Psaltir

Psalam 142.
Psalam Davidov, kada ga sin gonjaše. (MT: Psalam 143)

1. GOSPODE, usliši molitvu moju,
   čuj moljenje moje u istini Tvojoj,
   usliši me u pravdi Tvojoj.
2. I ne idi na sud sa slugom Tvojim,
   jer se neće opravdati pred Tobom niko živ.
3. Jer neprijatelj pogna dušu moju,
   unizio je do zemlje život moj;
   posadi me u tamna mesta, kao mrtve od veka;
4. i utrnu u meni duh moj,
   smete se u meni srce moje.
5. Pominjem dane stare,
   razmišljam o svim delima Tvojim,
   u tvorevinama ruku Tvojih poučavah se.
6. Podigoh Tebi ruke moje,
   duša Ti je moja kao zemlja bezvodna. (Diapsalma).
7. Brzo me usliši, Gospode,
   iščeze duh moj.
   Ne odvrati lice Tvoje od mene,
   jer ću biti sličan onima koji silaze u grob.
8. Čuvši me učini mi ujutro milost Tvoju,
   jer se u Tebe pouzdah.
   Kaži mi, Gospode, put kojim da pođem,
   jer Tebi uzdigoh dušu moju.
9. Izbavi me od neprijatelja mojih, Gospode,
   jer Tebi pribegoh.
10. Nauči me tvoriti volju Tvoju, jer si Ti Bog moj.
    Duh Tvoj Blagi neka me vodi na zemlju pravu.
11. Imena Tvoga radi, Gospode, oživi me,
    pravdom Tvojom izvedi iz nevolje dušu moju.
12. I milošću Tvojom uništićeš neprijatelje moje,
    i pogubićeš sve koji dosađuju duši mojoj,
    jer sam ja sluga Tvoj.