Psaltir

Psalam 106.
Aliluja (=Hvalite Gospoda). (MT: Psalam 107)

1. ISPOVEDAJTE i hvalite Gospoda, jer je dobar,
   jer je do veka milost Njegova.
2. Neka (to) kažu iskupljeni (=izbavljeni) od Gospoda,
   koje je izbavio iz ruke neprijatelja.
3. Iz zemalja sabra ih,
   od istoka i zapada i severa i mora;
4. lutahu u pustinji, u (zemlji) bezvodnoj,
   put ka gradu naseljenja ne nađoše,
5. gladujući i žeđujući,
   duša njihova u njima iščile.
6. I povikaše ka Gospodu kada se mučahu,
   i iz nevolja njihovih izbavi ih,
7. i odvede ih putem pravim
   da otidu u grad naseljenja.
8. Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove
   i čudesa Njegova sinovima ljudskim,
9. jer nahrani dušu praznu
   i dušu gladujuću ispuni dobrima.
10. One koji sede u tami i senci smrti,
    okovane u siromaštvu i gvožđu.
11. Jer preogorčiše reči Božije
    i savet Višnjega razdražiše,
12. i ponizi se u mukama srce njihovo,
    onemoćaše, i ne bi koga da pomogne.
13. I povikaše ka Gospodu kada se mučahu,
    i iz nevolja njihovih spase ih,
14. i izvede ih iz tame i senke smrti,
    i okove njihove raskinu.
15. Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove
    i čudesa Njegova sinovima ljudskim,
16. jer skrši vrata bakarna
    i poluge gvozdene polomi.
17. Prihvati ih sa puta bezakonja njihovog,
    jer se zbog bezakonja svoga poniziše.
18. Svakog jela uzgnuša se duša njihova,
    i približiše se do vrata smrti.
19. I povikaše ka Gospodu kada se mučahu,
    i od svih nevolja njihovih spase ih.
20. Posla Reč Svoju i isceli ih,
    i izbavi ih iz truleži njihovih.
21. Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove
    i čudesa Njegova sinovima ljudskim;
22. i neka prinesu Njemu žrtvu hvale
    i neka objavljuju dela Njegova u veselju.
23. Koji silaze u more lađama,
    (i) koji čine poslove u vodama mnogim,
24. oni videše dela Gospodnja
    i čudesa Njegova u dubini (mora).
25. Reče, i stade vetar burni,
    i podigoše se talasi njegovi,
26. uzdižu se do nebesa i silaze do bezdana;
    duša se njihova rastapaše u zalima;
27. smutiše se, potresoše se kao pijanica,
    i sva mudrost njihova potonu.
28. I povikaše ka Gospodu kada se mučahu,
    i od nevolja njihovih izvede ih,
29. i zapovedi buri i stade kao lahor,
    i ućutaše se talasi njeni.
30. I obradovaše se što se umiriše,
    i odvede ih u zaliv volje Svoje.
31. Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove
    i čudesa Njegova sinovima ljudskim;
32. neka Ga uzvišuju u crkvi (=saboru) naroda,
    i na sedištu prezvitera neka Ga hvale.
33. Postavi reke u pustinji
    i izvore voda za žeđ (ljudsku);
34. zemlju plodonosnu (okrenu) u slanu (baru)
    od zlobe njenih stanovnika.
35. Postavi pustinju u jezera vodna,
    i zemlju bezvodnu u izvore voda;
36. i nastani tamo gladne (ljude),
    i podiže gradove stanovanja;
37. i zasejaše polja i zasadiše vinograde
    i proizvedoše plod žita.
38. I blagoslovi ih i umnožiše se vrlo,
    i stoku njihovu ne umanji.
39. A (pre toga) umanjiše se i napatiše
    od žalosti zala i bolova.
40. I (zato) izli poniženje na knezove (neznabošce),
    i zavede ih u bespuće, a ne na put.
41. I ubogog (Izrailja) pomože od siromaštva,
    i postavi kao ovce rodove (njegove).
42. Videće pravi (srcem) i obradovaće se,
    i svako će bezakonje zatvoriti usta svoja.
43. Ko je mudar da ovo sačuva,
    i shvatiće milosti Gospodnje.