Psaltir

Psalam 30.
Za kraj, Psalam Davidov, istupljenja. (MT: Psalam 31)

2. NA TEBE se, Gospode, pouzdah, da se ne postidim do veka:
   pravdom Tvojom izbavi me, i izvedi me.
3. Prikloni mi uho Tvoje,
   pohitaj da me izbaviš.
   Budi mi Bog zaštitnik,
   i dom pribežišta, da me spaseš.
4. Jer utvrđenje moje i pribežište moje Ti jesi
   i radi Imena Tvoga uputićeš me, i prehranićeš me.
5. Izbavićeš me od zamke ove koju mi skriše,
   jer si Ti zaštitnik moj, (Gospode).
6. U ruke Tvoje predajem duh svoj;[1]
   izbavio si me, Gospode Bože istine.
7. Omrznuo si one koji se drže sujetnih idola.
   A ja se uzdah u Gospoda.
8. Radovaću se i veseliću se milosti Tvojoj.
   Jer si pogledao na poniženje moje,
   spasao si od nevolja dušu moju,
9. i nisi me predao u ruke neprijatelja,
   postavio si na širinu noge moje.
10. Pomiluj me, Gospode, jer sam žalostan;
    smuti se od jada oko moje,
    duša moja i utroba moja.
11. Jer iščile u muci život moj,
    i godine moje u uzdasima;
    iznemože u siromaštvu snaga moja,
    i kosti moje satreše se.
12. Od svih neprijatelja mojih bejah poruga,
    i naročito susedima mojim,
    i strašilo poznanicima mojim;
    koji me videše izvan, pobegoše od mene.
13. Zaboravljen bih kao mrtav od srca,
    bejah kao sasud razbijeni.
14. Jer slušah klevetu od mnogih koji žive okolo,
    kada se skupiše zajedno na mene,
    dogovoriše se da iščupaju dušu moju.
15. A ja se u Tebe, Gospode, uzdah;
    rekoh: Ti si Bog moj.
16. U ruci Tvojoj je žreb moj;
    izbavi me iz ruku neprijatelja mojih,
    i od onih koji me gone.
17. Javi svetlo lice Tvoje na slugu Tvoga,
    spasi me milošću Tvojom.
18. Gospode, da se ne postidim, jer Tebe prizivah;
    da se posrame bezbožnici, i da padnu u pakao.
19. Nek budu neme usne lažljive,
    koje govore na pravednika bezakonje,
    u oholosti i sa porugom.
20. Kako je veliko mnoštvo dobrote Tvoje, Gospode,
    koju si pripremio onima koji Te se boje,
    koju činiš onima koji se uzdaju u Tebe,
    pred sinovima čovečijim.
21. Sakrićeš ih u skrovištu lica Tvoga od meteža ljudskoga;
    pokrićeš ih pod krov od jezika svadljivih.
22. Blagosloven je Gospod, jer čudesno pokaza milost Svoju u gradu utvrđenom.
23. A ja rekoh u vansebnosti svojoj:
    Odbačen sam od lica očiju Tvojih.
    Radi toga si uslišio glas moljenja moga,
    kada zavapih k Tebi.
24. Ljubite Gospoda svi prepodobni Njegovi,
    jer Gospod istinu traži,
    i uzvraća onima koji suviše čine oholost.
25. Hrabrite se, i neka se ukrepljuje srce vaše,
    svi koji se uzdate u Gospoda.

[1]

Lk. 23, 46