Psaltir

Psalam 104.
Aliluja (jevr. Halelu-Jah=Hvalite Gospoda). (MT: Psalam 105)

1. ISPOVEDAJTE se Gospodu, i prizivajte Ime Njegovo;
   objavite u narodima dela Njegova;
2. pevajte Mu i psalmopojte Mu,
   kazujte sva čudesa Njegova.
3. Hvalite se Imenom svetim Njegovim;
   neka se raduje srce onih koji traže Gospoda.
4. Tražite Gospoda i osnažite se,
   tražite lice Njegovo svagda.
5. Spominjite čudesa Njegova koja je učinio,
   divote Njegove i sudove usta Njegovih,
6. seme Avramovo sluge Njegove,
   sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.
7. On je Gospod Bog naš,
   po svoj zemlji sudovi su Njegovi.
8. Opominje se do veka zaveta Svoga,
   reči koju zapovedi hiljadama naraštaja,
9. koju zavešta Avramu,
   i zakletve Svoje Isaku,
10. i postavi je Jakovu za zapovest,
    i Izrailju za zavet večni,
11. govoreći: Tebi ću dati zemlju Hanansku,
    udeo (odmereni) nasleđa vašeg.
12. Kad oni bejahu brojem mali,
    malobrojni i došljaci u njoj,
13. i prođoše iz naroda u narod,
    i iz carstva u narod drugi,
14. ne dopusti čoveku da im učini nepravdu,
    i zbog njih careve izobliči:
15. Ne dotičite se pomazanika mojih
    i prorocima mojim ne činite zla.
16. I prizva glad na zemlju,
    svaku nabavku hleba ukide;
17. posla ispred njih čoveka,
    kao rob bi prodan Josif.
18. Poniziše u okove noge njegove,
    gvožđe prođe dušu njegovu,
19. dokle ne dođe Reč Njegova,
    Reč Gospodnja oproba (=proveri) ga.
20. Posla car (=faraon), i odreši ga,
    knez naroda i oslobodi ga.
21. Postavi ga gospodarem doma njegova,
    i načelnika sveg imanja njegovog,
22. da nauči knezove njegove kao sebe,
    i starešine njegove da umudri.
23. I uđe Izrailj u Egipat,
    i Jakov se nastani u zemlji Hamovoj.
24. I uzraste (Gospod) narod svoj veoma,
    i ojača ga većma od neprijatelja njegovih.
25. Preokrenu srce njegovo (=Hamovo) da omrzne narod Njegov,
    da učini zlo slugama Njegovim.
26. Posla Mojsija slugu Svoga,
    Arona kojega izabra Sebi.
27. Stavi u njih reči znamenja Svojih,
    i čudesa svojih u zemlji Hamovoj.
28. Posla tamu i pomrači (ih),
    jer preogorčiše reči Njegove.
29. Pretvori vode njihove u krv,
    i pomori ribe njihove.
30. Proizvede zemlja njihova žabe,
    u riznicama careva njihovih.
31. Reče, i dođe pseća muva,
    i komarci u sve predele njihove.
32. Okrenu kiše njihove u grad,
    oganj spaljujući u zemlji njihovoj.
33. I udari vinograde njihove i smokve njihove,
    i satre svako drvo oblasti njihove.
34. Reče, i dođe skakavac
    i gusenica, kojima ne beše broja,
35. i pojedoše svu travu u zemlji njihovoj,
    i pojedoše plod zemlje njihove.
36. I pogubi svako prvorođeno u zemlji njihovoj,
    prvinu svakog bola njihovog.
37. I izvede njih (=Izrailj) sa srebrom i zlatom,
    i ne beše u plemenima njihovim (=jevrejskim) bolnik.
38. Obradova se Egipat odlasku njihovom,
    jer strah njihov napade na njih.
39. Rasprostre oblak za pokrov njihov,
    i oganj da im svetli noću.
40. Tražahu, i dođe im ptica (jarebica),
    i hleba nebeskog nasiti ih;[1]
41. razbi kamen i potekoše vode,
    potekoše u bezvodnim (mestima) reke.
42. Jer se opomenu reči svete Svoje
    Avramu sluzi Svome,
43. i izvede narod svoj u radosti,
    i izabrane Svoje u veselju.
44. I dade im zemlje neznabožaca,
    i trudove naroda naslediše,
45. da bi čuvali zapovesti Njegove,
    i zakon Njegov da istražuju.

[1]

Jv. 6, 31