НАСЛОВНА » Свештене књиге (Свето Писмо) » Свето Писмо Старога и Новога Завјета – Библија

Свето Писмо Старога и Новога Завјета – Библија

<<  САДРЖАЈ

 

КЊИГА О РУТИ

 

1 2 3 4

1. Рута одлази са Нојемином у Витлејем.

1. А у оно вријеме кад *суђаху судије би глад у земљи; † и један човјек из Витлејема Јудина отиде да живи као дошљак у земљи Моавској са женом својом и са два сина своја. [*4 Мој 25, 1-5; † 1 Сам 22, 3, 4.]
2. А име тому човјеку бјеше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његовијех Малон и Хелеон; и бијаху Ефраћани, из Витлејема Јудина; и дођоше у земљу Моавску и настанише се ондје. [*1 Мој 48, 7; Мих 5, 1.]
3. Потом умрије Елимелех, муж Нојеминин, и она оста са два сина своја.
4. Они се оженише Моавкама: једној бјеше име Орфа, а другој Рута; и ондје стајаху до десет година.
5. Потом умријеше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа својега.
6. Тада се она подиже са снахама својима да се врати *из земље Моавске, јер чу у земљи Моавској да је Господ походио народ свој давши им хљеба. [*2 цар 8, 3.]
7. И изиде из мјеста гдје бијаше, и обје снахе њезине с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.
8. Тада рече Нојемина објема снахама својима: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.
9. Да вам да Господ да нађете *починак свака у дому мужа својега. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше, [*Рута 3, 1.]
10. И рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.
11. А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?
12. Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарјела и нијесам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,
13. Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се *рука Господња подигла на ме. [*Јов 19, 21.]
14. Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.
15. А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила к народу својему и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.
16. Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и гдје се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.
17. Гдје ти умријеш, умријећу и ја, и ондје ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.
18. А она кад видје да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.
19. Тако идоше обје док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина?
20. А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите *Мара, јер ми велике јаде зададе свемогући. [*2 Мој 15, 23.]
21. Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвијели.
22. Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њезина, вративши се из земље Моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.

2. Рута купи класје по Возовом пољу и налази милости у њега.

1. А бијаше један човјек, род мужу Нојеминину, човјек богат од породице Елимелехове, којему име бијаше Воз.
2. И Рута Моавка рече Нојемини: Да идем у поље да пабирчим класје за онијем пред ким нађем милост. А она јој рече: Иди, кћери моја.
3. И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима; и догоди се те дође на њиву која припадаше Возу, који бијаше од породице Елимелехове.
4. И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: Да те благослови Господ!
5. Тада рече Воз слузи својему који бијаше над жетеоцима: Чија је она младица?
6. А слуга који бјеше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље Моавске.
7. И рече: Да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра до сада; само је мало била код куће.
8. Тада Воз рече Рути: Чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих дјевојака.
9. Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповједио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј што моје слуге захитају.
10. Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: Како нађох милост пред тобом да ме погледаш *кад сам туђинка? [*5 Мој 23, 4-6.]
11. А Воз одговори и рече јој: Чуо *сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа својега, и како си оставила оца својега и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу којега нијеси знала прије. [*Рута 1, 16, 17.]
12. Господ да ти плати за дјело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљева кад си дошла да се *под крилима његовијем склониш. [*Пс 36, 8.]
13. А она рече: Нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утјешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нијесам као једна од твојих слушкиња.
14. А Воз јој рече: Кад буде вријеме јести, дођи овамо и једи хљеба и умочи залогај свој у оцат. И она сједе покрај жетелаца, и он јој пружи прженијех зрна, и она једе и насити се, и претече јој.
15. Потом уста да пабирчи. А Воз заповједи момцима својим говорећи: Нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.
16. Него још навлаш испуштајте руковети и *остављајте јој нека купи, и не корите је. [*3 Мој 19, 9, 10.]
17. И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше што напабирчи, и дође око ефе јечма.
18. И узевши отиде у град, и видје свекрва њезина шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што јој је претекло пошто се наситила.
19. И рече јој свекрва: Гдје си пабирчила данас, и гдје си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: Име је човјеку код којега сам данас радила Воз.
20. А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: Тај је човјек нама род, и *један од осветника наших. [*Рута 4, 4.]
21. А Рута Моавка рече: Још ми је рекао: Држи се моје чељади докле не пожању све моје.
22. А Нојемина рече Рути, снаси својој: Добро је, кћери моја, да идеш с његовијем дјевојкама да те не би дирали на другој њиви.
23. И тако се држаше дјевојака Возовијех пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје.

3. Рута слуша Нојеминин савјет.

1. Потом рече јој Нојемина, свекрва њезина: Кћери моја, не треба ли да ти потражим *починка да би ти добро било? [*Рута 1, 9.]
2. Ево, није ли нам род Воз код којега си била с дјевојкама његовијем? Ево, он ће ову ноћ вијати јечам на гумну.
3. Умиј се, дакле, и намажи се и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човјек докле не једе и не напије се.
4. Па кад легне, запамти мјесто гдје легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његовијех, те лези ондје; а он ће ти казати шта ћеш радити.
5. А Рута јој рече: Што ми год кажеш, учинићу.
6. И отиде на гумно и учини све што јој заповједи свекрва.
7. А Воз, једавши и пивши и провеселивши се, отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његовијех и леже.
8. А кад би око поноћи, трже се човјек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његовијех.
9. И он јој рече: Ко си? Одговори: Ја сам Рута, слушкиња твоја; *рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми † осветник. [*Јез 16, 8; † Рута 4, 4.]
10. А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве: што нијеси тражила младића, ни сиромашна ни богата.
11. Зато сада, кћери моја, не бој се; што год речеш учинићу ти; јер зна цијело мјесто народа мојега да си поштена жена.
12. Јест истина, ја сам ти осветник; али има јоште ближи од мене.
13. Преноћи овдје; па сјутра ако те хтједбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтједбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.
14. И она спава код ногу његовијех до јутра; потом уста док још не могаше човјек човјека распознати, јер Воз рече: Да се не дозна да је жена долазила на гумно.
15. И рече: Дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измјери шест мјерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.
16. И дође свекрви својој, која јој рече: Шта би, кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човјек.
17. И рече: Овијех шест мјерица јечма даде ми, јер ми рече: Немој се вратити празна к свекрви својој.
18. А она јој рече: Почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човјек неће се смирити док не сврши ствар данас.

4. Воз се жени Рутом. Давидов родослов.

1. А Воз изиде на врата градска, и сједе ондје. И гле, наиђе онај осветник за којега Воз говораше, и рече му Воз: Ходи овамо, сједи овдје. И он дође и сједе.
2. Потом узе Воз десет људи између старјешина градских и рече: Посједајте овдје. И посједаше.
3. Тада рече оному осветнику: Њиву која је била брата нашега Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље Моавске.
4. Зато рекох: Да јавим теби и кажем ти: Узми њиву пред овима што сједе овдје и пред старјешинама народа мојега; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; *јер осим тебе нема другога који би откупио, а послије тебе идем ја. А он рече: Ја ћу откупити. [*3 Мој 25, 25.]
5. А Воз рече: У који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку, жену умрлога, *да подигнеш име умрлому у нашљедству његову. [*5 Мој 25, 5, 6.]
6. Тада рече онај осветник: Не могу откупити да не распем својега нашљедства; откупи ти што би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити.
7. А *бијаше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промијењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другому, и то бијаше свједоџба у Израиљу. [*5 Мој 25, 7-10.]
8. Кад, дакле, онај осветник рече Возу: Узми ти, изу обућу своју.
9. А Воз рече старјешинама и свему народу: Ви сте свједоци данас да сам откупио из руке Нојеминине што је год било Елимелехово и што је год било Хелеоново и Малоново;
10. И да сам узео за жену Руту Моавку, жену Малонову, да подигнем име умрлому у нашљедству његову, да не би погинуло име умрлому међу браћом његовом и у мјесту његову; ви сте свједоци данас.
11. И сав народ који бијаше на вратима градским и старјешине рекоше: Свједоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обје сазидаше дом Израиљев; богати су у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему!
12. И од сјемена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса *којега роди Тамара Јуди. [*1 Мој 38, 29.]
13. И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудње и роди сина.
14. И рекоше жене Нојемини: Да је благословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име његово слави у Израиљу!
15. Он ће ти утјешити душу и биће потпора старости твојој, јер га роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља него седам синова.
16. И узе Нојемина дијете и метну га на крило своје, и бјеше му дадиља.
17. И сусједе надјеше му име говорећи: Роди се син Нојемини, и прозваше га *Овид. Он би отац Јесеја, оца Давидова. [ *Мт 1, 5, 6; Лк З, 22.]
18. А ово је племе Фаресово: *Фарес роди Есрома; [*1 Мој 46, 12; 1 дн 2, 4.]
19. А *Есром роди Арама; а Арам роди Аминадава; [*1 дн 2, 9-15.]
20. А Аминадав роди *Насона; а Насон роди Салмона; [*4 Мој 1, 7.]
21. А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида;
22. А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди *Давида. [*1 Сам 16, 11-13.]

Коментарисање није више омогућено.