Psaltir

Psalam 108.
Za kraj, Psalam Davidov. (MT: Psalam 109)

1. BOŽE, hvalu moju ne prećuti;
2. jer usta grešnička i usta lukavoga otvoriše se na me,
   govoriše protiv mene jezikom lažljivim,
3. i rečima mržnje opkoliše me,
   i ratovahu na mene uzalud.
4. Umesto da me vole, oklevetaše me,
   a ja se molih (Tebi);
5. i postaviše protiv mene zla umesto dobara,
   i mržnju umesto ljubavi moje.
6. Postavi na njega grešnika,
   i đavo (=klevetnik) nek stane s desna njega;
7. kada mu se bude sudilo, neka izađe osuđen,
   i molitva njegova da bude na greh.
8. Neka dani njegovi budu malobrojni,
   i episkopstvo (=dostojanstvo) njegovo da uzme drugi. [1]
9. Neka sinovi njegovi budu siročad,
   i žena njegova udovica;
10. pokrenuti sinovi njegovi nek se presele, i neka prose,
    nek su izgnani iz domova svojih.
11. Da (mu) traži zajmodavac sve što je njegovo,
    i da razgrabe tuđinci trudove njegove;
12. neka mu nema zaštitnika,
    niti da ima milujućeg siročadi njegove;
13. nek budu deca njegova za pogubljenje,
    u jednom naraštaju nek se uništi ime njegovo.
14. Da se spomene bezakonje otaca njegovih pred Gospodom,
    i greh matere njegove da se ne očisti.
15. Nek budu svagda pred Gospodom,
    i da uništi sa zemlje spomen njihov;
16. jer se ne setiše da učine milost,
    i proganjaše čoveka ubogog i siromaha
    i potištenoga srcem, da (ih) ubiju.
17. I zavole prokletstvo, i doći će mu;
    i ne htede blagoslov, i udaljiće se od njega.
18. I obuče prokletstvo kao odelo,
    i uđe kao voda u utrobu njegovu,
    i kao ulje u kosti njegove.
19. Neka mu bude kao odeća koju će odenuti,
    i kao pojas kojim će zauvek opasati se.
20. Ovo je plata od Gospoda onima koji me klevetaju,
    i koji govore zlo protiv duše moje.
21. A Ti Gospode, Gospode, učini sa mnom milost radi Imena Tvoga,
    jer je dobra milost Tvoja.
22. Izbavi me, jer sam siromah i ubog,
    i srce se moje potrese u meni;
23. kao senka kada se skloni, iščezoh,
    istresoh se kao skakavci.
24. Kolena moja iznemogoše od posta,
    i telo se moje izmeni jeleja radi.
25. I ja postadoh poruga njima;
    videvši me, klimahu glavama svojim.
26. Pomozi mi, Gospode Bože moj,
    i spasi me po milosti Tvojoj;
27. i neka poznaju da je ovo ruka Tvoja
    i Ti si, Gospode, učinio to.
28. Proklinjaće oni, a Ti ćeš blagosiljati;
    oni koji ustaju na me nek se posrame,
    a sluga Tvoj obradovaće se.
29. Neka se klevetnici moji obuku u sramotu,
    i neka se ogrnu kao ogrtačem sramotom svojom.
30. Ispovedaću se Gospodu veoma ustima mojim
    i usred mnogih hvaliću Ga,
31. jer stade s desne strane ubogoga,
    da spase od gonitelja dušu moju.

[1]

Dap. 1, 20