Псалтир

Псалам 11.
За крај, за осму, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 12)

СПАСИ МЕ, Господе, јер неста преподобнога;
јер се умањише истине од синова људских.
Лажи говораше сваки суседу своме;
уста дволична у срцу, а у срцу говораше (зло).
Уништиће Господ сва уста лукава
и језик велеречиви,
оне који рекоше: Језик наш величаћемо,
уста су наша у нас;
ко нам је господар?
Због страдања сиромаха
и уздаха убогих,
сад ћу устати, говори Господ;
поставићу се у спасење (њихово), осмелићу се у њему.
Речи су Господње речи чисте,
сребро ражежено (у огњу), очишћено од земље,
претопљено седмоструко.
Ти, господе, сачуваћеш нас
и одбранићеш нас од рода овога и до века.
Наоколо безбожници ходе;
по висини Твојој постарао се јеси за синове људске.