Правилник – помоћна богослужбена књига

V
КАД САБОРНО, ЗАЈЕДНИЧКИ ВИШЕ СВЕШТЕНИКА,
[1]
БЕЗ ЂАКОНА, СЛУЖЕ СВ. ЛИТУРГИЈУ

1. У почетку св. Литургије:

Входне молитве (тако зване „узимање времена“), читају се по реду, како је изложено у Служебнику, при служењу једног свештеника и ђакона.
Предстојатељ[2] каже: Благословен Бог наш… Царју небесни… ; Отче наш… Престојатељ узглас: Јако Твоје јест царство… и даље по реду.
По целивању Богородичне иконе, предстојатељ чека, док целују и остали свештеници, потом сагне главу и говори прописну молитву: „Господи ниспосли руку Твоју и укрјепи нас… “ Дакле говори у множини, пошто он једини и чита ову молитву, не само за себе, но и за остале служеће свештенике.
Проскомидију и прво кађење пре почетка св. Литургије, врши трећи, (дакле најмлађи) свештеник.
Предстојатељ почиње св. Литургију: Благословено царство… и говори велику јектенију: „Миром Господу помолимсја“.
Други, по реду свештеник говори прву малу јектенију: „Паки и паки миром Господу помолимсја“ са узгласом: Јако благ…

2. Мали Вход

На „Радујтесја и веселитесја“ отварају Царске Двери други и трећи свештеник (односно четврти и пети ако служе). Предстојатељ се окрене том приликом и мало поклони народу и служећим свештеницима, а ови опет њему.
Затим оба свештеника стану десно и лево уз предстојатеља[3]. Предстојатељ исправи св. Јеванђеље. На Слава, сва тројица се три пута прекрсте и поклоне. Предстојатељ узме св. Јеванђеље, целује га (а свештеници целују само ивицу св. Престола пред собом) и мало поклони св. Престолу, али само главом а не целим телом својим. Други свештеник се мало поизмакне, те предстојатељ пређе напред, на јужну страну св. Престола: он напред, а до њега лево други свештеник а трећи остане на своме месту. Тако обиђу св. Престо до северне стране. Њима се тада придружи трећи свештеник и стане до другога (ако више њих служе, онда четврти до трећега и тако редом). У таком реду – предстојатељ напред, остали за њим, излазе на северне двери, и кад дођу до иза амвона, предстојатељ стане у средини, до њега десно други, а лево трећи свештеник. Предстојатељ чита молитву входа, благосиља вход, целива (сам) св. Јеванђеље и пролази напред (други свештеник покрене се мало са свога места и отвори му пролаз) носећи св. Јеванђеље. Стојећи на прагу Царских Двери, узглашава: Премудрост прости; уђе у Олтар, стави св. Јеванђеље на св. Престо и целује св. Престо.
Оба друга свештеника полазе и сами за њим у Олтар, камо такође целују св. Престо и стану на своја места, јужно и северно од св. Престола.
Узлгас: Јако свјат јеси… говори предстојатељ. На „Свјати Боже“ свештеници стоје на својим местима не прилазећи пред св. Престо. Пошто се и сами помоле по обичају, одлаза ка Горњем Месту. Предстојатељ стане између св. Престола и Горњег Места, а свештеници десно и лево од њега.
Речи: вонмем гвори други свештеник; мир всјем – предстојатељ а премудрост – трећи свештеник. Затим предстојатељ врати се пред св. Престо (а остали свештеници остану на својим местима десно и лево од Горњег Места), благослови кадионицу и кади за време читања апостола. По кађењу стане на своје место пред св. Престо (и окрене се народу ако није довршено читање апостола); тада приђу и остали свештеници и стану свако на своје место. Предстојатељ говори: „Мир ти“.

3. Пред св. Јеванђеље и после њега

Речи: Премудрост прости услишим свјатаго Јевангелија говори други свештеник. Мир всјем – предстојатељ. Вонмем – трећи свештеник.
Предстојатељ чита св. Јеванђеље. За време читања остали свештеници стоје окренути св. Јеванђељу, односно народу. Кад предстојатељ прочита св. Јеванђеље, свешеници затворе Царске Дворе.
Предстојатељ говори сугубу јектенију, коју заврши узгласом: Јако милостив…
Други свештеник говори јектенију: Помолитесја оглашени Господеви… за које време предстојатељ одвије Антиминс[4] без горње источне стране. Ову одвију свештеници. Предстојатељ унакрсно губом ознамењује Антиминс, целива је и остави на југоисточни крај Антиминса.
Трећи светштеник говори јектенију Јелици оглашени изидите… са узгласом: Јако подобајет
Предстојатељ последњу јектенију[5] и узглас: Јако да под державоју

4. Пред и после Великог Входа

После поменутог узгласа сви свештеници читају молитву Никтоже достојин… Прочитавши молитву предстојатељ подигне мало у вис руке (ово он сам чини а не и остали свештеници), чита три пута херувимску песму. Остали свештеници, стојећи на својим местима и не подижући руке, три пута се посебно прекрсте и дубоко поклоне истовремено, кад и предстојатељ.
Најмлађи свештеници (ако више служе) отворе Царске Двери. Предстојатељу се да кадионица и он кади по обичају.
По кађењу прекрсти се два пута целује св. Антиминс и св. Престо и одлази Проскомидији. Остали свештеници два и два (ако их више има), прилазе предњој страни св. Престола, прекрсте се по два пута поклоне до појаса, целују Антиминс и св. Престо, још се једанпут поклоне и одлазе Проскомидији.
Предстојатељ окадивши три пута даре целива воздух, узме га и метне себи на леђа. Потом узме дискос у леву руку а св. Путир у десну[6]. Дискос намести себи према челу (ако не може на главу, што би правилније било) а св. Путир према прсима. Остали свештеници узимају: крст, копље, лажицу и губу. Предстојатељ иде напред носећи даре, за њим други свештеник и даље редом. Предстојатељ помиње: Благочестиви и христољубиви род христијански, ктитори и приложники… да помјанет… Потом помене владаоца. Други свештеник – месног архијереја; трећи – „свештенички и монашески чин“ и предстојатељ зкључује: Вас и всјех православних христијан… после чега се окрене и улази у олтар, спушта даре и кади их. Други и трћи свештеник (односно четврти и пети), дакле најмлађи, затварају Царске Двери.
Други свештеник говори јектенију: Исполним молитву нашу Господеви, коју завршује узгласом: милостију и шчедротами…
Предстојатељ говори: Мир всјем и све узгласе и остало, закључно са узгласом: И да будут милости великаго Бога…[7]
На: Возљубим друг друга… предстојатељ се три пута прекрсти и поклони са произношењем речи: Возљубљу Тја… целује дискос, говорећи: свјати Боже; – св. Путир – свјати крјепки и св. Престо пред собом – свјати бесмертни помилуј нас.[8] Затим стане на југозападни крај св. Престола. Остали свештеници прилазе од северне стране св. Престола, целују даре, потом се са предстојатељем и између себе љубе у рамена[9]; старији говори: Христос по сред је нас, млађи одговара: Јесте и будет. Потом стану сваки на своје место.
На: Двери, двери… – предстојатељ прихвати оба краја воздуха према себи а остали свештеници – крајеве, тресу га над дарима, читајући сваки у себи: Символ вере. Пошто престојатељ целива воздух, целују га и остали свештеници, а потом други свештеник (десно од предстојатеља) узме га, савије и остави на јужну страну св. Престола.
На узгласу: Благодат Господа нашего Исуса Христа… предстојатељ благосиља исто, као и на Мир всјем.
На узгласе: Горје имјеим сердца и Благодарим Господа, само он подигне руке, а не и остали свештеници, јер он – предстојатељ – све те узгласе и говори.
При узгласу: Побједнују пјесан… предстојатељ узме десном руком звездицу и њоме се дотиче крајева дискоса, како је то већ раније казано.
Узгласе: Примите, јадите сије јест Тјело моје… и Пијте от неја вси, сија јест Кров моја… говори такође предстојатељ указујући у исто време десницом својом на даре. Но то указивање на даре не чине остали свештеници[10], већ само произносе и сами тихо ове речи истовремено кад и предстоје, не претичући га ни изостајући[11]. А произносећи тихо реч амин – треба сви да се поклоне до патоса[12].
Потом предстојатељ преметне десну преко леве руке и узме десном дискос а левом св. Путир, подигне их и узглашава: Твоје от Твојих, Тебје приносјашче о всјех и за всја[13], спусти их на св. Престо и чита молитву: Јешче приносим Ти… Ову молитву читају и сви остали свештеници затим предстојатељ подигне мало руке своје, вршећи призивање Светога Духа. Остали свештеници, стојећи на својим местима, не одлазе пред св. Престо ка настојатељу[14] нити они подижу руке своје[15]. Они само читају у себи тропар „Господи иже пресвјатаго Твојего Духа… “ крстећи се и метанишући до земље. Благосиљање (унакрсно) дискоса и св. Путира (односно св. хлеба и вина) врши сам предстојатељ, говорећи при благосиљању св. хлеба: И сотвори убо хљеб сеј, Честноје Тјело Христа Твојего – амин, а при благосиљању св. Путира: А јеже в чаши сеј Честнују Кров Христа Твојего – амин. Благосиљајући унакрсно обоје говоре: Преложих Духом Твојим Свјатим – амин, амин, амин.
Но ове речи говоре тихо и остали свештеници[16] не претичући нити изостајући, већ истовремено с њиме. После овога и предстојатељ и сви свештеници клекну на колена указујући тиме богољепно поклоњење правом Телу и Крви Христовој. Јер од момента благосиљања и казаних горе наведених речи, Агнец на дискосу претворен је у Тело а вино у св. Путиру у Крв Христову, задржавајући само спољни облик.
Предстојатељ на Изрјадно о пресвјатјеј пречистјеј… кади св. Престо пред собом. Он говори и узгласе: Во первих помјани Господи… И дажд нам… ; И да будут милости… којом приликом благосиља народ крстом или руком.
Трећи свештеник говори јектенију: Всја свјатија помјанувше
Предстојатељ: И сподоби нас Владико… Молитву Госодњу прочитају тихо сви свештеници. Узглс: Јако Твоје јест царство… говори други свештеник. Предстојатељ: „Мир всјем“ и Глави нашја Господеви приклоним. (Но ако служе више од тројице, онда ово последње говори трећи свештеник). Узглас: Благодатију и шчедротами… говори трећи, односно најмлађи свештеник. Он навлачи и завису.

5. Причешћивање

Узгласи: Вонмем, Свјатаја, свјатим говори предстојатељ. Он разлама св. Агнец; спушта у св. Путир частицу „ИС“ и остало по реду врши. Затим дроби частицу „ХС“ на онолико делова, колико има служећих свештеника.
Спремивши св. частице, предстојатељ се мало измакне од св. Престола, два пута се прекрсти и метанише до патоса (земље), потом се окрене десно и лево служећим свештеницима и мало поклони, полугласно говорећи: Благословите оци свети. Потом још једаред метанише, узме частицу св. Агнеца у десну руку а затим се измакне јужно од места, на коме обично стоји. Остали пак свештеници, прилазе са северне стране св. Престола, метанишу као и предстојатељ, поклоне се њему и један другоме, говорећи сваки посебице: „благословите оци свети“, узимају по частицу св. Агнеца, па се истим начином враћају тј. на северну страну св. Престола, обилазе и источну, па дођу на јужну: други до предстојатеља; трећи до другога и тако редом[17]. Предстојатељ причестивши се пречистим и пресветим Телом Христовим, прилази на своје место пред св. Престо, причешћује се и пресветом Крвљу Христовом. Кад спусти св. Путир на св. Престо, одмах одлази Проскомидији, узме нафору, опере руке и прилази северној страни св. Престола, те чита благодарствену молитву.
Остали пак свештеници прилазе од јужне стране (десне) св. Престола пред исти, отресу длан десне руке над дискосом, избришу га губом, те да не би која частица заостала, а потом по реду причешћују се из св. Путира Пречистом Крвљу Христовом. Чим се који причести, спусти св. Путир на св. Престо, прекрсти се и поклони а потом оданде иде право Проскомидији (не обилазећи дакле око св. Престола), узме нафору, мало вина, опере руке и одмах одлази на своје место (за св. Престо) ради читања благодарствене молитве.
Најмлађи пак свештеник кад се причести, не одлази Проскомидији, већ заостале св. частице спусти, како је прописано, у св. Путир; дискос остави на одређено место с дарцима и звездицом. Путирним дарком покрије св. Путир а затим пређе на своје место и чита благодарну молитву. Сада он не узима нафору, нити пере руке, већ то чини при крају св. Литургије, пошто употреби остатак св. Причешћа.
Ово и овако чини најмлађи свештеник само у том случају, ако нема причасника. Има ли их, онда пошто се свештеници причесте, предстојатељ прилази св. Престолу, дроби св.частице „НИ“ „КА“ за причаснике, метне их у св. Путир и исти покрије дарком. Звездицу пак намести на дискос па дарком покрије св. Путир, па тек после овога узме нафору и остало.
И у овом пак случају најмлађи свештеник не узима нафору сада, јер он треба да употреби и остатак св. Причешћа, пошто се причесте световњаци.
Царски Двери отварају свештеници. Предстојатељ се прекрсти, поклони, узме св. Путир по средини левом руком а десном за стопицу, окрене се народу и са Царских Двери узглашава: Со страхом Божјим… Пошто певачи отпевају: Благословен грјади… Предстојатељ благосиљајући народ десницом узглашава: Спаси Боже људи Твоја… и остало по Служебнику. После узгласа: Всегда ниње… однесе св. Путир на Проскомидију.
Други свештеник говори јектенију: Прости пријмше … за које време свештеници с предстојатељем савију Антиминс и метну га у Илитон. Други свештеник говори и узглас: Јако ти јеси освјашченије наше… а предстојатељ тада Јеванђељем прекрсти преко Антиминса – Илитона и положи преко њега.
Трећи свештеник говори: С миром изидем, Господу помолимсја, излази и на одређеном месту, иза амвона, чита „заамвону молитву“. Предстојатељ очита молитву: Исполненије закона… отпустом завршава св. Литургију.
Трећи свештеник (односно најмлађи) употребљује остатак св. дарова и успреми Проскомидију.


НАПОМЕНЕ:

  1. Овде подразумевамо највише тројицу, и ретко се где у Србији може догодити, да саборно служе више од 3 свештеника а без ђакона.
  2. Под овим именом подразумева се оно свештено лице, које првенствује при служењу напр.: архимандрит, игуман, протојереј, или у опште најстарије свештено лице.
  3. По обичају код нас. А требало би да стоје на својим местима.
  4. У Русији одвијају свештеници а не предстојатељ, и то за време сугубе јектеније.
    Пособије к изученију устава – И. Никољскаго стр. 428, 429. О служенију с Архијерејем – дјак. Соколова – 10 – 11.
  5. Но ако служе више од три светеника, онда ову јектенију говори четврти по реду свештеник, а узглас – предстојатељ.
  6. Да ли предстојатељ обоје да носи или само једно – дискос или св. Путир; и ако једно носи, то поименце шта, т. ј. да ли дискос или св. Путир – ово питање различно се тумачи.
    У Русији преовлађује мишљење, да предстојатељ треба обоје да носи.
    Види Свод указанији и замјетак по вапросам из Пастирској Практикје II део стр. 35 и даље. Практическоје Руководство Хојнацкаго 121. Кутепова – Практическија указанија стр. 42.
  7. Ј. Кутепова – стр. 24. Свод – 35, и даље. Хојнацки стр.94.
  8. Ј. Кутепова – стр. 24.
  9. У Русији свештеници тада – а и иначе када се састану – љубе један другога – истовремено – у руку.
  10. Према одлуци св. Аријереј Сабора.
  11. Служебник Архијерејски стр. 40 – 41. Практическоје Руководство дља свјашчеников П. Нечајева стр. 199. Пособије к изученују Устава Богослуженија Костантина Никољскаго стр. 432. Хојнацки – стр. 87.
  12. Св. Димитрије Ростовски о – поклоненији св. тајнам.
  13. „Твоја“ т. ј. дари; „от твојих“ т. ј. слугу; Тебје приносјашче, о всјех т. ј. за људе и за всја – т. ј. благодјејања.
  14. Како је то погрешно код нас у Србији усвојено.
  15. Према Сабраној одлуци. А то не чине ни у Русији ни на Истоку.
  16. Чиновник Архијерејски стр. 71. Пособије изученију устава – Никољскаго стр. 432. Практическоје руководство В. Нечајева стр. 199.
  17. Ово се овако чини по правилу (види Чиновник архијерејски стр. 54 -55. Пособије и изученије Устава Богослуженија И. Никољскаго стр. 441. Кутепова стр. 33) а нарочито због тога, да не би свештеници заобилазили један другога са св. частицом – Тела Христова и тиме унизили светињу над светињама. С тога свештеници, који прилазе да узму частицу св. Тела, треба да су по даље од св. Престола, те како би онај, који је већ узео частицу имао слободан пролаз покрај северне и источне стране Престола.
    Свештеници при причешћивању пречистим тјелом Христовим, не одмичу се од св. Престола, већ држећи руке над св. Престолом читају прописне молитве и причешћују се.

Коментарисање није више омогућено.