Psaltir

Psalam 13.
Za kraj, Psalam Davidov. (MT: Psalam 14)

1. REČE bezumnik u srcu svome: Nema Boga.
   Raspadoše se i zgadiše se u postupcima (svojim);
   nema ga koji čini dobro, nema ga ni jednoga. [1]
2. Gospod s neba pogleda na sinove ljudske,
   da vidi ima li koji razuman, ili koji traži Boga.
3. Svi zastraniše, ujedno nevaljali postaše;
   nema ga koji čini dobro, nema ga ni jednoga.
   (Grob je otvoren grlo njihovo, jezicima svojim lagahu,
   otrov aspidin je na usnama njihovim, kojih su usta puna kletve i gorčine;
   brze su noge njihove da proliju krv,
   pustoš i beda na putevima njihovim,
   a put mira ne poznaše.
   Nema straha Božijeg pred očima njihovim).
4. Neće li poznati svi koji čine bezakonje,
   koji jedu narod moj kao jeđenje hleba, (a) Gospoda ne prizvaše.
5. Tamo se ustrašiše straha, gde straha ne beše;
   jer je Gospod u rodu pravednih.
6. Savet siromaha posramiste,
   jer Gospod je nada njegova.
7. Ko će dati sa Siona spasenje Izrailjevo?
   Kada povrati Gospod roblje naroda Svoga,
   Obradovaće se Jakov i uzveseliće se Izrailj.

[1]

Rim. 3, 10-18.