Psaltir

Psalam 21.
Za kraj, o zaštiti jutarnjoj, Psalam Davidov. (MT: Psalam 22)

2. BOŽE, Bože moj, (čuj me;) zašto si me ostavio?[1]
   daleko su od spasenja moga reči padova (=krikova) mojih.
3. Bože moj, vičem u danu i ne čuješ;
   i u noći, i nema (odgovora) na agoniju moju.
4. A Ti u svetinji obitavaš, Hvalo Izrailjeva.
5. U Tebe se uzdaše oci naši;
   uzdaše se, i izbavio si ih;
6. Tebi vapiše i biše spaseni,
   na Tebe se uzdaše i ne postideše se.
7. A ja sam crv a ne čovek,
   podsmeh ljudima i rug narodu.
8. Svi koji me videše rugaše mi se,
   govorahu ustima, klimahu glavama:
9. Uzdao se u Gospoda, neka ga izbavi![2]
   Neka se spase, ako ga hoće!
10. Jer Ti si Koji me izvadi iz utrobe,
    nada moja od (vremena) dojki majke moje.
11. Tebi sam privržen od materice,
    iz utrobe majke moje Ti si Bog moj.
12. Nemoj odstupiti od mene, jer je nevolja blizu,
    a nema pomoćnika.
13. Opkoliše me junci mnogi,
    bikovi debeli okružiše me;
14. otvoriše na me usta svoja,
    kao lav koji grabi i riče.
15. Kao voda razlih se,
    i rasuše se sve kosti moje;
    posta srce moje kao vosak topljen u utrobi mojoj.
16. Sasuši se kao opeka snaga moja,
    i jezik moj prilepi se za grlo moje,
    i u prah smrtni nizveo si me.
17. Jer me okružiše psi mnogi,
    zbor lukavih opkoliše me;
    probodoše ruke moje i noge.
18. Izbrojaše sve kosti moje,
    a oni me pogledaše i prezreše me.
19. Razdeliše odeću moju meću sobom, [3]
    i za haljinu moju bacahu kocku.
20. A Ti, Gospode, ne udalji pomoć Tvoju od mene,
    pohitaj da me zaštitiš.
21. Izbavi od mača dušu moju,
    i iz ruke pseće jedinicu moju.
22. Spasi me iz usta lavljih
    i od rogova nosoroga smernost moju.
23. Kazivaću Ime Tvoje braći mojoj, [4]
    usred crkve hvaliću Te.
24. Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga;
    sve seme Jakovljevo proslavite Ga;
    neka Ga se boji sve seme Izrailjevo.
25. Jer ne ponizi niti odbaci moljenje ubogog,
    niti okrenu lice Svoje od mene;
    i kada zavikah k Njemu, usliša me.
26. O Tebi je pohvala moja,
    u crkvi velikoj (ispovedaću Ti se);
    zavete moje ispuniću pred onima koji Ga se boje.
27. Ješće ubogi i nasitiće se,
    i hvaliće Gospoda oni koji Ga traže;
    živa će biti srca njihova u vek veka.
28. Opomenuće se i obratiće se Gospodu svi krajevi zemaljski,
    i pokloniće se pred Njim svi rodovi naroda.
29. Jer je Gospodnje Carstvo,
    i On će vladati (svim) narodima.
30. Jedoše i pokloniše se svi moćnici zemaljski;
    pred Njim će se pokloniti svi koji silaze u zemlju;
    a duša će moja Njemu živeti.
31. I seme moje služiće Njemu;
    i javiće se Gospodu naraštaj dolazeći.
32. I objaviće pravdu Njegovu,
    narodu koji će se roditi, ono što učini Gospod.

[1]

1. Mt. 27, 46.

[2]

1. Mt. 27, 43.

[3]

1. Mt. 27, 35.

[4]

Jevr. 2, 12.