Псалтир

Псалам 4.
За крај (=хоровођи?), у псалмима (музичким), песма Давидова.

КАДА (Те) призвах, услишио си ме,
Боже правде моје;
У жалости распространио си ме.
Смилуј се на ме, и услиши молитву моју.
Синови људски, докле ћете бити тешкосрдни?
Зашто љубите сујету, и тражите лаж?
(Диапсалма)
И познајте, да Господ чудо показа на преподноме Своме.
Господ ће ме услишити када завапим к Њему.
Гневите се и не грешите;[1]
(пазите) шта говорите у срцима својим,
и на постељама својим скрушите се.
Принесите (Богу) жртву правде, и уздајте се у Господа.
Многи говоре: Ко ће нам показати добра?
Знаменова се на нама светлост лица Твога Господе.
Дао си весеље у срцу моме;
од плода пшенице, вина и јелеја свога умножише се.
У миру ћу заједно уснути и починути,
јер си ме Ти, Господе, јединога у нади настанио.

Еф. 4, 26.