећу нестати.
10. У Шатору светом (скинији) пред Њим служих, и тако се у Сиону утврдих;
11. У граду вољеном на сличан начин ме успокоји, и у Јерусалиму је власт моја.
12. И укријепих се у народу прослављеном, у удјелу Господњем, наслеђу Његовом.
13. Као кедар се узвисих на Ливану и као кипарис на горама ермонским;
14. Као финиксово дрво узвисих се у Енгадама и као ружин засад у Јерихону, као маслина благолика у пољу, и узвисих се као дрво јаворово.
15. Као касија и као балсам мирисима замирисах и као смирна врсна распростријех миомир, као сладосно цвијеће и миришљаво дрво и мелем и ливанов дом у Шатору (скинији).
16. Ја као теребинтово дрво раширих гране своје, и гране моје су гране славе и благодати.
17. Ја као винова лоза пролистах благодат, а цвијеће моје – плод славе и богатства.
(18. Ја мајка љубави добре, и страха и знања и суштаствене наде, дајем свој дјеци својој бесмртност, од Њега позванима.)[24]
19. Приђите мени, ви који ме желите, и од плодова мојих наситити се;
20. Јер сјећање на мене слађе је од меда, и наслеђе моје је изнад пчелињег саћа.
21. Они који мене једу, опет ће огладњети, и који мене пију, опет ће ожедњети.
22. Који мене слуша, неће се посрамити и који у мени дјелају, неће сагријешити.
23. Све је ово књига Завјета Бога Вишњега, Закон који нам је заповиједио Мојсије, наслеђе сабрања Израиљевих:
(24. Не одвајајте се од силе Господње, прилијепите се уз Њега да би вас укријепио, Господ Сведржитељ Бог је једини и нема више (нико) осим Њега Спаситеља.)[25]
25. Он насићује као Фисон премудрошћу и као Тигар у дане младина,
26. Он као Еуфрат испуњује разум и као Јордан у дане жетве.
27. Он исијава као свјетлост науку, и као Гион у дане бербе грожђа.
28. Први (човјек) није успио да је позна (премудрост), тако ни последњи да је истражи.
29. Јер од мора је пунија мисао њена и савјет њен (намјера) од бездана великога.
30. И ја као јаз из ријеке и као водовод изидох у Рај;
31. Рекох: Натопићу мој врт и напојићу моју зелен башту; и гле, претвори ми се јаз у ријеку, и ријека моја постаде море.
32. Још ћу науку као јутро обасјати, и пројавићу све то надалеко;
33. Још ћу учење као пророштво излити и оставићу га у покољења вјечна.
34. Видите да се не потрудих само за себе, него за сва покољења која њу траже.

25. Три ствари воли Премудрост, а три мрзи. Ко је блажен, а шта је зла жена.

1. Тројема сам се украсила и стала лијепа пред Господа и људе: Слогом браће, и пријатељством ближњих, и мужем и женом у узајамној сагласности.
2. А три ствари омрзну душа моја и постаде ми одвратно у животу њиховом: сиромаха надменог и богаташа лажљивог, старца прељубника губећег разума.
3. Оно што у младости ниси сабрао, како ћеш га стећи у старости?
4. Како је диван суд сиједих и старијих познати савјет.
5. Како је дивна стараца премудрост и прослављених мисао и савјет!
6. Вијенац стараца је многоструко искуство и похвала њихова страх Господњи.
7. Девет помисли похвалих у срцу, а десету ћу изрећи језиком: човјек који се радује дјеци и који за живота види пропаст непријатеља;
8. Блажен је који живи са женом разумном и који се језиком није оклизнуо, и који се није потчинио недостојнијем од себе;
9. Блажен је који је стекао разумност и који је саопштава ушима које слушају.
10. Како је велики онај који је нашао премудрост! Али он није изнад онога који се боји Господа;
11. Страх Господњи све превазилази, ко се њега држи, са ким се може упоредити?
(12. Страх Господњи је почетак љубави његове, а вјера почетак сједињења његовог.)[26]
13. (Изнад) сваке ране је рана срца, и сваког лукавства лукавство жене;
14. Сваког напада – напад оног који мрзи, и сваке освете освета непријатеља.
15. Нема главе (отровније) од главе змијине, нити гњева изнад гњева непријатеља.
16. Радије ћу прихватити да живим с лавом и с драконом неголи да живим са злом женом.
17. Злоба женина мијења њен изглед и помрачује лице њено као медвјеђе.
18. Међу ближње своје сјешће муж њезин и нехотично уздахнути горко.
19. Мала је свака злоба у односу на злобу жене, удио грјешника пашће на њу.
20. Што је пењање за старца уз пијесак, то је жена језичава за мужа мирног.
21. Не гледај на љепоту жене и на жену не буди похотљив.
22. Гњев је бестидност и велика срамота ако жена загосподари мужем својим.
23. Срце понижено и лице помрачено и рана срца – то је жена злобна, руке узете и кољена раслабљена, што не чини част мужу њезином.
24. Од жене је почетак гријеха, и кроз њу сви умиремо.
25. Не дозволи води пролаз, нити злој жени дрскост;
26. Ако не ходи под рукама твојима, од тијела свога одсијеци је.

26. Жена добра је радост мужа, а зла жена је слична шкорпији; која има стид – боји се Господа.

1. Жене добре блажен је муж и број дана његових је двострук.
2. Жена храбра радује мужа свога и године његове испуниће миром.
3. Жена добра удио је добар, дијелу оних који се боје Господа биће дата;
4. Богатог и убогог срце добро – у свако вријеме лице свијетло.
5. Од троје уплаши се срце моје и од лица четвртог престраши се: градског оговарања и сабрања гомиле и облагивања, све је то од смрти тегобније,
6. Бол срца и туга је жена завидна жени и празнословље (њеног) језика који са свима општи.
7. Воловски јарам расклимани је зла жена; ко се ње држи, личи на оног који хвата шкорпију.
8. За гњев је велики жена пијана, и срамоту своју неће сакрити.
9. Блуд женски у намигивању очију и вјеђама њеним препознати ће се.
10. Над ћерком бестидном појачај надзор да не би она, нашавши попустљивост, саму себе злоупотријебила.
11. Од бестидног ока чувај се, и не чуди се ако ти сагријеши.
12. Као што жедни путник уста отвори и од сваке воде што му је на дохват пије, тако и она наспрам сваког стуба ће сјести и наспрам стријеле отвориће тулац (свој).
13. Милота женина радује мужа њеног, и кости његове грије вјештина њена.
14. Давање Господње је жена ћутљива и нема замјене за душу васпитану;
15. Милост на милост је жена стидљива, и нема мјере сведостојне душе уздржљиве.
16. Као сунце које се рађа на висинама Господњим, таква је љепота добре жене у красоти дома њеног;
17. Као свјетилник који сјаји на свијећњаку, таква је љепота лица (њеног) у зрелом узрасту.
18. Као стубови златни на постољу сребрном, такве су дивне ноге (њене) на стаменим петама.
(19. Чедо, зреле године своје сачувај здравим и не дај другима снагу своју.
20. Потраживши у сваком пољу плодоносан удио, сиј сопствено сјеме уздајући се у благородство своје.
21. Тако ће пород твој око тебе (сабран) и смјелост благородну имајући, узрастати.
22. Жена изнајмљена равна је свињском салу, а удата – стуб против смрти биће онима који је употребљавају.
23. Жена неблагочестива биће дата у дио безаконику, а благочестива биће дата онима који се боје Господа.
24. Жена безобразна, бешчашће ће доживјети, а ћерка благообразна, и мужа ће преобразити.
25. На жену бестидну као на пса се гледа, она пак која има стида, бојаће се Господа.
26. Жена која свога мужа поштује, свима ће се показати мудра, а која га срамоти у гордости, нечасном ће је сви сматрати.
27. Жена која гласно виче и која је језичава, личи на ратну трубу која (позива) на бјекство, а душа сваког човјека која се томе прилагођава (попут) ратног расула ће се испунити.)[27]
28. На двије ствари се ожалостила душа моја, и на трећу сам се разгњевио: човјек ратник, који трпи због сиромаштва и људи разумни, ако их понизе; и онај који се повраћа од правде у гријех, Господ тога припрема да стави под мач.
29. Тешко ће се избавити трговац од сагрјешења и неће се оправдати израбљивач за гријех (свој).

27. Човјека искушавају богатство и други гријеси. Вјерност пријатељу. Ко јаму копа, у њу пада.

1. Ради оскудице многи сагријешише, и ко тражи да се обогати, затвориће око.
2. Међу сабрано камење забада се колац, а између продаје и куповине убацује се гријех.
3. Ако неко не држи страх Господњи с ревношћу, брзо ће бити разорен дом његов.
4. При тресењу решета остаје смеће, тако бива с прљавштином човјека у помислима његовим.
5. Глинене сасуде испробава пећ, а кушање човјеково је у помисли његовој.
6. Обраду дрвета открива плод његов, тако и ријеч помисао срца човјекова.
7. Прије разговора не хвали човјека, јер он је испит за људе.
8. Ако тражиш усрдно правду, наћи ћеш је и обући ћеш се у њу као пуноћу славе.
9. Птице ка сличним себе долијећу, и истина ће се обратити онима који је упражњавају.
10. Лав плијену прави замку, тако и гријех онима који чине неправду.
11. Причање благочестивог свагда је премудрост, а безумник се као мјесец мијења.
12. Међу неразумнима пази на вријеме, а међу умнима остани постојано.
13. Причање глупих је одвратно, и смијање њихово забављање гријехом.
14. Говорење оног који се много куне, диже косу (на глави), и свађе таквих зачепљују уши.
15. Проливање крви свађање је гордих, и клеветање њихово за слух неподношљиво.
16. Ко открива тајне, изгубио је повјерење и неће наћи пријатеља по души својој.
17. Чувај пријатеља и буди му вјеран; а ако откријеш тајне његове, не трчи више за њим.
18. Јер као што човјек изгуби свога покојника, такав је и онај који изгуби пријатељство ближњег свога;
19. И као кад птицу из руке пустиш, тако бива кад оставиш ближњег, нећеш га уловити.
20. Не прогони га, јер је далеко отишао и одбјегао као срна из замке.
21. Јер рана се може повезати и за клевету има помирење, али за онога који открива тајне нема наде.
22. Ко намигује оком кује зло, и нико га неће моћи одвојити од њега.
23. Пред очима твојим засладиће уста своја и дивиће се ријечима твојим, а потом ће рашчепити уста своја и у ријечима твојим наћи саблазан.
24. Много шта сам омрзнуо, али ништа колико овог, и Господ ће га омрзнути.
25. Ко баца камен у висину, на главу своју га баца, и рана подмукла растаче повреде.
26. Ко копа јаму, у њу ће упасти, и ко поставља замку, у њу ће се ухватити.
27. Ко чини зло, у њега ће се уплести и неће сазнати откуд му је дошло.
28. Поруга и срамота (приличе) гордом, и освета као лав спрема му замку.
29. У замку ће пасти они који се радују паду благочестивог, и бол ће их прогутати прије смрти њихове.
30. Гњев и јарост, и то су гадости, и човјек грјешан посједоваће их.

28. Праштање ближњем, чување од злобе и гњева. Погубност зла језика.

1. Ко се свети, од Господа ће га снаћи освета, и гријехове његове задржане неће заборавити.
2. Опрости неправду ближњем својем, и тада, кад се помолиш, од гријеха ћеш бити разријешен.
3. Човјек на човјека држи гњев, а од Бога тражи опроштај?
4. Према човјеку сличном себи нема милости, а за гријехе своје се моли?
5. Сам будући тијело, задржава злобу, ко ће се онда смиловати гријеху његовом?
6. Сјети се кончине и престани с непријатељством; сјети се трулежи и смрти, и чувај заповијести.
7. Сјети се заповијести и не гњеви се на ближњег, и Завјета Свевишњега, и презри незнање.
8. Уздржи се од свађе, и умањићеш гријехе; јер човјек гњевљив распалиће свађу,
9. И муж грјешан, смутиће пријатеља, и међу оне који мирно живе, унијеће раздор:
10. Као вештаство огња, тако ће се распалити, и по мјери јачања свађе распаљиваће се; каква је снага човјекова, таква ће бити и љутња његова, према богатству (своме) повећаће гњев свој.
11. Завада брза распаљује огањ, и свађа убрзана пролива крв.
12. Ако дунеш у искру, разгорјеће се, и ако пљунеш на њу, угасиће се; а обадвоје из уста твојих излази.
13. Доушника и дволичњака проклињите, јер они многе мирољубиве погубише.
14. Језик трогуби многе је потресао и расијао их из народа у народ и градове утврђене разорио и домове великаша срушио.
15. Трогуби језик је из жена храброст избацио и лишио их трудова њихових.
16. Ко га његује, неће наћи покоја, нити ће обитавати с миром.
17. Рана од бича оставља масницу, а рана од језика мрви кости.
18. Многи су пали од сјечива мача, али не колико они који су пали од језика.
19. Блажен је онај који се заштити од њега, који не прође кроз јарост његову, ко не прими јарам његов и не веже се у окове његове.
20. Јер јарам његов је гвоздени јарам, и окови његови, окови од мједи;
21. Смрт зла је смрт његова, и бољи је пакао од њега.
22. Он неће завладати благочестивим, и они неће пламеном његовим сагорјети.
23. Оне који остављају Господа, поробиће, и у њима ће се распалити и неће се угасити. Биће послан на њих као лав, и као леопард ће их растргнути.
24. Гледај, огради имање своје трњем, сребро своје и злато своје завежи,
25. И ријечима твојим постави узду и мјеру, и устима својим направи врата и запорац.
26. Пази да се не оклизнеш њима, да не паднеш у припремљену замку.

29. Старање о ближњем и сиромаху. Опасност од јемства. Боље је сиромаштво од гозбе код туђина.

1. Ко твори милост, позајмљује ближњем, и ко (га) укрјепљује руком својом, држи заповијести.
2. Позајми ближњем свом у вријеме потребе његове, и опет узврати ближњем свом на вријеме;
3. Тврдо држи ријеч и буди јој вјеран, и у свако вријеме ћеш наћи оно што ти треба.
4. Многи су сматрали за добитак позајмицу и задали труд онима који су им помогли.
5. (Такав) док не добије, љубиће руке његове, и ради новаца ближњег понизно ће говорити; а у вријеме враћања одуговлачиће, узвраћаће ријечима учмалим и вријеме окривљавати.
6. Ако буде у стању, једва ће пола донијети и сматраће то као добитак; ако ли не, лишиће зајмодавца новца његовог и стећи ће га безразложно за непријатеља; он ће му вратити клетвама и ружењима и умјесто славе, узвратиће му срамоћењем.
7. Многи су услед лукавства одбили (да дају зајам), бојали су се да ће бити њега лишени.
8. Но, према пониженом буди дуготрпјељив и с милостињом њему не одуговлачи.
9. Због заповијести заступи сиромаха и у оскудици његовој не враћај га празних руку.
10. Потроши сребро за брата и пријатеља да не би зарђало под каменом на пропаст.
11. Располажи с ризницом својом сагласно заповијестима Вишњег и биће ти од користи више неголи злато.
12. Затвори милостињу своју у благајне своје, и она ће те избавити од сваке несреће.
13. Она је јача од штита и тврђа од копља ратоваће против непријатеља за тебе.
14. Човјек добар јемчи за ближега, а онај који је изгубио стид, оставиће га.
15. Милоште јемца не заборављај, јер је дао душу своју за тебе.
16. Добра (дјела) јемца разориће грјешник, и неблагодаран мишљу напустиће свог избавитеља.
17. Јемство је многе који су га давали уништило и поколебало их као талас морски:
18. Мужеве моћне изагна из домова, и поскиташе се међу другим народима.
19. Грјешник који падне у јемство и који тражи туђе послове, пашће под судове.
20. Заштити ближњега по моћи својој и пази себе да и сам не паднеш.
21. Основно за живот су: вода, хљеб и одијело и дом што покрива наготу.
22. Бољи је живот сиромаха под дашчаним кровом неголи богата гозба у туђини.
23. На малом и великом благодаран буди, и срамоту дођоштва нећеш чути.
24. Живот је ружан (идење) из дома у дом, и гдје се преселиш, нећеш смјети ни уста отворити;
25. Гостићеш се и напајати без захвалности и, поврх тога, горко ћеш слушати:
26. Приђи, дошљаче, припреми трпезу, и оним што ти је у руци, нахрани ме.
27. Изађи, дошљаче, због важног лица, дође ми у госте брат, дом је потребан.
28. Тешко је то за човјека разумна, приговарање за дом и срамоћење зајмодавца.

30. Васпитање сина строгошћу. Здравље је боље од злата; бјежати од туге.

1. Ко воли свога сина, нека га што чешће бије да би му се радовао на крају;
2. Ко поучава свога сина, биће му од помоћи, и међу познаницима хвалиће се њиме.
3. Ко учи свога сина, позавидјеће му непријатељ, и пред пријатељима њиме ће се веселити.
4. Кад сконча његов отац, као да није умро; јер сличног себи остави послије себе.
5. За живота свога видје га и радоваше му се, и при кончини својој не ожалости се;
6. Наспрам непријатеља остави осветника, а пријатељима – одајућег захвалност.
7. Душеван син превијаће ране његове, и на сваки позив затрепериће срце његово.
8. Коњ неукротив показује се свиреп, и син самовољан показује се дрзак.
9. Размази дијете, и уплашиће те, играј се с њим, и ожалостиће те.
10. Немој се смијати с њим да те не огорчи, и на крају шкргутаћеш зубима својим.
11. Не дај му власт у младости; и не превиђај незнање његово.
12. Савиј врат његов у младости[28] и сакруши ребра његова док је дијете, да не би огрубјевши, постао ти непослушан.
13. Васпитавај сина свога, и ради на њему, да се не би спотакао на бестидност његову.
14. Бољи је сиромах здрав и крјепак снагом неголи богат саката тијела свога.
15. Здравље и једрост боље је од свакога злата, и тијело крјепко неголи богатство неизмјерно.
16. Нема богатства бољега од здрава тијела и нема весеља већег од радости срца.
17. Боља је смрт од живота горког, и упокојење вјечно неголи болест неизлечива.
18. Добра изливена пред уста затворена, исто је што и изнесена храна, постављена на гробу.
19. Каква је корист идолу од жртве? Јер нити је једе нити мирише; такав је и изгнани од Господа,
20. Гледајући очима и стењући попут евнуха који пригрли дјевојку и уздише.
21. Не препуштај туги душу своју и не жалости себе вољом својом.
22. Весеље срца живот је човјеков и радовање мужа – дуг живот.
23. Љуби душу своју и тјеши срце своје и тугу далеко одбаци од себе; јер многе је погубила туга и нема среће у њој.
24. Завист и јарост скраћују дане, и превремену старост доводи брига.
25. Свијетло и добро срце о припремању јела својих побринуће се.

31. Брига о богатству доноси пропаст, милостиња спасава. Умјереност у јелу и пићу.

1. Стражење над богатством изнурава тијело, и брига о њему лишава сна.
2. Брига стражења одгони дријем, и болест тешка одузима сан.
3. Богати се труди на сабирању новца и у покоју насићује се уживањима својим.
4. Сиромах се труди у немаштини животној и у покоју оскудан остаје.
5. Ко воли злато, неће се оправдати, и ко јури стицање новаца, њима ће се обманути.
6. Многи су пропали због злата и погибао њихова би пред лицем њиховим.
7. Оно је дрво спотицања за оне који се одушевљавају њиме, и сваки безумник биће њиме поробљен.
8. Блажен је богати који се нађе чист, и који за златом не трчи;
9. Ко је он? Откуд га називамо блаженим? Зато што је учинио дивне ствари у народу своме.
10. Ко је њиме (златом) био искушан и усавршен? И то ће му бити на похвалу. Ко је тај који је могао да погријеши, и није погријешио, да учини зло и није учинио?
11. Утврдиће се блага његова и милостиње његове проповиједаће сабрање.
12. Сио си за трпезу велику? Не отварај на њој грло своје, и не реци: Много шта је на њој.
13. Памти, зло је око лукаво, лукавије од ока има ли ишта створено? Због тога оно пред сваким сузе пролива.
14. Куда оно погледа, не испружај руку и не тискај се са њим у чаши.
15. Расуђуј о ономе што је ближњег, по самом себи, и о свакој ствари размишљај.
16. Једи као човјек оно што је пред тобом, и не преједај се да не би био омрзнут.
17. Престани први из васпитања и не буди незајажљив, да се не саблазне (други).
18. И ако си међу множином сио, прије од њих не испружај руку своју.
19. Како је довољно мало човјеку васпитаном, такав на постељи својој не стење.
20. Сан здрав је у умјерености стомака: устаће ујутру и душа његова биће с њим. Страдање од несанице и пролива и стомачних тегоба бива код човјека незаситива.
21. И ако си се оптеретио јелима, устани иза стола и одахни.
22. Послушај ме, чедо, и не понизи ме, и на крају ћеш схватити ријечи моје; у свим дјелима својим буди отресит и никаква болест те неће задесити.
23. Издашног у хљебовима благословиће усне, и свједочанство доброте његове је вјера.
24. На злоупотребљујућег хљеб зароптаће град и свједочење злобности његове је истинито.
25. У вину се не прави храбар, јер вино је многе упропастило.
26. Пећ испробава жељезо при каљењу, тако и срца гордих вино у пијанству.
27. Корисно је у животу вино људима, али само ако га пијеш по мјери. Шта је живот лишен вина? Оно је створено на радост људима.
28. Радовање срца и весеље душе вино је кад се пије у вријеме прикладно.
29. Горчина за душу је вино кад се пије прекомјерно, у раздражености и свађи.
30. Пијанство умножава јарост неразумног, на саблазан, умањујући крјепост и стварајући повреде.
31. На гозби вина не карај ближњег и не понижавај га у радости његовој; ријеч увреде не реци му, и не жалости га захтјевима.

32. Чувати се гордости, знати слушати, благосиљати Творца, не ићи клизавим путем.

1. Поставили су те за управника? Не горди се; буди међу њима као један од њих,
2. Побрини о њима, па онда сједи; и када све што је потребно учиниш, одахни да би се веселио због њих и да би због доброте примио вијенац.
3. Бесједи, старешино, јер ти то приличи, с тачним знањем, и не ометај свирку;
4. Гдје је слушање, не троши ријечи, и у невријеме не прави се мудар.
5. Што је печат рубина на украсу златном, то је милозвучје музичко на гозби винској.
6. Што је на окову златном печат смарагдни, то је појање музичара уз сладосно вино.
7. Бесједи, младићу, ако је потребно, само ако двапут будеш упитан;
8. Сажми ријеч, с мало ријечи много (кажи), буди као онај који зна и ако ћути.
9. Кад си међу велможама, не узноси се, и док други говори, буди пажљив.
10. Прије грома сине муња, и стидљивом претходи благодат.
11. На вријеме устај и не касни, хитај дому и не буди лијењ;
12. Онамо играј и чини по жељама својим и не сагријеши ријечју гордом.
13. И за све то благослови Створитеља свога и Онога који те напаја добрима својим.
14. Који се боји Господа, примиће поуку, и који рани, наћи ће добру вољу.
15. Који тражи Закон, наситиће се њиме, а лицемјер ће се саблазнити њиме.
16. Који се боје Господа, наћи ће просуђивање, и наредбе ће им као свјетлост засијати.
17. Човјек грјешник избјегава изобличење и по вољи својој наћи ће оправдање.
18. Човјек савјетан неће превидјети расуђивање, а отуђен и горд неће задрхтати од страха (и послије тога кад нешто учини без расуђивања.)[29]
19. Без савјета ништа не чини, и када тако чиниш, не кај се.
20. Путем клизавим не иди и не спотичи се о камење.
21. Не вјеруј путу који је без препрека,
22. И од дјеце своје чувај се.
23. У сваком дјелу вјеруј души својој; јер у томе је држање заповијести.
24. Ко вјерује Закону, пази на заповијести и ко се узда у Господа, неће оскудијевати.

33. Бојати се Господа и чувати Закон. Од Бога је разлика дана. Разборитост према домаћима и према слуги.

1. Оног који се боји Господа, неће снаћи зло, ако и у искушење падне, Он ће га избавити.
2. Човјек мудар неће омрзнути Закон, а ко га се лицемјерно држи, као брод је у бури.
3. Човјек разуман повјериће се Закону и Закон му је вјеран, као питање коме се открива (истина – урим).
4. Припреми ријеч, и тако ћеш се чути, сабери поуке, и онда одговарај.
5. Точак на колима унутрашњост је безумног, и као осовина која се окреће, таква је мисао његова.
6. Што је коњ неукротиви, то је пријатељ подругљиви, рже под сваким ко га јаше.
7. Зашто је један дан бољи од другога ако је свака дневна свјетлост у години од сунца?
8. Разумом Господњим се разликују, Он мијења времена и празнике.
9. Неке од њих узвиси и освешта, а друге из њих сврста у број (обичних) дана.
10. И сви људи су од земнога праха, и Адам од земље би створен;
11. Мноштвом знања Господ направи разлику међу њима, и промијени путеве њихове:
12. Неке од њих благослови и узвиси, а неке од њих освешта и к њима се приближи; неке, опет, прокуне и понизи и помјери их са положаја њиховог.
13. Као крчаг глинени су у руци Његовој – сви путеви Његови по благовољењу су Његовом – тако су и људи у руци Створитеља свога, узвратиће им по суду своме.
14. Наспрам зла је добро, и наспрам смрти живот, тако је наспрам побожнога грјешник.
15. И зато удубљуј се у сва дјела Вишњега, по двоје и двоје, једно насупрот другога.
16. Ја сам последњи дошао као онај који скупља послије жетелаца.
17. По благослову Господњем, стигох и као жетелац напуних сноп.
18. Разумите да се нисам само за себе трудио, него за све оне који траже поуке.
19. Чујте ме, велможе народни, и челници сабрања послушајте ме.
20. Сину и жени, брату и другу не дај власт над собом, у току живота свога; и не дај другоме имање своје, да се не покајеш иштући га.
21. Све док си жив и док дишеш не замјењуј себе ни са ким;
22. Јер боље је да тебе моле дјеца твоја, неголи да се нађеш у рукама дјеце своје.
23. У свим дјелима својим буди надмоћан, и не дај мрљу на славу своју.
24. У дан свршетка дана живота твога и у вријеме кончине раздијели насљеђе своје.
25. Храна и прут и бреме су за магарца, хљеб и дисциплина и рад су за слугу.
26. Запосли слугу и наћи ћеш покој; попусти рукама његовим, и тражиће слободу.
27. Јарам и узда врат ће повити, а слуги злотворном окови и мучења;
28. Укључи га у посао да не лењствује; јер многоме злу научила је управо лењост.
29. У рад га уведи, као што му приличи, а ако не буде слушао, стави га у окове.
30. Но, не претјеруј у односу на било кога, и без расуђивања не чини ништа.
31. Ако имаш слугу, нек ти буде као ти, јер си га крвљу стекао;
32. Ако имаш слугу, сматрај га као брата, јер ће ти као душа твоја бити потребан;
33. Јер ако га озлобиш (неправедно)[30], и уставши побјегне, којим путем ћеш га тражити?

34. Гатања, бајања и снови – празне су ствари. Нису по Божјој вољи и дарови безаконих.

1. Празне наде и лажне у неразборита су човјека, а снови дају крила неразумнима.
2. Као онај који се хвата за сјенку и гони вјетар, такав је и онај ко се узда у снове.
3. Ово његово виђење снова исто је што и слика лица наспрам самог лица.
4. Од нечистог шта може очистити? И од лажљивог шта може бити истинито?
5. Гатања и бајања и снови испразне су ствари, и као код оне која се порађа – машта срца.
6. Ако не буду послани од Вишњега у посјету, не препуштај им срце своје;
7. Јер многе су снови преварили и пропали су они који су се уздали у њих.
8. Без лажи биће испуњен Закон, и премудрост устима вјерним је савршенство.
9. Човјек који путује, знаде много, и веома искусни испричаће знање;
10. Ко је без искуства, мало знаде, а који путује, умножиће вјештину.
11. Много шта сам видио на обиласцима својим, и знање је моје више од ријечи мојих.
12. Често сам био у смртној опасности и био сам спасен благодарећи овоме.
13. Духу оних који се боје Господ ће дати живот; јер надање је њихово у Спаситељу њиховом.
14. Ко се боји Господа, ни пред чим неће стрепјети и неће се преплашити, јер Он је нада његова.
15. Онога који се боји Господа блажена је душа; чиме ће се одржати, и ко је њему утврђење?
16. Очи су Господње на онима који га љубе, заштита моћи и тврђа снаге, покров од жеге и покров у подне, чувар од спотицања и помоћ од пада.
17. Он узвисује душу и просвећује очи, исцјељење даје, живот и благослов.
18. Ко приноси жртву од неправде, принос му је порочан, и нису по Божјој вољи дарови безаконих.
19. Не прима Вишњи приносе нечастивих, нити ће мноштвом жртава очистити гријехе.
20. Какав је онај који жртвује сина пред оцем својим, (такав је и онај) који приноси жртву од имовине биједних.
21. Хљеб невољних живот је за сиромашне, ко их њега лишава човјек је крвопијац.
22. Убија ближњег онај ко му одузима што је за живот, и крв пролива онај ко лишава најамника плате.
23. Један гради, а други руши; каква им је корист од таквог труда?
24. Један се моли, а други проклиње, чији глас ће услишити Господар?
25. Ко се умива од (додира) мртваца и опет га се дотиче, каква му је корист од умивања?
26. Такав је човјек који пости за гријехе своје и опет иде да исто чини! Молитву његову ко ће услишити? И каква му је корист од смирења његовог?

35. Ко држи Закон, умножава жртве. Значај молитве. Господ суди праведним и грешним.

1. Ко држи Закон, умножава приносе; приноси жртву спасења ко пази на заповијести.
2. Узвраћа благодарност ко приноси јествене жртве; и ко чини милостињу, приноси жртву хвале.
3. Добра воља Господња је одустати од злобе, а умилостивљење – одустати од неправде.
4. Не излази пред лице Господње празан, јер све ово бива због заповијести.
5. Принос праведног обогаћује жртвеник, и миомир његов пред Свевишњим је.
6. Жртва праведна бива примљена, и сјећање на њу неће бити заборављено.
7. Благим оком прослави Господа и не умањи првине руку својих.
8. При сваком давању нек ти буде радосно лице, и са весељем освештај десетине.
9. Дај Свевишњем по давању Његовом, и благим оком по нахођењу руке;
10. Јер Господ је онај који узвраћа, и седмоструко ће ти надокнадити.
11. Не умањуј дара, јер ти га неће примити, и не надај се у жртву неправедну;
12. Јер Господ је судија и нема код Њега гледања (лицезренија) ко је ко.
13. Неће примити лицезрења на убога и молитву онеправдована услишиће;
14. Неће презрети молитву сиротога, ни удовицу кад излије молбу.
15. Не теку ли сузе удовице низ образе, и вапај њен против онога ко их је изазвао?
16. Који служи (Богу), са благовољењем ће бити примљен, и молитва његова до облака ће стићи;
17. Молитва смиренога облаке прониче, и док му се Бог не приближи, неће се утјешити;
18. И неће одустати док га не посјети Свевишњи и док не буде судио праведнима, и донио пресуду.
19. И Господ неће задоцнити, нити ће бити дуготрпјељив на њима све док не сатре бедра немилостивих
20. И док народима не узврати осветом,
21. Док не истријеби мноштво напасника и скиптре неправедних сатре,
22. Док не узврати човјеку по дјелима његовим, по дјелима човјечијим, по намислима њиховим,
23. Док не пресуди суд над народом својим и док га не обрадује милошћу својом.
24. Дивна је милост у вријеме туге њихове, као кишни облаци у вријеме суше.

36. Позив да Бог подигне народ свој и казни туђе народе. Корист од добре жене.

1. Смилуј се на нас, Владару Боже свих, и погледај и наведи страх Твој на све народе;
2. Подигни руку Твоју на туђе народе и нека виде силу Твоју.
3. Као што си се пред њима посветио у нама, тако се пред нама узвеличај у њима;
4. И познаће те, као што те и ми познасмо, јер нема другог Бога осим Тебе, Господе.
5. Обнови знамења и понови чудеса, прослави руку и мишицу десну;
6. Подигни јарост и излиј гњев, истријеби противника и уништи непријатеља.
7. Поспјеши вријеме и сјети се заклетве, и нека се приповиједају велика дјела Твоја.
8. У гњеву огња нека буде прогутан спасавајући се, и који чине зло народу Твоме, нека нађу пропаст.
9. Сатри главе непријатељских кнезова, који говоре: Нема нико осим нас!
10. Сабери сва племена Јаковљева и дај им насљеђе, као у почетку.
11. Смилуј се Господе на народ, назван по Имену Твоме, и на Израиљ, кога си Првородним именовао.
12. Буди милосрдан Граду Светиње Твоје, Јерусалиму, мјесту покоја Твога;
13. Испуни Сион врлинским дјелима својим, и славом Твојом народ свој.
14. Дај свједочење Тобом створеним бићима у почетку, и уздигни пророштва која су у име Твоје;
15. Дај награду онима који трпе за Те, и пророцима Твојим нека се повјерује.
16. Услиши, Господе, молбе молитеља Твојих по благослову Ароновом за народ Твој,
17. И познаће сви који живе на земљи, да си Господ, Бог вјекова.
18. Сваку храну прима стомак, но има храна од хране боља.
19. Грло окуша храну од лова, тако и срце разумно ријечи лажљиве.
20. Срце покварено рађа тугу, а човјек многоопитан узвратиће му.
21. Сваког мушкарца примиће жена, но има кћер од кћери боља.
22. Љепота жене весели лице и превазилази сваку жељу човјекову;
23. Ако је на језику њеном милост и кротост, сличног њеном мужу нема међу синовима људским.
24. Ко је стекао жену, започиње са стицањем помоћника према себи и стуба успокојења.
25. Гдје нема ограде, биће разграбљено имање; и гдје нема жене, уздисаће (човјек) лутајући.
26. Јер ко ће повјеровати наоружаном разбојнику кад прелази из града у град?
27. Тако бива и човјеку који нема гнијезда, и који борави гдје заноћи.

37. Однос према пријатељу и савјетнику. Четири стања срца.

1. Сваки пријатељ ће рећи: И ја сам пријатељ (његов),[31] но, има пријатеља који је – само по имену пријатељ.
2. Зар туга не остаје до смрти, кад се друг и пријатељ претвори у непријатеља?
3. О зла помисли, откуда си настала да покријеш земљу својим лукавством?
4. Друг ужива у радости пријатеља, а у вријеме жалости бива противан;
5. Друг са пријатељем сарађује стомака ради, а наспрам рата узеће штит.
6. Не заборављај пријатеља у души својој, и не изгуби га из памћења у изобиљу своме.
7. Сваки савјетник истиче (свој) савјет, али има и онај који савјетује ради себе самог.
8. Од савјетника чувај душу своју и сазнај унапријед шта му треба, јер ће ради себе самога савјетовати, да случајно не баци жреб на тебе
9. И каже ти: Добар је пут твој, па стане са супротне стране да види шта ће се десити.
10. Не савјетуј се с оним који те подозријева, и од оних који ти завиде сакриј намјеру (своју);
11. (Не савјетуј се) са женом о оној која је љубоморна на њу, ни са страшљивцем о рату, са трговцем о куповини ни са купцем о продаји, са завидљивцем о благодарности, ни са немилостивим о доброчинству, са лењивцем о било каквом послу, ни са најамником годишњим о завршетку посла, са слугом лијеним о великом раду – не тражи од таквих било какав савјет;
12. Него само са мужем побожним присан буди, за кога знаш да извршава заповијести, који је у души својој по души твојој, па ако и сагријешиш, састрадаће с тобом.
13. И савјет срца свога утврди, јер нико ти није вјернији од њега.
14. Јер душа човјекова некад може више открити неголи седам стражара који сједе високо на стражи.
15. И при свему овоме моли се Вишњем да управи у истини пут твој.
16. Почетак сваког дјела је ријеч, и свакој дјелатности претходи савјет.
17. Траг промјене срца четири стања открива:
18. Добро и зло, живот и смрт, а господар њихов свагда је језик.
19. Има човјек изузетно вјешт да многе учи, а сопственој души је некористан.
20. Има и који мудрује на ријечима, омрзнут; такав ће остати без било какве хране;
21. Јер њему није дата од Господа благодат, пошто је сваке премудрости лишен.
22. Има онај који је премудар сопственом душом, и плодови знања његовог на устима су вјерни.
23. Човјек премудар народ ће свој поучити, и плодови знања његовог биће вјерни.
24. Човјек премудар испуниће се благослова и зваће га блаженим сви који га виде.
25. Живот човјеков је у броју дана, а дани Израиља су неизбројни.
26. Премудар у народу своме стећи ће повјерење и име његово живјеће у вјекове.
27. Чедо, у животу своме испробавај душу своју, и гледај шта је зло за њу, и не дај му на њу;
28. Јер није све свима од користи, и није свака душа за све расположена.
29. Не буди халапљив на свако уживање и не буди незајажљив у јелима;
30. Јер од многих јела бива болест и незајажљивост ствара мучнину;
31. Од незајажљивости многи су умрли; онај пак који пази (на исхрану) продужиће живот.

38. Љекар и љекови су од Господа. У болестима не бити немаран. Брига о мртвима. Премудрост се јавља у дјелима руку човјекових.

1. Поштуј љекара, према потребама од њега почасти су његове, јер и њега је створио Господ;
2. Јер од Вишњега је исцјељење, и од цара примиће дар.
3. Знање љекара узвисиће главу његову, и пред велможама биће почаствован.
4. Господ је створио од земље љекове, и човјек разуман неће их презрети.
5. Није ли од дрвета вода постала слатка да би се познала сила Божја?
6. И он је дао људима знање да би се прославио чудесима својим;
7. Њима је исцјелио и скинуо бол са човјека, љекотворац њима прави смјешу.
8. И неће се окончати дјела Његова и мир од Њега ће доћи на лице земље.
9. Чедо, у болестима својим не буди немаран, него се моли Господу, и он ће те излијечити.
10. Одступи од сагрјешења, и управи руке, и од сваког гријеха очисти срце;
11. Принеси миомирну (жртву) и спомен од семидала и изобилни принос, као да ћеш умријети.
12. И дај мјесто љекару, јер и њега је створио Господ, и нека се не удаљује од тебе, јер ти је потребан.
13. Има вријеме када руке њихове замиришу;
14. Јер и они ће се Господу помолити, да их награди покојем и лијечењем ради оздрављења.
15. Који гријеши према Створитељу своме, упашће у руке љекара.
16. Чедо, над мртвим пролиј сузе и као притиснут невољом, заплачи, сагласно вољи његовој, обавиј тијело његово, и не занемари погреб његов.
17. Горак нек буде плач и топло ридање, и учини нарицање, према достојанству његовом, дан један и два, да избјегнеш осуду, и утјеши се због туге;
18. Јер од туге се рађа смрт, и туга срца троши снагу.
19. Са несрећом пребива и туга и живот сиромаха бива по срцу (његову).
20. Не препусти туги срце своје, удаљи се од ње, сјетивши се кончине;
21. Не заборави да му нема повратка; њему нећеш користити, а себи ћеш нашкодити.
22. Сјети се суда (краја) његовог, јер такав ће бити и твој; мени јуче, а теби данас.
23. Са упокојењем мртвог успокој и сјећање на њега, и утјеши се у њему, исходом духа његовог.
24. Премудрост писменог је у могућности упражњавања, и ко смањује забаву своју, постаће мудар.
25. Чиме ће постати мудар онај који држи рало, и који се хвали убодом копља, који волове гони, и бави се старањем о њима, и чији се разговори своде на јунад?
26. Срце његово је предано прављењу бразда, и бдење његово храњењу телади.
27. Такав је и сваки дрводјеља и неимар који ноћ претвара у дан, и који резбаре облике печата, и чија је истрајност у разноврсности промјена; такав срце своје предаје сликању живописа, и старање је његово учинити дјело савршеним.
28. Такав је и ковач, који сједи код наковња и размишља о дјелима од гвожђа; дим огња изнурава тијело његово, и са топлотом пећи се бори; звук чекића заглушује ухо његово и наспрам изображења сасуда су очи његове; срце своје је предао завршетку дјела, и бдење своје да их украси до савршенства.
29. Такав је и грнчар који сједи за дјелом својим, и окреће ногама свој точак, који се са брижљивошћу цјелосно предао дјелу своме, и чије је усклађено све дјелање;
30. Он мишицом својом обликује глину и ногама својим савлађује јој снагу; срце своје предаје завршетку сасуда, и старање његово је да очисти пећ.
31. Сви ови се уздају у руке своје, и свако дјелом својим стиче мудрост;
32. Без њих не може се настанити град, ни населити, ни у њему живјети.
33. Но, они на скупштину народну неће бити позвани, ни на сабрање уздигнути; на судијску столицу неће сјести, и о завјештањима судским неће расуђивати.
34. Нити ће тумачити науку[32] и судове, ни причама се бавити, него ће дјелатност животну утврђивати, и молитва њихова је умјетничко дјело.

39. Удубљивање умом у закон и мудрост старих. Ко то чини довијек ће се памтити. Бог све види, сва дјела Његова су добра.

1. Само онај који предаје душу своју, и који се удубљује умом у Закон Вишњега, премудрост свих старих потражиће и пророштвима позабавиће се.
2. Повијест мужева знаменитих сачуваће и у тананости ући ће,
3. За скривеним смислом изрека трагаће и са загонеткама прича општиће.
4. Међу велможама служиће и пред кнезом[33] биће виђен, земљом туђих народа проћи ће, јер је добро и зло у људима искусио.
5. Срце своје предаће да рано рани ка Господу Створитељу своме, и пред Вишњим ће се помолити; отвориће уста своја на молитву и за гријехе своје помолиће се.
6. Ако Господ велики хтедне, Духом разумности ће се испунити; он ће излити ријечи премудрости своје и у молитви исповиједиће се Господу;
7. Он ће управити вољу своју и знање, и о скривеним тајнама Његовим размишљаће;
8. Он ће пројавити мудрост учења свога и у закону Завјета Господњег хвалиће се.
9. Хвалиће многи разумност његову, и довијек ће се памтити; неће нестати сјећање на њега и име његово живјеће из покољења у покољење;
10. Премудрост његову приповиједиће народи, и похвалу његову објављиваће сабрање (= црква);
11. Ако поживи, оставиће име више од хиљада, а ако почине, биће му још славније.
12. Још размисливши, приповиједаћу, и као пун мјесец испуних се.
13. Послушајте ме, синови побожни, и растите као ружа што расте при потоку росном,
14. И као ливан замиришите мирисом, и процвјетајте цвијетом као крин, раздајите мирис и пјевајте пјесму, благословите Господа у свим дјелима (Његовим),
15. Дајте имену Његовом величање и исповиједајте се у похвали Његовој у пјесмама усана и гуслама, и овако реците у исповијести:
16. Дјела Господња сва, веома су добра, и свака наредба биће у своје вријеме. Не може се казати: Шта је ово? Чему ово? Јер ће се све у своје вријеме истражити.
17. Словом Његовим заустави се као стог вода, и ријечју уста Његових уставе водене.
18. У заповијести Његовој све је благовољење, и нема га ко би умањио спасење Његово.
19. Дјела сваког тијела су пред Њим и немогуће се сакрити од очију Његових;
20. Од вијека у вијек је надгледао, и нема ничега красног пред њим.
21. Не може се казати: Шта је ово? Чему ово? Јер све је на потребу њихову створено.
22. Благослов његов се као ријека излио и као поплава суво (тле) напојио;
23. Тако ће гњев Његов народи (многобожни) наслиједити, као што претвори воде у сланост.
24. Путеви Његови су за побожне прави, као што су за безаконике спотицање;
25. Он је добра добрима створио од почетка, као и зла за грјешнике.
26. Основно сваке потребе за живот човјеков је вода и огањ и гвожђе и со и пшенично брашно и млијеко и мед, сок грозда и уље и одјећа;
27. Све ово је благочестивим на добро, као што ће се грјешницима претворити у зло.
28. Постоје духови који су за освету створени, и јарошћу својом утврдио је казне за њих; у вријеме кончине излиће моћ, и јарост Творца свога зауставиће.
29. Огањ и град и глад и смрт, све то је за освету створено;
30. Звјерова зуби и шкорпије и змије отровнице и мач осветника на пропаст безбожника.
31. Заповијести Његовој ће се радовати и на земљи за потребе се припремити и у временима својим неће погазити ријеч.
32. Ради тога најприје се укријепих и размислих и записано оставих:
33. Сва дјела Господња су добра, и Он ће све што је нужно у час свој дати,
34. Па се не може рећи: Ово је горе од овога, јер ће све у своје вријеме бити признато за добро.
35. А сада свим срцем и устима појте и благословите име Господње.

40. Велико је бреме синова Адамових. Све пролази, вјера остаје и милостиња. Страх Господњи је рај благословени.

1. Труд велики дат је сваком човјеку и бреме тешко синовима Адамовим, од дана изласка њиховог из утробе матере њихове до дана повратка њиховог мајци свих;
2. Размишљања њихова и страх срца, мисао ишчекивања, дана смрти.
3. (Почев) од оног који сједи на трону славе до пониженог у земљи и праху,
4. Од оног који носи порфиру и круну до обученог у сиротињске рите, јарост и завист и немир и беспокојство и страх смрти и незадовољство и свађа,
5. И у вријеме одмора на кревету сан ноћни мијења знање његово.
6. Мало као ништа је у покоју, и од њега у сновима као на дневној стражи, смућен виђењем срца свога, слично избјеглом од лица рата,
7. У вријеме невоље[34] своје се подиже зачуђен безразложношћу страха.
8. Са сваким је тијелом од човјека до живинчета, а код грјешника седам пута више:
9. Смрт и крв и свађа и мач, напасти, глад, сатрвеност и шибе.
10. На безаконике је све ово попуштено и због њих се догодио потоп.
11. Све што је од земље, у земљу се враћа, и што је од вода, у море се слива.
12. Сваки дар и неправда истријебиће се, а вјера ће вавијек остати.
13. Богатство неправедних као ријека ће пресахнути и као силни гром у киши нестати;
14. Ко отвори руку, зарадоваће се, као што ће и преступници на крају ишчезнути.
15. Потомство безбожника неће умножити гране, и коријење нечисто на тврдосјеком је камену.
16. Трска на свакој води и обали ријеке биће ишчупана прије сваке друге траве.
17. Милост као рај у благословима, и милостиња вавијек остаје.
18. Живот самодовољног и трудбеника осладиће се и више од обојице је онај који нађе благо.
19. Дјеца и изградња града прослављају име, а више од обојега се сматра жена непорочна.
20. Вино и музика веселе срце, а више од обојега је љубав за премудрост.
21. Свирала и гусле чине мелодију слатком, а више од обојега је језик сладак.
22. Милост и љепоту пожељеће око, а више од обојега је зеленило сјемена.
23. Пријатељ и друг се сусрећу у (своје) вријеме, а више од обојега је жена са мужем.
24. Браћа и помоћ су у вријеме невоље, а више од обојега избавиће милостиња.
25. Злато и сребро укријепиће ногу, а више од обојега користиће савјет.
26. Богатство и моћ узносе срце, а више од обојега је страх Господњи; нема у страху Господњем недостатка, и не треба ван њега тражити помоћ;
27. Страх Господњи је као рај благословени и више од сваке славе закриљује га.
28. Чедо, живот просјачки не живи, боље је умријети неголи просити.
29. Човјеку који гледа на туђу трпезу, живот не треба рачунати у живот; понизиће душу своју јелима туђим, човјек пак разуман и васпитан сачуваће се.
30. Устима бестидног осладиће просјачење, и у утроби његовој огањ ће се распалити.

41. Смрт је суд од Господа сваком тијелу. Рођење рђавог је на проклетство, добро увијек остаје. Није добро чувати срамоту.

1. О смрти, како је горко сјећање на тебе човјеку који спокојно живи у добрима својим, мужу безбрижном и благополучном у свему, и још способном да ужива у храни.
2. О смрти, добар је твој суд над човјеком невољником и ослабљеним снагом, престарјелом и обремењеном бригама о свему, несигурном и изгубившем трпљења.
3. Не бој се суда смрти; сјети се онога прије тебе и последњег;
4. То је суд од Господа сваком тијелу, па зашто се одвраћаш од онога што је по благовољењу Вишњега? Било десет, било сто или хиљаду година, нема у аду провјере (дужине) живота.
5. Дјеца рђава постају дјеца грјешника и која се друже с онима у насељима безбожника;
6. Дјеца грјешника изгубиће насљеђе, и на сјемену њиховом остаће срамота.
7. Оца нечасног укориће дјеца, јер због њега бивају срамоћена.
8. Тешко вама, људи нечасни, који напуштате Закон Бога Вишњега;
9. И ако се родите, на проклетство ћете се родити, и ако умрете, проклетство ће вам у удио пасти.
10. Све што је из земље, у земљу ће отићи, тако и нечасни – из проклетства иде у пропаст.
11. Жалост људи бива за тијела њихова, а име грјешника које није добро, биће избрисано.
12. Постарај се за име, оно ће ти остати боље неголи хиљаду великих ризница злата;
13. Доброг живота дани су избројани, добро пак име вавијек остаје.
14. Наставу у миру чувајте, дјецо, а од мудрости скривене и блага невидљивог – каква је корист од обојих?
15. Бољи је човјек који скрива лудост своју неголи човјек који скрива своју мудрост.
16. Стога, дакле, стидите се (за ово) што ћу рећи – јер није добро скривати сваку срамоту, и није све свима у вјери успјешно:
17. Срамите се од оца и мајке због блуда, и од начелника и властелина због лажи,
18. Од судије и кнеза због сагрјешења и од сабрања и народа због безакоња,
19. Од друга и пријатеља због неправде и од мјеста гдје живиш због крађе,
20. Од истине Божје и Завјета и од наслањања лакта на сто,
21. И од презира давања и узимања и од ћутања када (други) поздрављају,
22. Од гледања на жену блудницу и од окретања лица од рођака,
23. Од одузимања дијела (другога) и дара и од помисли на жену удату,
24. И од блискости са слушкињом својом да се не приближиш постељи њеној,
25. Од пријатеља због ријечи ружних – и кад им дадеш, не ружи их,
26. Од понављања и прислушкивања и од откривања ријечи тајних;
27. И тако ћеш бити истински стидљив и наћи ћеш милост пред сваким човјеком.

42. Чувати се од сваког гријеха. Славе Господње пуна су дјела Његова.

1. Не стиди се због овога и не огријеши се гледајући ко је ко:
2. О закон Вишњега и Завјет, и о суд, правдањем нечаснога,
3. О ријеч (дату) другу и путницима, и о давање наслеђа другарима,
4. О тачност ваге и мјерила, о стицање великих (ствари) или малих,
5. О беспристрасност продаје трговаца и о строгост васпитања дјеце и крвављење леђа злом слуги;
6. За злу жену добра је забрављеност, а гдје су руке многе, затвори (кућу).
7. Ако нешто предајеш, (нека буде) по броју и мјери – и давање и узимање – (да буде) све уз потпис;
8. О (васпитно) карање неразумна и луда и о престарјелог који се суди са младима. Буди опитно знавен истински и искусан у односу на сваког живог.
9. Кћер је оцу скривено старање и брига о њој лишава сна: у младости њеној да не прецвјета, а при просидби да не буде презрена;
10. У дјевству да се не оскврнави, и док је у дому очевом, да не зачне; кад буде са мужем, да не преступи (закон); и испрошена, да не буде неплодна.
11. Над ћерком својеглавом појачај надзор, да те не учини радовање непријатељима, оговарање у граду, одвојеног од народа, и да те не осрамоти пред мноштвом људи.
12. Не гледај на љепоту било ког човјека и не сједи међу женама;
13. Јер као што из руха излази мољац, тако и од жене лукавство женско.
14. Боље је лукавство мужа од добротворства жене и жене која постиђује на срамоту.
15. Сјећам се, дакле, дјела Господњих и што сам видио приповиједаћу: У ријечима Господњим су дјела Његова.
16. Сунце обасјавајући, све надзире, и славе Господње пуна су дјела Његова.
17. Није било дато ни Светима Господњим да испроповиједају сва чудеса Његова, која је утврдио Господ Сведржитељ да укријепи славом својом све и сва.
18. Бездан и срце прониче и сва њихова скривена дејства разумије; јер познаје Вишњи свако знање и продире у знаке вијека,
19. Јављајући оно што је прошло и што ће доћи и откривајући трагове скривених (ствари).
20. Не измиче њему ни једна помисао, не сакри се од Њега ни једна ријеч.
21. Величанство Премудрости Његове украси, као што је (било) прије вијека, и вавијек је: Нити се увећа, нити умањи, нити му затреба иједан савјетник.
22. Како су сва дјела Његова мила и као искра су за гледање!
23. Сва она живе и остају вавијек за све потребе, и у свему су Му послушна.
24. Сва су двојна, једно наспрам другог, и не створи ништа несавршено.
25. Једно утврди добро другога, и ко ће се заситити гледајући славу Његову!

43. У свему се види слава Божија. Он је велики изнад свих дјела својих.

1. Величанство висине, тврђа чистоте, вид неба у виђењу славе!
2. Сунце појавом постаје вјесник при изласку сасуд чудесан, дјело Вишњега.
3. У подневном зениту своме исушује земљу, и жези његовој ко се може супротставити?
4. Пећ се распаљује дејством огња, троструко (јаче) сунце сажиже горе: пламен огњени изливајући, и изсијавајући зраке, заслепљује очи.
5. Велики је Господ који га је створио, по ријечима Његовим оно хита путем (својим).
6. И мјесец је по свему у вријеме своје показатељ времена и знак вијека;
7. Од мјесеца је знак празника, (он је) свјетило које се умањује на крају.
8. Мјесец се по имену Његовом зове, растући чудесно мијеном, сасуд војски на висини, на тврђи небеској сјајећи.
9. Љепота неба слава је звијезда, украс који сија на висинама Господњим:
10. У ријечима Светога стаће по чину и неће ослабити на странама својим.
11. Погледај дугу и благослови Створитеља њеног, изузетно дивну у одсјајима својим;
12. Опаса небо кругом славе, руке Вишњега распростријеше је.
13. Заповијешћу Његовом брзо пада снијег, Он убрзава муњу судбе своје:
14. Зато се отворише ризнице и излетјеше облаци као птице;
15. Величанством својим даде силу облацима, и распрсну се камење од града;
16. Појавом Његовом покренуће горе, вољом Његовом дунуће југ;
17. Глас грома Његовог порази земљу, и провала облака од сјеверца, и ковитлац вјетра.
18. Као птице које лете, Он сипа снијег, и као скакавац који се спушта, падање је његово. Љепота бјелине његове задивљује очи и сипање његово изумљује срце.
19. И слану као со на земљу излива; она смрзнута, постаје оштроигличава.
20. Студени вјетар сјеверни дунуће и смрзнуће се лед на води; покриће сву водену пучину и као у оклоп обући ће се вода.
21. Прогутаће горе и пустињу сагорјети и спалити траву као огањ.
22. Лијек скори за све бива магла, роса која се јавља, освјежује од жеге.
23. Мишљу својом (Господ) раздвоји бездан и засади у њему острва.
24. Који плове по мору, причају о опасности његовој, и слушањем ушију наших дивимо се:
25. И ондје су чудна и дивна дјела, сваке врсте животиње, створења китова.
26. Ради Њега миомирише анђео Његов, и ријечју Његовом све се обједињује.
27. Много бисмо имали да кажемо, но нисмо у стању (изразити) – (остаје нам) завршетак ријечи: Све је Он.
28. Славећи га, откуд нам снага? Јер Он је велики, изнад свих дјела својих.
29. Страшан је Господ и веома велики, и чудесна је моћ Његова.
30. Славећи Господа, узвисите Га колико можете, јер превазићи ће и више (од тога); и узвисујући Га, умножите снагу; (но опет) не трудите се, јер нећете постићи.
31. Ко је Њега видио, па да исприча? И ко ће Га величати онако какав јесте?
32. Много је скривенога што је више од овога, јер мало смо видјели дјела Његових;
33. Јер све створи Господ и побожнима даје премудрост.

44. Похвала славних мужева и очева по роду: Еноха, Авраама, Исака, Јакова.

1. Похвалимо сада мужеве славне и очеве наше по роду:
2. Многу славу сазда Господ (у њима), величанство своје од памтивијека.
3. Господарили су у царствима својим и били мужеви знаменити по снази; савјетовали разумношћу својом, објављивали у пророштвима;
4. Били челници народа на савјетовањима и разумношћу учитељи народа мудрим ријечима при поукама њиховим.
5. Истраживали су начине појања и приповиједали повијести писмом;
6. Били мужеви богати, обдарени снагом, мирно живјели у домовима својим.
7. Сви они су кроз покољења прослављани и у данима својим били похвала.
8. Има међу њима оних који оставише име, да им се казују похвале;
9. А има и оних којима нема спомена, нестали су као да нису постојали, постали су као да их није било, и дјеца њихова послије њих.
10. Но били су и ови синови милости, чија праведна дјела нису заборављена;
11. Са сјеменом њиховим остаће добро наслеђе, и на унуцима њиховим.
12. У Завјетима (Господњим) остаде сјеме њихово, и дјеца њихова преко њих;
13. Довијека ће остати сјеме њихово и слава њихова неће се избрисати.
14. Тијела њихова у миру бише погребена, и име њихово живи у покољења;
15. Премудрост њихову проповиједаће народи, и похвалу њихову јављати сабрање.
16. Енох угоди Господу и представи се – узор покајања покољењима.
17. Ноје се нађе савршен, праведан, у вријеме гњева (Божјег) би примирење; зато постаде остатак на земљи када се догоди Потоп;
18. Завјети вјечни бише положени са њим, да не буде уништено Потопом ниједно тијело.
19. Авраам велики, отац је мноштва народа, и не нађе се сличан њему по слави;
20. Он одржа Закон Вишњега и склопи Завјет са њим: у тијелу своме постави Завјет и у искушењу нађе се вјеран;
21. Зато заклетвом Бог потврди њему да ће бити благословени народи у сјемену његовом, да ће га умножити као прах земаљски, и као звијезде узвисити сјеме његово и да ће им дати насљедство од мора до мора, и од ријеке до краја земље.
22. Тако постави и са Исааком због Авраама, оца његовог.
23. Благослов свих људи и Завјет почину на главу Јаковљеву. Позна њега благословима својим и даде му у насљеђе, и раздијели дјелове његове – на дванаест племена раздијели их.

45. Бог је изабрао Мојсија и дао му Завјет вјечни; и Арона украсио свештенством. Смрт Датона и Авирона.

1. И изведе из њега мужа милости који нађе благодат у очима сваког тијела, вољеног од Бога и од људи: Мојсија, чији спомен је са благословима;
2. Уподобио га је слави светих и узвеличао га на страхове непријатеља.
3. У ријечима његовим знамења пројави, прослави га пред лицем царева; давао му је наредбе за народ његов, и показао њему славу своју.
4. У вјери и кротости освети га, изабрао га је између сваког тијела;
5. Даде му да слуша глас Његов и уведе га у примрак и даде му пред лицем заповијести, закон живота и знања да научи Јакова Завјету и судовима својим Израиља.
6. Арона подиже светог, сличног њему, брата његовог из племена Левијева,
7. Постави њему Завјет вјечни и даде му свештенство народа; ублажи га благољепијем и опаса га појасом славе.
8. Обуче га у савршенство похвале и утврди га одеждама крјепости: доњом хаљином, подиром и оплећком,
9. И окружи га јабукама златним са мноштвом звончића около, да одјекује звон при корачању његовом, како би се чуо звук у храму у спомен синова народа Његовог;
10. Одеждом светом, златном и јакинтном, и порфирном, дјелом умјетника, с изреком суда, јављањем истине[35], изатканом црвеним (ткањем), вјештином мајстора,
11. Драгоцјеним камењем извајаног печата, обвијеним златом, вјештином каменоресца, у спомен, записом урезаним, по броју племена Израиљевих (12);
12. Вијенац златни на круни (= кидар), изображење печата Светиње, слава достојанства, дјело крјепости, милина за очи, украшење дивно.
13. Прије њега није постојало нешто овакво одвијека: (тако се) не обуче иноплеменик, осим синова његових једино и потомака његових за свагда.
14. Жртве његове биле су приношене свакодневно, непрестано по двапут.
15. Испуни Мојсије руке његове, и помаза га уљем светим; би му на завјет вјечни и сјемену његовом у дане небеске да он богослужи и истовремено свештенствује и да благосиља народ свој у име Његово.
16. Изабрао је њега између свакога живог да приноси жртву Господу, тамјан и миомир у спомен, на очишћење народа свога.
17. Дао му је заповијестима својим власт у завјетима судби да учи Јакова свједочанствима и Законом Његовим да просвећује Израиљ.
18. Устадоше на њега туђинци и позавидјеше му у пустињи, људи око Датона и Авирона и збор Корејев са јарошћу и гњевом.
19. Видје Господ и не би му мило и погибоше јарошћу гњева; учини над њима знамења страшна да их уништи огњем пламена свога.
20. И придодаде Арону славу и даде му насљеђе: Првине плодова земље додијели њему, хљеб му међу првима припреми на ситост,
21. Јер ће жртве Господње јести које је дао њему и сјемену његовом.
22. Само што земљу народа неће наслиједити јер (рече) Бог: „Ја сам удио твој и насљеђе.“[36]
23. И Финес, син Елеазаров, трећи је по слави, ревновањем његовим у страху Господњем и стаменошћу његовом при отпаду народа добротом усрдности душе његове; и умилостивио је (Бога) за Израиљ.
24. Зато му би постављен завјет мира, да буде заштитник светих и народа свога, да њему припада и сјемену његовом свештенства величанство у вјекове.
25. И Завјет Давиду, сину Јесејеву, од племена Јудина, наслеђе царско сина од сина јединца; наслеђе Арону и сјемену његовом.
26. Нека вам даде премудрост у срца ваша да судите народ Његов у правди, да не нестану добра њихова и слава њихова у покољењима њиховим.

46. Исус Навин наследник Мојсијев, и Халев храбри.

1. Крјепак је био у рату Исус Навин и насљедник Мојсијев у пророштвима; он је био по имену своме велики на спасење изабраника Његових, при освети над бунтовним непријатељима, да би увео у насљеђе Израиља.
2. Како се тек прославио подизањем руку својих и испружањем мача на градове!
3. Ко је прије њега тако стао? Јер ратове Господње он је водио.
4. Зар се руком његовом не заустави сунце и зар један дан не постаде два?
5. Призвао је Вишњег Владику да смрви околне непријатеље, и услиша га велики Господ камењем градним силе крјепке:
6. Покрену рат на незнабожни народ и силаском погуби противнике, да би народи познали свемоћ његову, јер је пред Господом ратовање његово.
7. Зато што је слиједио Моћнога и у вријеме Мојсија учинио милост, он и Халев, син Јефонијев, супротстављањем сабрању, спрјечавањем народа од гријеха и заустављањем гунђања злог.
8. И њих двојица бише спасени од шест стотина хиљада пјешака да би их увели у насљеђе, у земљу у којој тече мед и млијеко.
9. И даде Господ Халеву моћ, тако да до старости остаде са њим како би се попео до врха земље и сјеме његово стекло насљеђе,
10. Да би видјели сви синови Израиљеви да је добро ићи за Господом.
11. А судије? Сваки по своме имену, којих није блудничило срце и који се нису окренули од Господа, нека им је спомен са благословима;
12. Кости њихове, нек цвјетају на мјесту њиховом, и име њихово наслијеђено од синова њихових нека се прослави.
13. Од Господа свог вољени Самуило, пророк Божји, установи царство и помаза кнезове над народом својим;
14. Законом Господњим судио је сабрање и посјети Господ Јакова;
15. Вјером својом би испробан пророк и позна се у ријечима својим као вјеран виђењу.
16. Призвао је Господа Силнога кад је сатирао околне непријатеље своје, приносом јагњета дојенчета;
17. И загрмље са неба Господ и јеком великом, чујним учини глас свој,
18. И истријеби начелнике Тира и све кнезове Филистејске.
19. И прије времена упокојења вјечног свог посвједочио је пред Господом и Помазаником Његовим: Имовине, до обуће, ни од кога нисам узео; и не нађе се човјека да га прекори.
20. И кад је он уснуо, пророкова и указа цару на кончину његову, и подиже са земље глас свој пророштвом да избрише гријех народа.

47. Слава Натана и цара Давида достојнога вијенца славе. Соломон мудри подигао храм, Ровоам неразумни и Јеровоам пун гријеха.

1. А после овога подиже Натана да пророкује у дане Давидове.
2. Као сало одвојено од жртве спасења (мирне), тако би и Давид од синова Израиљевих.
3. Са лавовима се играше као са јарићима и са медвједима као са јагањцима овчијим.
4. У младости својој не уби ли исполина и скиде срамоту са народа када испружи руку с каменом праћке и порази гордост Голијатову!
5. Јер је призвао Господа Вишњег и (Он) даде десници његовој моћ да порази човјека силног у рату, да уздигне снагу народа свог.
6. Зато је небројено мноштво њега прославило и похвалило га благословима Господњим као достојнога вијенца славе.
7. Јер он истријеби околне непријатеље и уништи Филистејце противнике, до дана данашњег им сломи рогове.
8. Сваким дјелом својим даде исповиједање Светом Вишњем ријечима славе. Свим срцем својим прослави и возљуби Створитеља свога.
9. И постави псалмопојце наспрам жртвеника, како би гласовима својим сладосно појали;
10. Даде празницима благољепије и украси времена до скончања, да они хвале свето Име Његово и од раног јутра гласе Светилиште.
11. Господ опрости грјехове његове и узвиси навијек моћ његову, и даде му завјет царева и престо славе у Израиљу.
12. Послије њега устаде (његов) син премудар, (који) ради њега поживје дуго:
13. Соломон царова у дане мира; Бог га успокоји са сваке стране да би подигао дом Имену Његовом и уготовио Светилиште навијек.
14. Како си се умудрио у младости својој и испунио као ријека разума!
15. Земљу покри душа твоја и испунио си је причама тајновитим;
16. До далеких острва стигло је име твоје, и био си вољен за мир твој;
17. У пјесмама, изрекама и причама и тумачењима дивиле су ти се земље.
18. Именом Господа Бога названога Бога Израиљева сабрао си као бакар злато и као олово умножио сребро.
19. Приклонио си бедра своја женама и био савладан тијелом својим;
20. Попустио си мрљу на славу своју и оскврнавио сјеме своје, (тиме) навео гњев на дјецу своју и понизио безумљем својим,
21. Те се подијелила власт на двоје, и од Јефрема започело царство непокорно.
22. Но, Господ неће оставити своју милост и неће се одрећи од ријечи[37] својих, нити истријебити потомство изабраника својега, ни сјеме онога који га је заволио искоријенити, па Јакову даде остатак и Давиду од њега коријен.
23. И почину Соломон са оцима својим и остави иза себе од сјемена свога народу безумље и оскудног разумом Ровоама, који раздвоји народ савјетом својим.* [*1 цар 12, 14-15.]
24. И Јеровоам, син Наватов, који уведе Израиља у гријех и упути Јефрема на пут гријеха; и умножише се веома гријеси њихови, те они одступише од земље своје; и на свако зло посегнуше док не дође освета на њих.

48. Појава огњеног Илије и Јелисеја пуног духа његовог. Језекија и пророк Исаија.

1. И устаде Илија пророк као огањ и ријеч његова као свијећа је горела;
2. Која наведе на њих глад и ревношћу својом умали (број) њихов;
3. Ријечју Господњом задржа небо и тако низведе трипут огањ.
4. Како си се прославио, Илија, чудесима својим, и ко се може похвалити да је сличан теби?
5. Ти који си подигао мртваца из смрти и из ада ријечју Вишњега;
6. Који си низвео цареве у пропаст и прослављене са постеље њихове;
7. Који си слушао на Синају изобличење и на Хориву судове освете;
8. Ти који помазујеш цареве ради кажњавања и пророке, насљеднике њихове,
9. Ти који си се вазнио вихором огњеним на колесници коња огњених;
10. Ти који си предназначен за изобличења до времена, да утолиш гњев прије јарости, да обратиш срце оца према сину и васпоставиш племена Јаковљева.
11. Блажени су они који су те видјели и који су се љубављу упокојили[38]; а и ми ћемо животом живјети.
12. Илија, кад је вихором био сакривен, Јелисеј се испуни духа његовог; и у данима својим не поколеба се од кнезова и не загосподари њиме нико.
13. Ниједна ријеч није га превазишла и при упокојењу пророкова тијелом својим;
14. И у животу своме учини чудеса, и до кончине била су дивна дјела његова.
15. Свим овим не покаја се народ и не одступише од гријеха својих, све док не бише далеко одведени из земље своје и док се не расејаше по свој земљи.
16. И остаде мало народа и кнез у дому Давидову. Неки од њих чинише што је богоугодно, а неки умножише гријехе.
17. Језекија утврди град свој и уведе посред њега воду, ископа жељезом камену ивицу и сагради бунаре за воду,
18. У дане његове подиже се Сенахирим и посла Рапсака, и овај крену: И подиже руку своју на Сион и много се хваљаше у гордости својој.
19. Тада се покренуше срца и руке њихове и потресе их бол, као ону која рађа.
20. И призваше Господа милостивога испруживши руке своје к Њему. И Свети са неба брзо их услиша и избави их руком Исаије.
21. Порази војску асирску и истријеби их Анђео Његов.
22. Јер Језекија је чинио оно што је угодно Господу и крјепко се држао путева Давида, оца својега, које је заповиједао Исаија пророк, велики и вјерни у виђењима својим.
23. У дане његове поврати се сунце назад и придодаде цару живот.
24. Духом великим он је видио крајњу будућност и утјешио оне који су туговали на Сиону.
25. Довијека је указао на оно што ће се догодити и на скривене (ствари) прије неголи ће се збити.

49. Јосија утврђује благочешће; народ оставља Закон Вишњег и пада у ропство. Пророци Јеремија и Језекиљ са 12 пророка. Зоровавељ, Исус и Немија.

1. Сјећање на Јосију је попут тамјана направљеног трудом мировариоца: у сваким устима биће као мед сладосно и као музика на гозби вина.
2. Он се усмјерио на обраћање народа и искоријени мрзост безакоња;
3. Усмјери ка Господу срце своје, у дане безаконика утврди благочешће.
4. Изузев Давида и Језекије и Јосије, сви сагрјешењем сагријешише; јер оставише Закон Вишњега, а цареви Јудини нестадоше:
5. Јер дадоше моћ своју другима и славу своју народу туђему.
6. Сажегоше изабрани град светиње и опустошише путеве његове,
7. Руком Јеремијином; јер зло му учинише, а он у материци би посвећен за пророка, да искорјењава, поражава и погубљује, а такође да изграђује и засађује.
8. Језекиљ је видио јављање Славе коју му (Бог) показа на колесници херувимској;
9. Јер се сјети непријатеља у виду кише и чињења добра исправљајући путеве (народа).
10. А дванаест пророка кости нека процвјетају на мјесту њиховом; јер утјеши (Господ) Јакова и њих избави вјером наде.
11. Како да прославимо Зоровавеља? Он је као печат на десној руци,
12. Тако и Исус, син Јоседеков; они у дане своје саградише дом и узвисише Храм свети Господу, приготовљен за славу вјечну.
13. Велики је спомен и Неемије који нам подиже зидове пале (Града) и постави врата и пријеворе и обнови домове наше.
14. Нико на земљи није био саздан такав као Енох; јер он би узет са земље.
15. Нити се роди муж раван Јосифу: вођа браће, тврђа народа, и кости његове бише сачуване.
16. Сим и Сит међу људима се прославише, и изнад сваког живог створа, Адам при стварању.

50. Симон обновио Храм и принио жртве са синовима Ароновим. Величање Господа.

1. Симон, Онијин син, свештеник велики, он за живота свога поправи дом (Господњи) и у дане своје утврди Храм;
2. Њиме би утемељен високи двоструки (зид), висока кула ограде храмовне.
3. У дане његове би изграђена[39] водохранилница, јама размјере (мједеног) „мора“ (за жртвеник);
4. Он је чувао народ свој од пада и утврдио град при опсади.
5. Како се он прослави заједницом са народом при изласку иза завјесе дома (Господњег):
6. Као звијезда јутарња међу облацима, као пуни мјесец у данима,
7. Као сунце обасјавајући храм Вишњега и као дуга свијетлећа облацима славе,
8. Као цвијет ружин у прољећње дане, као крин на извору воде, као изданак ливанов у дане жетве,
9. Као огањ и ливан на огњишту, као сасуд златни искован, украшен разноликим драгим камењем,
10. Као маслина на којој руде плодови и као кипарис који се уздиже облацима.
11. Својим одијевањем хаљине славе и облачењем својим у савршенство похвале, узлажењем жртвенику Светога – он прослави одежду светиње.
12. Примањем пак дјелова (жртве) из руку свештеника и сам ставши поред огњишта жртвенога, а око њега вијенац браће, као властар кедарски на Ливану опколише га попут грана финиксових;
13. И сви синови Аронови у слави својој, и принос Господњи у рукама њиховим, пред свим сабрањем Израиљевим,
14. И пуноћа свештенослужитеља за олтарима на украшење (жртво)приноса Вишњега Сведржитеља,
15. Он испружи према жртвеној чаши руку своју, и проли од крви грожђа и изли у темеље жртвеника мирис миомира Вишњем Свецару.
16. Тада кликнуше синови Аронови, трубама кованим затрубише, услишан учинише глас велики на спомен пред Вишњим.
17. Онда сав народ заједно похита и падоше ничице на земљу да се поклоне Господу своме, Сведржитељу Богу Вишњему;
18. И хвалише Га псалмопојци гласовима својим, изобилним гласом услади се појање:
19. И помоли се народ Господу Вишњему молитвом пред Милостивим, све док се не саврши љепота Господња, и тако службу своју завршише.
20. Тада сишавши подиже руке своје на све сабрање синова Израиљевих, да даде благослов Господњи с усана својих и Именом Његовим да се похвали;
21. И поновише са поклоњењем да приме благослов од Вишњега.
22. Па сада благословите Бога свих који једини твори велика (дјела) свуда, који узвисује дане наше од материце и твори са нама по милости својој.
23. Нека нам Он даде весеље срца и нека буде мир у данима нашим, у Израиљу по данима вијека;
24. Нека остави на нама милост Његову и у дане своје нека нас избави.
25. Два народа омрзну душа моја и трећи – који није народ:
26. Оне који сједе на Гори Самаријској и Филистејце и народ безумни који станује у Сикимима.
27. Науку разума и знања записа у књизи овој Исус Син Сирахов, Елеазар Јерусалимљанин, који изли премудрост из срца свога.
28. Блажен је онај који се по овоме влада, и који стави ово у срце своје биће премудар.
29. Јер ако ово твори, све ће му бити могуће зато што је свјетлост Господња – пут његов.

51. Исус исповиједа и хвали Бога који га избавља од многих невоља, благосиља Име Његово јер му је дао и даје премудрост.

1. Исповиједаћу Ти се, Господе Царе, и хвалићу Тебе Бога, Спаситеља мога, исповиједам се Имену Твоме,
2. Јер покровитељ и помоћник био си ми и избавио си тијело моје из пропасти, и из замке клевете језика од усана оних који лажу, и од противника мојих постаде ми помоћник и избави ме,
3. По мноштву милости и Имена Твога, од шкргута (зуба) спремног да прождере, из руке оних који траже душу моју, од многих невоља које имадох,
4. Од гушења огњеног опколившег ме одасвуд, и из средине пламена који ме не сажеже,
5. Из дубине утробе пакла и од језика нечистог и ријечи лажљиве.
6. Од (пред) царем клевете језика неправедног. Приближи се до смрти душа моја и живот мој бјеше доље близу пакла.
7. Опколише ме одасвуда, и не бјеше помоћника; погледао сам на заштиту од људи, и не бјеше је.
8. Па се сјетих милости Твоје, Господе, и дјелања Твога од памтивијека, да избављаш оне који су ти вјерни и спасаваш их из руку непријатеља.
9. И уздигох са земље мољење моје и за избављење од смрти помолих се.
10. Призвах Господа, Оца Господа мојега, да ме не напусти у дане невоље, у времену гордељиве беспомоћности; хвалићу Име Твоје непрестано и пјеваћу Ти у исповиједању.
11. И би услишена молитва моја: јер ме спаси из пропасти и избави ме од времена злога.
12. Зато ћу Ти се исповиједати и хвалити Те, и благословићу Име Твоје, Господе.
13. Још док бијах млађи, прије него сам почео да лутам, тражих премудрост јавно у молитви мојој.
14. Пред храмом сам је искао и до краја живота тражићу је.
15. Од цвијета до зрелог грозда радовало се њој срце моје. Пође нога моја правим путем, од младости моје истраживао сам је.
16. Пригнух мало ухо моје и примих је, и нађох себи много науке.
17. Напредак ми би њоме; Ономе који ми даје премудрост, даћу славу.
18. Јер сам наумио да је упражњавам, и поревновах за добро, и нећу се постидјети.
19. Подвизавала се душа моја у њој и при творењу Закона био сам тачан. Руке моје испружих ка висини, и због непознавања туговах.
20. Душу моју усмјерих на њу и очишћењем нађох је. Срце задобих са њом од почетка; зато нећу бити остављен.
21. И утроба моја затрепта потрагом за њом, зато задобих добар посјед.
22. Даде ми Господ језик, награду моју, и њиме ћу Га хвалити.
23. Приближите ми се, неуки, и настаните се у дому науке.
24. Зашто да сте лишени тога и душе ваше да буду веома жедне?
25. Отворих уста моја и говорих: Стичите је себи без сребра.
26. Врат ваш подметните под јарам, и нека прими душа ваша науку. Близу је да се она нађе.
27. Видите очима вашим да се мало потрудих, и нађох себи велико спокојство.
28. Учествујте у науци, много више од сребра, и много злата стећи ћете њоме.
29. Зарадоваће се душа ваша милошћу Његовом, и нећете се постидјети хвалом Његовом.
30. Дјелајте дјело ваше прије времена, и даће (вам) плату вашу у своје вријеме.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Недовољно јасан текст: словенски превод: обрѣтох немалагω наказания свитокъ „нађох не малога знања свитак“; руски: „нашао сам не малу разлику у знању“ (палестинских и александријских Јевреја); латински: „exemplar non parvea neque contemnendae doctrinae“; Јерусалимска Библија, француски: „une vie conforme à une haute sagesse“. Ми смо се опредијелили преводу у духу словенског и латинског. Прим. прев.
[2] Нумерисање стихова је спроведено у италинском тексту, дужем од грчког. Отуда у грчком недостају извјесни бројеви, који представљају додатке (у латинском). Прим. прев.
[3] 13. словенски: „Страх Господњи дар је од Господа и на стазе љубави поставља.“ 14. латински, словенски: „Љубав Господу – славна је Премудрост, и коме се јавља, раздјељује је у виђењу себе самога (лат.) и познању својих величанстава.”
[4] Овог 21. стиха има у словенском преводу и у неким рукописима превода Седамдесеторице. Прим. прев.
[5] Овај стих се налази само у неким рукописима, в. Septuaginta, ed. Alfred Rahlfs, vol II, стр. 382, стр. 25.
[6] народа – синагоге
[7] Број стихова ове главе у Septuaginti и у словенском и руском није уједначен (у слов. има 35, а у Septuaginti 31). У нашем преводу је 33. Прим. прев.
[8] Овај додатак постоји на латинском, словенском и руском. Седамдесеторица га не садржи. Прим. прев.
[9] Стихови 15. и 16. постоје само у неким рукописима.
[10] У Vulgati 12, 5 умјесто овог стоји „vasa belli ne dederis illi, ne in ipsis potentior te sit“ – „оружје ратно на даји му, да те не би њиме надјачао.” Прим. прев.
[11] Овог 14. стиха нема у критичком издању Septuaginte А. Ралфса. Има га само у неким нејеврејским текстовима; у Vulgati је то 13, 17-18. стих; у словенском преводу, такође, као и у руском.
[12] на сабрању
[13] Стихови 15. и 16. у неким рукописима Septuaginte гласе: 15. Господ отврдну Фараона да Га не види, да би познао дјелања Његова под небом. 16. Свој творевини Његовој милост Његова је видљива, и свјетлост Његову и таму измјерио је адамантију (сину Адамову?).
[14] У једном броју рукописа Septuaginte стих 5. гласи: „Примише употребу пет Господњих дјела (= чула), а шести им је ум даровао раздјељујући, и седми разум, тумача дјела Његових.” Прим. прев.
[15] Овако стоји у Синајском кодексу. Прим. прев.
[16] Овај стих недостаје у неким рукописима. Прим. прев.
[17] Исто.
[18] Исто.
[19] Овај 3. стих постоји само у неким рукописима. Прим. прев.
[20] Стихови 18. и 19. постоје само у неким рукописима Septuaginte. Прим. прев.
[21] Други дио прве реченице ст. 20. постоји само у неким рукописима. Прим. прев.
[22] Стих 21. постоји само у неким рукописима Septuaginte. Прим. прев.
[23] Стихови 7. и 8. налазе се само у неким рукописима Septuaginte. Латински и словенски преводи немају их. Прим. прев.
[24] Стих 18. налази се само у неким рукописима Septuaginte; латински и црквенословенски текст га немају. Прим. прев.
[25] Исто.
[26] Стих 12. налази се само у неким рукописима Septuaginte. Латински превод и словенски немају га. Прим. прев.
[27] Стихови 19-27. постоје само у малом броју рукописа Septuaginte. У латинском и словенском преводу их нема. Прим. прев.
[28] У словенском и латинском преводу и у неким рукописима Septuaginte. Прим. прев.
[29] Овај дио 18. стиха налази се у неким рукописима Septuaginte, па отуда и у словенском преводу. Прим. прев.
[30] Ријеч „неправедно” у Septuaginti нема, али је има у латинском и словенском преводу. Прим. прев.
[31] Ово „са њим” има Codex Vatikanus (IV в), словенски превод и преводи настали после њега. Прим. прев.
[32] У Codex Vatikanus-у стоји умјесто ријечи παιδείαν – δικαιοσίνην = правду. Прим. прев.
[33] У Codex Vatikanus-у и C. Alexandrinus-у, као и у преводима латинском, словенском и др. стоји једнина; код A. Rahlfsa стоји „кнезовима, старјешинама”. Прим. прев.
[34] У неким рукописима стоји „у вријеме спасења”. Прим. прев.
[35] Ова „света одежда” се звала ефод, на коме је стајао натпис, изрека „јављање – истина” (= урим и турим), тј. њиме је Бог откривао, јављао вољу своју („суд”), истину првосвештенику који га је носио (в. Изл 28, 5, 28, 30). Прим. прев.
[36] Види Бр 18, 20; 5 Мој 10, 9; 18, 1-2.
[37] У неким рукописима, па отуда и у преводима (словенском, руском), стоји „од дјела својих”. Прим. прев.
[38] У кодексима Ватиканском, Синајском и Александријском (као и у преводу словенском и руском) стоји намјесто „упокојили“ – „украсили”. Прим. прев.
[39] У словенском преводу, на основу неких рукописа, стоји „би умањена“, што се сматра погрешним; то свједочи латински превод, А. Rahlfs, Russée и др. Прим. прев.

Коментарисање није више омогућено.