Psaltir

Psalam 87.
Pesma Psalma, sinova Korejevih, za kraj, za Maelet da odgovori, poučan, Emana Izrailjca. (MT: Psalam 88)

2. GOSPODE Bože spasenja moga,
   danju i noću vikah pred Tobom.
3. Neka izađe preda Te molitva moja,
   prikloni uho Tvoje moljenju mome.
4. Jer se duša moja ispuni zala,
   i život se moj spusti do ada.
5. Pribrojan bih onima koji silaze u grob,
   postadoh kao čovek bespomoćan, među mrtvima slobodan.
6. Kao smrtno ranjeni što leže u grobu,
   kojih se više ne sećaš,
   i koji od ruke Tvoje biše odbačeni.
7. Postaviše me u jamu najdublju,
   u mesta mračna, i u senku smrti.
8. Na meni se utvrdi jarost Tvoja,
   i sve valove Tvoje naveo si na me.
   (Diapsalma)
9. Udaljio si poznanike moje od mene,
   postaviše me za gađenje sebi;
   predan bih, i ne izlažah.
10. Oči moje iznemogoše od siromaštva;
    vikah k Tebi, Gospode, sav dan,
    pružah k Tebi ruke svoje:
11. Eda li ćeš mrtvima činiti čudesa?
    ili će (ih) lekari vaskrsnuti, pa će se ispovedati Tebi?
12. Eda li će neko u grobu kazivati milost Tvoju,
    i istinu Tvoju u propasti?
13. Eda li će u tami biti poznata čudesa Tvoja,
    i pravda Tvoja u zemlji zaboravljenoj?
14. I ja k Tebi, Gospode, zavapih,
    i jutrom molitva moja pretiče Te.
15. Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju,
    odvraćaš lice Tvoje od mene?
16. Siromah sam ja i u trudovima od mladosti svoje.
    I uzdignut budući, ponizih se i iznemogoh.
17. Na mene dođoše ljutnje Tvoje,
    ustrašenja Tvoja potresoše me,
18. opkoliše me kao voda sav dan,
    okružiše me skupa.
19. Udaljio si od mene prijatelja i bližnjega,
    i poznanike moje od nesreće (moje).