КЊИГА ПРОРОКА АВАКУМА
1. Јудини гријеси и казна преко Халдејаца. Пророкова молитва и јадиковање.
1. Бреме које видје пророк Авакум.
2. Докле ћу, Господе, вапити а ти нећеш да чујеш? Докле ћу ти викати: Насиље! А ти нећеш да избавиш?
3. Зашто пушташ да видим безакоње, и да гледам муку и грабеж и насиље пред собом, и како подижу свађу и распру?
4. Зато се оставља закон, и суд не излази нигда, јер безбожник оптјече праведника, зато суд излази изопачен.
5. *Погледајте по народима и видите, и чудите се и дивите се, јер ћу учинити дјело у ваше дане којега нећете вјеровати кад се стане приповиједати. [*Дап 13, 41.]
6. Јер, ево, ја ћу подигнути Халдејце, народ љут и нагао, који ће ићи по земљи широм да освоји насеља која нијесу његова.
7. Жесток је и страшан, суд његов и власт његова од њега излази.
8. Коњи ће му бити бржи од рисова и љући од *вукова увече; велико ће мноштво бити коњика његовијех, и идући издалека коњици његови долетјеће као орао кад хити на лов. [*Соф 3, 3.]
9. Сви ће доћи на грабеж, с лица ће бити као источни вјетар, покупиће робље као пијесак.
10. И царевима ће се ругати и кнезови ће им бити подсмијех, смијаће се сваком граду, насуће земље, и узеће га.
11. Тада ће му се промијенити дух, проћи ће и скривиће; та ће му сила његова бити од бога његова.
12. Нијеси ли ти од вијека, Господе Боже мој, свече мој? Нећемо умријети; ти си га, Господе, одредио за суд; и утврдио си га, стијено, за карање.
13. Чисте су очи твоје да не можеш гледати зла, и безакоња не можеш гледати; зашто гледаш безаконике? Мучиш, кад безбожник прождире правијега од себе?
14. И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара?
15. Извлачи их све удицом, хвата их у мрежу своју, и згрће их пређом својом, зато се весели и радује.
16. Зато приноси жртву својој мрежи, и кади својој пређи; јер је тијем дио његов претио и храна му изабрана.
17. Хоће ли зато извлачити мрежу своју и једнако убијати народе немилице?
2. Утјеха за вјеру. Гријехови Халдејаца. Прорицање о пропасти охолих.
1. На стражи својој *стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше. [*Ис 21, 8.]
2. И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговијетно на плочама да се лако чита.
3. Јер ће још бити утвара до одређенога времена, и говориће шта ће бити до пошљетка и неће слагати; ако оклијева, чекај је, јер ће зацијело доћи, и неће одоцнити.
4. Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; *а праведник ће од вјере своје жив бити. [*Рим 1, 17; Гал 3, 11; Јев 10, 38.]
5. А како вино вара, такав је човјек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.
6. Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава што није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.
7. Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати и којима ћеш бити грабеж?
8. Што си ти оплијенио многе народе, тебе ће оплијенити сав остатак од народа, *за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему. [*Авак 2, 17.]
9. Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнијездо своје на високом мјесту и сачува се ода зла.
10. Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огријешио си се о своју душу.
11. Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета свједочиће.
12. Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом!
13. Гле, није ли од Господа над војскама *да људи раде за огањ и народи се труде ни за што? [*Јер 1, 58.]
14. *Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде. [*Ис 11, 9.]
15. Тешко ономе који поји ближњега својега, додаје мијех свој да би га опојио и гледао му голотињу.
16. Наситићеш се срамоте умјесто славе, *пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој. [*Јер 25, 27.]
17. Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу звијерјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.
18. *Шта помаже резан лик што га изреза умјетник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се умјетник узда у дјело своје градећи † нијеме идоле? [*Ис 44, 10; † Пс 115, 5.]
19. Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И нијему камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
20. *А Господ је у светој цркви својој; мучи пред њим, сва земљо! [*Пс 11, 4.]
3. Пророкова молитва пуна радосног поуздања.
1. Молитва пророка Авакума; за пјевање.
2. Господе, чух ријеч твоју, и уплаших се; Господе, дјело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гњеву сјети се милости.
3. Бог дође од Темана *и светац с горе Фарана; слава његова покри небеса и земља се напуни хвале његове. [*5 Мој 33, 2; Суд 5, 4.]
4. Свјетлост му бијаше као сунце, зраци излажаху му из руку, и ондје бјеше сакривена сила његова.
5. Пред њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу његовијех.
6. Стаде и измјери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вјечне горе, слегоше се хумови вјечни; путови су му вјечни.
7. Видјех шаторе Етиопске у муци, устрепташе завјесе земљи Мадијанској.
8. Еда ли се на ријеке разгњеви Господ? Еда ли се на ријеке распали гњев твој? На море јарост твоја кад си појездио на коњма својим и на колима својим за спасење?
9. Помоли се лук твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за ријеке.
10. *Видјеше те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје. [*Пс 77, 18.]
11. *Сунце и мјесец стадоше у стану свом, идоше према свјетлости твоје стријеле, према сијевању сјајнога копља твојега. [*ИНав 10, 12.]
12. Срдито си ишао по земљи, гњевно си газио народе.
13. Изашао си на спасење народу својему, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.
14. Његовијем копљима пробио си главу селима његовијем кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождријети сиромаха у потаји.
15. Ишао си по мору на коњма својим, по гомили многе воде.
16. Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздрхташе на глас, у кости ми уђе трухлеж, и устресох се на мјесту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.
17. Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора и говеда неће бити у обору.
18. *Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења својега. [*Ис 61, 10.]
19. Господ је Господ сила моја, *и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику пјевачком уз жице. [*Пс 18, 33.]
