Псалам 141.
Поучан, Давидов, када беше у пећини. Молитва. (МТ: Псалам 142)
- ГЛАСОМ мојим ка Господу виках,
гласом мојим ка Господу помолих се. - Излићу пред Њим молитву моју,
жалост моју пред Њим објавићу. - Када ишчезава дух мој од мене,
и Ти си познао стазе моје.
На путу овоме по којем ходих, они ми поставише замку. - Гледах са десна и разгледах,
и не беше никога који ме познаје.
Нестаде уточишта за мене,
и нико не мари за душу моју. - Виках Теби, Господе,
и рекох: Ти си нада моја,
удео си мој на земљи живих. - Слушај молитву моју,
јер се понизих веома.
Избави ме од гонитеља мојих,
јер се утврдише већма од мене. - Изведи из тамнице душу моју,
да се исповедам Имену Твоме.
Мене чекају праведници, докле ми не узвратиш.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152
Hvala za stranice koje čitam, pretraživala sam i našla Vas