Псалтир

Въ конeцъ, њ точи1лэхъ, pал0мъ ґсaфу, п7

Рaдуйтесz бGу пом0щнику нaшему, воскли1кните бGу їaкwвлю:

Пріими1те pал0мъ и3 дади1те тmмпaнъ, pалти1рь красeнъ съ гyсльми:

Воструби1те въ новомёсzчіи труб0ю, во бlгознамени1тый дeнь прaздника вaшегw:

Ћкw повелёніе ї}леви є4сть, и3 судьбA бGу їaковлю.

Свидёніе во їHсифэ положи2 є5, внегдA и3зhти є3мY t земли2 є3гЂпетскіz: љзhка, є3гHже не вёдzше, ўслhша.

Tsтъ t брeмене хребeтъ є3гw2: рyцэ є3гw2 въ коши2 пораб0тастэ.

Въ ск0рби призвaлъ мS є3си2, и3 и3збaвихъ тS: ўслhшахъ тS въ тaйнэ бyрнэ: и3скуси1хъ тS на водЁ прерэкaніz.

Слhшите, лю1діе мои2, и3 засвидётельствую вaмъ, ї}лю, ѓще послyшаеши менE:

Не бyдетъ тебЁ б0гъ н0въ, нижE поклони1шисz б0гу чуждeму.

Ѓзъ бо є4смь гDь бGъ тв0й, и3зведhй тS t земли2 є3гЂпетскіz: разшири2 ўстA твоS, и3 и3сп0лню |.

И# не послyшаша лю1діе мои2 глaса моегw2, и3 ї}ль не внsтъ ми2:

И# tпусти1хъ | по начинaніємъ сердeцъ и4хъ, п0йдутъ въ начинaніихъ свои1хъ.

Ѓще бhша лю1діе мои2 послyшали менE, ї}ль ѓще бы въ пути6 мо‰ ходи1лъ:

Ни њ чес0мъ же ќбw враги2 є3гw2 смири1лъ бhхъ, и3 на њскорблsющыz и5хъ возложи1лъ бhхъ рyку мою2.

Врази2 гDни солгaша є3мY, и3 бyдетъ врeмz и4хъ въ вёкъ:

И# напитA и5хъ t тyка пшени1чна, и3 t кaмене мeда насhти и5хъ.

Слaва:

 

Коментарисање није више омогућено.